ВЕКОВНИ ПРОГОН И ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА: Четворокњижје "Српска Метохија" на 4.000 страница о трагедији нашег народа од Турске окупације до НАТО
ЧЕТВОРОКЊИЖЈЕ под називом "Српска Метохија", најкомплетнија икада направљена збирка студија о овом делу Старе Србије (или јужне српске покрајине), објављено у Библиотеци "Корени" у издању "Службеног гласника" биће представљено данас у 11 сати, у књижари Геца Кон.
На 4.000 страна књиге "Метохија 1-3" и "Подримље" сведоче о становништву и насељима Метохијске котлине, а ускоро ће се појавити и пета књига из овог серијала под именом "Вертикала зла". У њој ће историчар Борисав Челиковић, уредник "Корена", овога пута као аутор, аутентичним сведочанствима заокружити причу о метохијској трагедији и открити дугорочну албанску стратегију и методологију прогона и истребљења Срба у овом делу Србије, од Османског царства преко СФРЈ до НАТО агресије.
Прва књига садржи најстарије научне студије и забележену етнографску грађу, објављене углавном пре Другог светског рата или непосредно након њега. Друга књига је посвећена северној Метохији, пределима Ругове, Метохијског Подгора, Прекорупља, Прековода и Река, трећа јужној Метохији, коју чине Хас, Подрима, Призренски Подгор и Жур, а четврта, под називом Подримље, доноси нам студије и прилоге који се односе на антропогеографска, етнографска и историјска истраживања остатка јединствене природно-географске средине Подримља. Тај простор руски конзул Иван Степанович Јастребов сматра Старом Србијом.
На представљању књиге говориће др Мирјана Менковић, етнолог, музејски саветник Етнографског музеја, др Урош Шешум, историчар, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду, мр Милун Стијовић, историчар, истраживач сарадник Историјског института САНУ, Петар Арбутина, директор Сектора за издавање књига у ЈП Службени гласник и Борисав Челиковић, уредник и приређивач Библиотеке "Корени".
- Пространство Метохије и њен историјски значај у прошлости српског народа условили су да објавимо четири књиге, односно четири тома посвећена овом пределу - каже Челиковић.
- Готово сва савремена метохијска насеља помињу се у повељама српских владара и властеле, а и турски катастарски пописи Скадарског и Призренског санџака из 15. и 16. века недвосмислено доказују да су у Метохији живели готово искључиво Срби. Од Велик е сеобе на крају 17. века до данас траје прогон Срба и уништавање трагова нашег постојања на том простору.
"Службени гласник" је издавањем књига о Косову и Метохији ангажован у националној мисији, јер се овај део Старе Србије данас не брани оружјем, већ тако што говоримо о њему и показујемо да је српски. Овај простор се живи, као што српски народ вековима живи косовски мит, који му је мерило свих вредности. Живећи Косово и Метохију ми их бранимо.
У Библиотеци "Корени" кроз 176 студија и 13 поговора на укупно 10.500 страна описано је 1.350 насеља на Косову и Метохији и суседним областима, у Подримљу у северној Албанији, у сливу Црног Дрима од Струге до Дебра и Маврова, Скопској Црној гори , у Моравици и Прешевској долини.
- Највећи изазов била је Метохија, која је антропогеографски врло слабо истражена - наглашава Челиковић.
- До 1912. она је за истраживаче била готово недоступна без турске дозволе и пратње. У том периоду имамо само три озбиљне судије од Милоша Милојевића, Ивана Јастребаова и Јована Цвијића, који су радили у животно опасним околностима и нису могли да иду слободно где су желели, већ само тамо где им је дозвољавано да оду. У периоду између два светска рата Краљевина Југославија је у Метохији почела да успоставља систем цивилизоване власти и администрације, а безмало је успоставила и етничку равнотежу насељавањем становништва претежно из Црне Горе.
Тада су урађене стручне студије које показују привредни значај метојхијског простора и колико је Краљевина Југославија уложила у њега. Међутим 10. априла 1941. пре званичне капитулације Југославије, Албанци су у Метохији урадили апсолутно исто што и 1998. и 1999. после уласка НАТО и након мартовског погрома 2004. године. Протерали су Србе за пар дана, покрали шта се могло однети, а попалили и уништили све остало. Срби у Метохији су од 17. века жртве исте стратегије и методологија, које су створиле вертикалу зла.
Природно богатство
Метохијска котлина налази се у југозападном делу Србије и омеђена је планинама: Мокром, Жљебом, Копривником, Коритником, Шаром, Дезерском, Жаром, Црнољевом и Дреницом. Простире се на 4.329 квадратних километара. То је једна од најбогатијих области текућом водом на Балкану. Највећа река Бели Дрим протиче малтене од севера до југа ове области и прима четири Бистрице (Пећку, Дечанску, Лоћанску и Призренску), а осим тих и речице Исток, Клину, Мирушу, Ереник и Топлуху. Метохија се дели на северну, или праву, и јужну Метохију. Северна се просторе на југу до Швањског моста на Дриму, десетак километара јужније од Ђаковице, и њој припадају предели: Метохијски Подгор, Прекорупље, Преководе, Река, Xас и брдскопланински предео Ругово у горњем току Пећке Бистрице, изнад живописне Руговске клисуре. Јужна Метохија смештена је у окружењу планинских венаца Шаре на југу, Паштрика на западу, Проклетија на северозападу, Милановца на истоку и њој припадају предели Призренског Подгора, Подриме и Жура, као и шарпланинске жупе Средска, Гора и Опоље.
Османска СФРЈ
После Другог светског рата, комунистичке власти у СФРЈ наставиле су османску политику давања одрешених руку Албанцима да наставе прогон Срба.
- Као у време Османског царства граница је била отворена за насељавање Метохије из Албаније. Антропогеографска истраживања у СФРЈ била су ретка идеолошки толико обојена да су за науку неупотребљива - каже Челиковић.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)