НАЦИОНАЛНА ТРАУМА: Нови број часописа "Култура"
БРОЈ 172. "Културе", часописа за теорију и социологију културе и културну политику, садржи темат "Култура и национална траума".
Културна траума је појам који означава културалну рефлексију неког трагичног догађаја или стања из прошлости, а која је постала део колективног идентитета.
Теорија културне трауме од посебног је значаја за разумевање наше културе. Од пет саставница српског културног идентитета, које наводи Мило Ломпар у тексту "О српском културном обрасцу", објављеном у "Катени мунди" број 4, 2020. годне, чак три су колективне трауме: Косовски бој, сеобе и претрпљени геноцид.
Ново уредништво часописа "Култура" своје темате желело је да започне баш овим питањем, за које сматра да је далеко од тога да је у нашој средини адекватно теоријски рефлектовано. Због тога су позвани угледни аутори из различитих области - културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије, медиологије - да из свог угла осветле овај феномен. Тако је добијен темат од девет инспиративних и вредних радова који делимично представљају одговор, али и изазов за даља истраживања о културалној рефлексији наших колективних траума.
Три рада, чији су аутори Бојан Јовановић, Славица Гароња и Слободан Антонић, посвећена су трауми геноцида у НДХ, тачније освешћивању трауме и њеном превазилажењу кроз књижевност и друштвену теорију.
О ратовима деведесетих говоре такође три рада: Јована Мирића, који компаративно истражује психологију ратних траума; Саше Радојчића, који разматра одговоре српског песништва на ратове деведесетих и Јелене Арсенијевић Митрић, која пише о културоциду над Србима у Хрватској, а посебно у Крајини.
Још један рад тиче се ратне трауме - Предрага Петровића, о трауми Великог рата у српском авангардном роману.
Два рада посвећена су савременим траумама:
Слободан Рељић пише о нашој распетости између геополитичког и културног Истока и Запада, а Весна Тријић о самопоништавајућој културној политици у библиотекарству.
Ново уредништво "Културе" уверено је да је овим тематом отворено веома важно питање за српску културу, али и за нашу културну политику. Нема превазилажења трауме - а иза ње увек стоји неко претрпљено зло - без суочавајуће рефлексије, слободне расправе и уметничке прераде и сублимације.
Отуда очекује да ће ово бити први корак ка активнијем односу читаве наше културе, али и државе, према освешћивању наших колективних траума, те стваралачки лековитом суочавању с њима.
Поред поменутих, у "Култури" број 172, у оквиру рубрике "Осврти и прикази" објављени су следећи текстови:
Светлане Шеатовић "Чека их несагорела корабља", о научној монографији Драгане Ратковић, "Песник и емиграција". Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Михаела Антоловића "XX век из интелектуалноисторијске перспективе", о књизи Енца Траверса, "Историја као бојно поље". Интерпретирање насиља 20. века и Јоване Милованчевић "Како остати оно што јеси, а мијењати се", приказ зборника радова "Савремено стање идентитета крајишких Срба", објављеног у Матици српској, 2020. године.
Препоручујемо
ДЕЛА НАЈПОЗНАТИЈИХ УМЕТНИКА: Oтворена изложба „Мића Поповић и његови савременици“.
20. 03. 2022. у 15:55
БЕЗ КОСОВА МИ НЕ ПОСТОЈИМО: Промоција књига песама и афоризама Видосаве Арсенијевић
11. 03. 2022. у 22:38
ДЕО ПОСТАВКЕ И ЦРТЕЖ ОД 15 МЕТАРА: Изложба Иве Прилинчевић у београдском "Штафелају"
02. 03. 2022. у 21:44
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)