ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Стој, гледај у ватру, плачи и воли
У ПРЕДСТАВИ "Иранска конференција", једног од најконтроверзнијих европских драмских писаца данашњице, Ивана Вирипајева (Рус, живи у Варшави), важан драмски моменат је да учесници сусрета о људским правима у Ирану пређу границу сопственог лимита, било на пољу којим се баве, било у личном погледу на свет, и постану очигледно "глобално село", у коме има свега, осим сагласности око животних и онтолошких ставова.
У представи Иване Вујић (у импресивном преводу са руског Сање Милић), Данијел Кристенсен, исламолог (Зоран Ћосић), Оливер Ларсен, теолог (Гојко Балетић), Магнус Томсен, политиколог(Богдан Богдановић), Астрид Петерсен, новинарка (Маја Кундачина), Густав Јенсен, писац (Слободан Бештић), Сестра Августина, свештеница (Бојана Бамбић) и Пасквал Андерсен, диригент (Небојша Кундачина), осим "салонских" чарки, нису успели да нас убеде да њихов хуманистички и интелектуални потенцијал могу да се супротставе беспоштедној животној драми. О Ирану, тамошњој традицији, духовности, религиозности и друштвеном систему Вирипајев није ни имао намеру да нас поучи. Све што је требало да се деси, јесте да бујица речи, које остају тамо где су, без обзира на контраставове, постане окидач за драмски сукоб...
Тек кад се на сцени појави Ема Шмит Паулсен (одлична Радмила Живковић), бивша ТВ водитељка, супруга премијера, присутног у сали, алкохоличарка, представа заличи на драме Вирипајева, задобије ону аутентичну, судбинску трагику, познату из његових "Пијаних", на пример. Тон којим говорници саопштавају своје ставове, њихов говор тела, начин на који прихватају критику или похвалу, требало би да више говори о такозваном Западном свету (који је у фокусу Вирипајева), него слапови учености и благоглагољивости, који ништа не мењају и никоме не могу да помогну. "Премијерка" једина посумња у оно што је видела у пасивним крајевима света, које је као хуманитарка посетила, у васколику срећу и слогу, са којом тамошњи живаљ третира своје страшне животне прилике. Ту је кључ комада "Иранска конференција", у иронији, којом се коментаришу добронамерни истраживачи, који из својих кабинета решавају каменовање жена због неморала и страшне злочине терориста. На крају, иранска песникиња, нобеловка Ширин Ширази (Вјера Мујовић), после двадесетогодишњег заточеништва, одржи беседу о замени свог личног бића са космосом "роба љубави", што је излаз из окова сваке врсте и идеал врхунске слободе. "Стој на свом месту и чекај, послушај ме. Веровати и Знати, то и јесте цео наш живот", каже песникиња у финалу представе.
Кроз сценско извођење "Иранске конференције", пратили смо на видеу злочине терориста, ратна разарања, аудиторијум конференције и пужа који мили земаљским шаром, по нашим и туђим мукама. Филип Расмунсен, директор конференције, преобраћен је у жену, без стварног разлога (Вања Милачић), као и отац Августин, који је постао сестра Августина.
Један од најзначајнијих позоришних драмских диспута, "Иранска конференција" Ивана Вирипајева, постала је илустративна представа за нагваждања о ономе што је далеко, па се, тако, мало кога из света науке и политике и тиче. Стварног сукоба није било.
Препоручујемо
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)