ДА ЛИ ЋЕ НАМ РОБОТИ БИТИ И ПРИЈАТЕЉИ: Јелена Кајго, драмски писац, за "Новости", о комадима "Ролеркостер" и "Илда Гершнер"

ГОТОВО истовремено два комада Јелене Кајго оживеће на позоришној сцени: њен "Ролеркостер" (у режији Милице Краљ) 24. марта премијерно је на репертоару Атељеа 212, а у Крагујевцу увелико теку пробе антиратне драме "Илда Гершнер", у поставци Стевана Бодроже.

Фото З. Јовановић

И док први наслов већ "на прву" асоцира на убрзање с којим живимо, друго остварење настало је по мотивима истините приче из Другог светског рата. Иначе, у Атељеу 212 изведен је са великим успехом и драмски првенац наше списатељице, али је требало да прођу готово две деценије (од "Фантома") да се поново нађе у истој позоришној кући.

- Мислим да је ово комад који "иде" уз Атеље, комбинација је комедије и драме. У целом свету су сличне околности и запитаност над будућношћу, па је и заједничка симболика те огромне машине која нас носи пуном брзином и тумба горе - доле. Наслов обухвата све са чим се сусрећу ликови комада. Драма залази у неку, верујем, блиску будућност: у средишту је породица наших емиграната која живи у Лондону, са правим роботом. Поставља се питање да ли нас такво време заиста очекује, са машинама које ће нам бити не само на услузи, већ правити друштво и помагати да превазиђемо усамљеност...

Наша саговорница додаје да отуђеност сама по себи, не треба много да нас плаши. Корона је показала да је свима сметала изолација, недостајао људски контакт и дружење.

- Али, с друге стране, усамљеност јесте присутна. И кад живе у породици, људи се понекад осећају изоловано. Да ли човек као социјално биће може да се адаптира тако да му дружење са машином, као чланом породице, постане нешто сасвим нормално и прихватљиво? Можда чак и пожељно, као што су друге машине којима већ барата - за прање судова, веша, или аутомобил за који се понекад веже као за човека? Могуће. Мислим да ће машине, у перспективи, заменити неки сегмент наших живота. Уосталом, програмиране су тако да нас не могу изневерити и разочарати.

На питање у којој су "фази" јунаци њеног "Ролеркостера" и шта њих мучи, Јелена Кајго одговара:

- Главна јунакиња ближи се седамдесетој и осећа убрзање света и живота, некако јасније и конкретније од млађих генерација. Суочава се са свакодневним променама, новим начином мишљења њене ћерке, посебно унуке. Уосталом, цела породица је суочена са променама којима се треба прилагодити. Поставља се и питање колико толеранција, пожељна у сваком демократском друштву, може да оде у крајност и апсурд. Примера ради, у неким вртићима у земљама западне Европе деца се ословљавају са "оно". Користи се средњи, неутрални род, због тога да се (ако су потенцијалне трансродне или хомосексуалне природе) не би осећали непријатно. У таквој атмосфери и околностима одрастаће неке будуће генерације деце наших емиграната. А како смо све прихватили, прихватићемо и то. Мада се коси са начелима, можемо рећи, здравог разума.

Комад "Илда Гершнер" заснован је на истинитој причи:

- Сасвим случајно открила сам је једног дана на Хистори каналу. Учинила ми се веома интересантном, изненађена сам да неко до сада већ по њој није снимио филм или написао роман. Прича те јеврејске старице није ми давала мира. После извесног времена одлучила сам да напишем драму. Иначе, она је као девојка живела у Бечу, када су целу њену породицу одвели у логор. Успела је да преживи тако што јој нова документа и сопствени идентитет даје пријатељица Немица. Као Илда Гершнер одлази у Минхен, удаје се за Немца, добија са њим дете. Али, у тренутку нервног растројства, открива мужу да је Јеврејка. Упркос свему, остају у браку, а он њену тајну чува до краја рата. У овој причи није ми било важно само да покажем страхоте жене која је прошла страдање и лудило рата, већ и храброст оних, попут праве Илде, који су у тим опасним временима помагали другима - по цену сопственог живота.

ЗАБАВНИ ПАРК ЖИВОТА

У ТОМ разнобојном, модерном, технолошки напредном свету, једина непромењива константа су проблеми који опседају људе: исте сумње, предрасуде, недоумице, који су сваким новим кругом у том забавном парку живота све јасније и све болније нерешиви - истиче се у најави Атељеа 212 нове представе.

Играју Дара Џокић, Kатарина Марковић, Јелена Петровић, Милица Михајловић, Владислав Мхаиловић, Петар Михаиловић,Теодор Винчић. Сценограф је Милица Бајић, а костимограф Селена Орб.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПРВА ПРОБА "ЛУНА ПАРКА":У Атељеу 212 почеле припреме новог комада Јелене Кајго

24. 12. 2021. у 14:56

Култура

0 0

НАШЕ "БУЂЕЊЕ ПРОЛЕЋА" У МИНХЕНУ: Представа Битеф денс компаније на “Данима Балкана” у Немачкој

05. 03. 2021. у 13:26

Култура

0 3

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - УЖИВАЊЕ У ПАЛЕТИ КВАЛИТЕТНИХ ПРЕДСТАВА: Најбоља остварења на београдској сцени у 2021. години

05. 01. 2022. у 12:19

Култура

0 0

ПОЗОРИШНИ ВАТРОМЕТ: Београдско драмско најавило десет наслова на сцени

20. 12. 2021. у 23:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације