ЦЕЛА ПЛАНЕТА НА ОШТРИЦИ ЖИЛЕТА: Редитељка Ивана Вујић уочи премијере "Иранске конференције" у Народном позоришту

КОМАД Ивана Вирипајева "Иранска конференција" сутра ће премијерно бити изведен у Народном позоришту, у режији Иване Вујић. Једног од највећих савремених руских драматичара (познатог по комадима "Кисеоник", "Пијани", "Илузије", "Живот бр.2") гледаћемо у време када се у свету и руски класици скидају с репертоара.

Представа "Иранска конференција" , Фото Народно позориште

У нашем националном театру се, свакако, изводи с добрим разлогом и уметничким покрићем:

- Пре свега, Вирипајев се сврстава међу најбоље европске писаце данашњице - каже редитељка Ивана Вујић.

- Први пут радим савремену руску драматургију. Изабрала сам овај текст и затражила превод (Сања Милић), па је реч не само о српској праизведби већ и целом региону. Ово дело донело му је и престижну награду "Златна маска" за најбољи драмски текст. Ради се о изузетном комаду, и по форми и по садржају.

Ивана Вујић, Фото З. Јовановић

У чему је његова особеност?

- Као што сам наслов каже реч је о конференцији. Пошто говоримо о позоришту, та конференција увек укључује и извођаче и гледаоце. Такође, тема којом се, као и увек, бави Вирипајев је бескрајно дубока. Ако је Боб Вилсон "унук" Брехта, онда је Вирипајев унуче Антона Павловича Чехова. У његовом фокусу је стање човека, данас. А то је једно од тренутно најважнијих питања: ко смо ми као људи...

Комад се зове "Иранска конференција" а дешава се у Копенхагену?

- Писац почиње цитатом из "Хамлета" и речима: "Данска је тамница". Паралела са Шекспиром је очигледна, Вирипајев испитује тамницу сваког од нас без обзира на друштвену позицију. Можеш бити богат, а очајан. Иначе, писац одлично познаје персијску поезију, његово дело кореспондира са поемом "Говор птица" песника Атара из 14. века. По тој поеми Питер Брук направио је чувену представу "Конференцију птица". Дакле, реч је о његовом дубоком промишљању и познавању света.

Када су почеле прве пробе у децембру, нисте ни сањали овакве актуелне догађаје. Тема конференције је сукоб Истока и Запада?

- Не само то, већ и целог једног света који наизглед делује да је у реду. Али опхрван егоцентризмом, себе тражи и одбија љубав као решење. Такође, данашњи свет је заборавио на традицију читаве старе цивилизације (античке Грчке и Персије) у којима су етика, морал и љубав сматрани стубовима друштва. Све то, стравично, у дослуху је са данашњим моментом.

У свеопштој хистерији, забрањују се врхунска руска уметничка дела за извођење. Како објашњавате ово антицивилизацијско лудило?

- Управо тиме да се заборавило на традицију и темеље, стара знања и вредности. Пред нама је потпуно избезумљени капитализам који једноставно, не може да постоји без мржње и рата. Он љубав не познаје, протерана је из живота. Зато Вирипајев и почиње са "Данска је тамница, кнеже. И те каква..." То симболизује један развијени свет који не може да прихвати другога. Али, Вирипајев је велики писац, уједињује Исток и Запад у трагању за смислом. Његов покушај одговора на питање ко смо ми данас, на планети Земљи, кад се овакве ствари дешавају, није никаква догма. Гледамо како се свет налази на оштрици жилета између две супротстављене стране. Вирипајев се бави егзистенцијалним питањима сваког човека и његове личне тамнице, без обзира на то из ког дела света долази.
Чиме је заробљен?

- Самим животом, као код Чехова. Ослобођење тражи прихватање другог и себе, у датим околностима.

Савремени свет није само свет медија већ и фрустрирајућих друштвених мрежа. Како се човек довео у ситуацију да зависи и од анонимног мишљења?

- Технологије су се веома развиле и припремају се да замене човека. Направљене су вештачке материце у којима ће се стварати људи. Већ постоји вештачко месо и друга храна. Човек се мора одупрети изазовима, јер би морало бити јасно да су љубав и давање највиши степен постојања. Криза у свету и настаје због отимања. У таквим временима појављују се најразличитији облици перверзних активности и глупости! Ми смо, овде, на нашу жалост или радост, навикли на кризне ситуације. Добро је да не припадамо ниједном савезу. Тако ником нисмо обавезни.

Да ли један народ сазрева пролазећи кроз Сциле и харибде?

- Наравно, онда човек гледа шире. Питање страха је питање вере, љубави и наде. Човеку који се не плаши, ово тројство даје снагу. Комад "Иранска конференција" говори управо о свему што се данас дешава. Сви велики уметници антиципирају будућност, па и Вирипајев пишући комад 2019. године испитује сву хаотичност егоцентричног света, трагања за путем повратка коренима и традицији. То даје снагу и могућност утамниченој љубави да се ослободи. Комфорни живот, који нам се стално презентује, умртвљује човека и чини га неспособним. Кад наиђе патња, немоћан је. Не зна како да реагује, јер ништа није осетио.

А без осећања не може да одговори изазовима. Шта је епидемија него изазов? Живот мора да победи. Остаје суштинско питање: како живети.

Па како?

- Освешћујући емоције и отпуштајући своје себичне, сталне захтеве и опседнутост самим собом.

Вирипајева пореде са Чеховим и због хумора у делу, упркос тешким околностима њихових јунака?

- Он је духовит писац, разматра живот са свих страна. Као и Чехов воли свог јунака, увиђа да је живот сплет потпуно контрадикторних супротности. Као што би рекао наш велики писац Александар Поповић - точак који се окреће не скупља маховину.

Порука писца

АНСАМБЛУ Народног позоришта уочи премијере стигла је порука писца:

- За мене је велика част што сте одлучили да поставите овај комад у Србији. Одувек сам силно желео да дођем јер, заиста, нас везују дубоки историјски и културни корени. Надам се да ће представа имати успеха. Грлим вас, Иван Вирипајев.

Екипа

НАША саговорница уз режију потписује адаптацију, сценографију и избор музике. Драматург је Љубинка Стојановић, костимограф Душица Кнежевић, а за сценски покрет била је задужена Соња Вукићевић.

У подели су Рада Ђуричин (у алтернацији са Вањом Милачић), Зоран Ћосић, Гојко Балетић, Богдан Богдановић, Радмила Живковић, Слободан Бештић, Бојана Бамбић (Димитрије Илић), Небојша Кундачина, Ивана Жигон (Вјера Мујовић), Ивана Милановић и Теодора Драгићевић.

Препоручујемо

Политика

0 0

ГОСТУЈУ "ВЕСЕЛЕ ЖЕНЕ": Позориште "Стерија" на сцени националног театра у Београду

07. 03. 2022. у 14:13

Култура

0 0

ДОН КИХОТ ПОНОВО ПРЕД ПУБЛИКОМ НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ: Премијера чувене Маснеове опере вечерас у Народном позоришту у Београду

02. 03. 2022. у 11:17

Култура

0 0

ПРЕМИЈЕРНИ "ЛУДИ КАМЕН": Зрењанинска представа у режији Радослава Миленковића

28. 02. 2022. у 16:49

Култура

0 0

„БИЛО ЈЕДНОМ У СРБИЈИ“: Бесплатне карте за премијеру у Лесковцу

28. 02. 2022. у 15:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације