ПОГЛЕД ИСКОСА - Представљачке моћи сликарства
ВАСИЛИЈ Кандински је још око 1919. године писао да у ликовној уметности постоје само две велике парадигме: велика апстракција и велики реализам.
Сликар Иван Миленковић (Лесковац, 1988) није одоцнели представник реализма, стилске формације која у српској уметности траје од бидермајера и великих мајсторa XIX века до данас. Разне форме реализма, од завичајног, хиперреализма до урбаног и ангажованог крајње су присутне у новој српској уметности, коју тај потенцијално наративни стил, супротан тежњама и главним токовима (пост)модернизма кључно одређује. Наши млади реалисти су оригиналнији од фантаста који се већински ослањају на Медиалу, интимиста или сликара апстракције, као заступника других великих стилских одређења српске уметности. Овакву историјску позадину морамо имати у виду када размишљамо о Миленковићевом делу и њему као једном од истакнутих припадника генерације која је извршила сликарски обрт. Он је уметник који сам себи крчи пут, уметношћу велике представљачке моћи, коју само неупућени у досеге савременог фигуративног сликарства могу на први поглед да замене са фотографијом.
Иван Миленковић користи многа знања која га повезују са традицијом, од правилног анатомског сликања људске фигуре, инкарната, приказивања младих људи са индивидуалним, портретским карактеристикама, до њиховог смештања у ентеријер или пејзаж. Он зна за ваздушну и жабљу перспективу, међутим, уз све домете класичних сликарских знања и занатско умеће које демонстрира, није заостали, назадни традиционалиста. Његове фигуре и ликови усредсређени су на сасвим савремене објекте дигиталног света, на екране мобилних телефона и компјутера. Није реч само о ирационалној опчињености средствима масовног овладавања свешћу, већ о апаратима који имају мистичан смисао јер се информације на њима преносе помоћу светлости.
Миленковић додатно појачава тај тајанствени моменат смештајући своје посматраче у таму соба, ноћне и предвечерње амбијенте, где је светлост екрана вид неког постиндустријског огњишта. Пејзаж и природа су код њега без особености и детаља, подсећају на оне меланхоличне из XIX века, на којима је исказан велтшмерц. Дубље гледано, овај млади мајстор пронашао је начин како да овлада каравађескном традицијом у XXI веку. Он, попут Жоржа де ла Тура и других на трагу Каравађа и манириста, слика вештачку светлост, а да не посеже анахронистички у историју. Његово дело најбољи је доказ да велике идеје сликарства никада не умиру, већ само бивају преображене. Василиј Кандински је ишао и даље од те поставке, тврдио је да су апстракција и реализам у прошлости били јединствени, а да су их модерни уметници раздвојили. Иван Миленковић сада и овде улаже знатну вештину у помирење старог и новог, урбаног, хладног погледа на уметност и ватреног, вештачког и природног, старог и новог.
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)