НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕМИНУО ЈЕ ПОЗНАТИ НОБЕЛОВАЦ: Иво Андрић се оженио тек u седмој деценији, а након смрти жене, разболео се од туге

КЊИЖЕВНИК и нобеловац Иво Андрић преминуо је на данашњи дан 1975. године на Војномедицинској академији у Београду, у 82 години. Сахрањен је у Алеји великана на београдском Новом гробљу.

Фото: Танјуг/архивска фотографија

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Доцу код Травника. У Вишеграду је завршио основну школу, а у Сарајеву Велику гимназију, најстарију средњу школу у БиХ.

Академска каријера

У октобру 1912. започиње студије у Загребу, одакле прелази у Беч, где слуша предавања из историје, филозофије и књижевности.

Због слабих плућа и честих здравствених проблема, писац ускоро напушта престоницу Аустрије и наставља студије у Кракову.

Књижевник је студије завршио у Грацу. У јуну 1924. године одбранио је докторску тезу "О развоју духовног живота у Босни под утицајем турске владавине", а две године касније постао је ванредни члан Српске краљевске академије у Београду. Њен редовни члан био је до 1939. године.

Андрић је иза себе оставио богат књижевни опус.

Своју књижевну каријеру започео је као песник. Први књижевни рад, песму "У сумрак", објавио је 1911. у "Босанској вили". Током боравка у мариборској тамници интензивно пише прозу, а 1918. следи дело "Екс Понто".

После Првог светског рата Андрић се запослио у Министарству спољних послова у Београду. Служба га је у раној фази одвела у дипломатију у Ватикану, Трсту, Букурешту, Грацу.

Радио је у дипломатској служби Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Краљевине Југославије, и у Риму, Марсељу, Паризу, Бриселу, Женеви, Мадриду и Берлину.

Тада објављује и збирку песама у прози "Немири" и приповетке "Ћоркан и Швабица", "Мустафа Маџар", "Љубав у касаби", "Мост на Жепи", "Јелена, жена које нема".

Уочи Другог светског рата, 1939. године, због неслагања с политиком власти у Београду, напустио је амбасадорско место у Берлину, вратио се у Београд и посветио писању.

Књижевну величину и признатост у свету Андрићу је донео прозни опис: романи "Травничка хроника", "На Дрини ћуприја" и "Госпођица", настали 1945. године, као и роман "Проклета авлија" из 1954. године.

Речи Иве Андрића, мудре мисли из његових романа и приповедака свакодневно се цитирају, нажалост и не примењују. Иво је продрео у срж балканског народа, у сву његову празнину и осетио је да му и мудрости не могу помоћи, зато је и заћутао, повукао се у себе.

Љубавни живот

Љубавни живот Иве Андрића деценијама је био тајна, све док није ступио у брак са Милицом Бабић, на чију је љубав чекао три деценије. Наиме, током живота је желео да буде што ближе Милици, али знајући да је та љубав забрањена често је бежао што даље и слао јој писма.

Јавности није познато када су се Иво Андрић и Милица Бабић тачно упознали, али се то највероватније десило пре него што је чувени писац и тадашњи амбасадор у Берлину дао њеном супругу Ненаду Јовановићу посао у амбасади.

С обзиром на то да је био нежења, Милицу је замолио да буде домаћица на његовим пријемима. Пријатељи су били од 1939, па све до Ненадове смрти. Андрић им је готово свакодневно слао писма и обраћао им се са "Драги пријатељи", а потписивао их је као Мандарин, јер је то надимак који му је Милица наденула.

Након готово 20 година познанства, 1957. Ненад је преминуо, а писац више није знао како да крије своју наклоност према Милици. Годину дана касније њих двоје су се венчали, а Андрић је открио да је "Јелена, жена које нема" - заправо Милица.

Када се 1961. године појавио на додели Нобелове награде, Милица га је пратила у плавој хаљини с великом црном машном у коси. Нажалост, љубав је трајала краће од чежње и чекања.

Због тешког облика артритиса Милица је пила лекове који су јој ослабили срце и оно ју је издало 1968. године.

-Сада видим – наша је судбина да сагоримо. Увијек сам тако осјећао свијет и себе у њему, иако нисам увијек имао снаге ни могућности да тој истини погледам у очи и да је мирно прихватим. Сад, кад је све добро моје у једном трену изгорјело, видим јасно: све што се на земљи рађа и под сунцем живи иде тим путем. И томе не треба тражити разлога, смисла ни објашњења- написао је тада Андрић.

Андрић се након Миличиног одласка повукао се у себе, избегавао је друштвене активности, а здравље му је полако попуштало. Преминуо је 1975, а његова урна је положена у Алеји заслужних грађана у Београду, поред гроба Милице Бабић.

Постоје бројни познати цитати из његових романа, због чега је тешко издвојити само један. Ипак, молитва из "Знакова поред пута" се посебно истакла.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО:

ОВДЕ СУ ХОДАЛИ СКОРО СВИ РИМСКИ ИМПЕРАТОРИ: Виминацијум, ако нисте, обавезно посетите

Препоручујемо

Култура

1 5

АНДРИЋЕВА ЈЕЛЕНА НИЈЕ ИЗМИШЉЕН ЛИК: Ово писмо било је необорив доказ њеног постојања

24. 02. 2022. у 17:02

Култура

0 2

ВРОНСКИ ЖИВОТ ДАО АНИ, А СРЦЕ СРБИЈИ: Инспирација за легендарног љубавника Толстоју био је руски пуковник

03. 03. 2022. у 15:20

Култура

0 4

БИЛА ЈЕ НАЈТРАГИЧНИЈА ЛИЧНОСТ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Ко је Проклета Јерина и које све тајне данас крије тврђава у којој је живела?

08. 03. 2022. у 16:57

Београд

2 4

БЕОГРАД ИЗМЕЊАО ЧАК 15 ИМЕНА: Знате ли за време чије владавине је носио назив "Кућа рата"?

24. 02. 2022. у 16:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације