КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Однос према самопоштовању

ЗАВОД за проучавање културног развитка представља нашој јавности још једну монографију, овога пута о Иви Андрићу.

Фото: Приватна архива

Са књигом "Прича о Андрићу, антиколонијални разговори" добили смо, најпре, прилику да уживамо у дијалогу о Андрићевом делу, у дијалогу који су водили реномирани књижевни и културни посленици из земље и региона.

Разговор је уприличен на Београдском контрапункту (2021), петом по реду, а поводом шездесетогодишњице уручења Нобелове награде за књижевност нашем писцу. У расправи су исказана различита мишљења о новим тумачењима Андрића, о статусу његовог дела у савременом свету, о могућностима за његово суштинско разумевање, о комплексности превођења Андрићевих остварења, а врло сликовито, кроз низ упечатљивих примера из предавачке праксе, показана је универзалност његовог дела.

Фото Промо

Поред овог разговора, књига садржи и студије које су посвећене различитим аспектима стваралаштва нашег нобеловца. Предраг Петровић сматра да је свет као позорница херменеутичко полазиште за разумевање модернистичког романа у распону од Андрићеве "Проклете авлије" до Кишовог "Породичног циркуса". Јелена Марићевић Балаћ образлаже константну инспиративност "Проклете авлије". Поред тога што размишља о митском обрасцу браће - непријатеља, који отвара нову интерпретативну могућност, истиче и чињеницу о Андрићевом приповедном свету као позорници јер у "Проклетој авлији" сваки јунак има маску. Милица Кецојевић верује да, поред "Проклете авлије" коју је Борислав Михајловић Михиз сагледао као "велику метафору о идентитету свих људи", такво одређење важи и за Андрићеву позну и постхумно објављену приповедну књигу "Кућа на осами", а коју жанровски одређује као венац приповедака. Јована Милованчевић разматра мотив уклете лепотице и ноћ као време узаврелих страсти у којима јунакиње Андрићева Фата Авдагина и Софка Боре Санковића добијају митске димензије. Оне тада бивају у власти виших, од њих јачих сила, али и у власти патријархалног света у којима су улоге одавно подељене и из којих није могуће изаћи. Јана Алексић показује како Андрић у својим историјским романима инсистира на антрополошко-феноменолошкој карактеристици "да човек не може бити мерна јединица историјске нужности, иако је њен виновник и заморче. Безброј случајева одвија се мимо његове активности, без обзира на то што је управо он окидач - својом слободном вољом или усудом - за покретање сложених друштвених система." Весна Тријић разматра узроке Кишовог поистовећивања са Андрићем у полемици у вези са "Гробницом за Бориса Давидовича", као и утицај на обликовање Кишове сопствене слике у јавности и културном сећању. "До разлаза између Иве Андрића и Данила Киша, као приповедача посвећених тематизацији прошлости", констатује она, "долази, у ствари, пре саме естетске активности, у њиховом односу према историји и њеној истини."

На концу, Мухарем Баздуљ у једном од својих фрагмената пише о књижевним узорима, о препознавању истих слика; у другом пак сећа се Данила Илића и његове мајке, Андрића и његове мајке; сећа се Сарајева које је било другачије, чије су се улице другачије звале, сарајевских поднева, као и будних сарајевских ноћи из Андрићевих проза и разлика у откуцавању времена, "завађених календара".

Владимир Пиштало нас својим текстом опомиње да наш однос према Андрићу јесте однос према самопоштовању. Није помињао Видовдан ни младобосанце, није помињао "Писмо из 1920", није помињао наопака, перфидна тумачења Андрића и његовог дела, иако их је свакако имао у мислима. Вероватно зато што и аутор зна да се из мржње не може ништа добро написати и што је мржња тако далеко од Андрићевог супериорног стоицизма, испод ког ври, подсећа нас Пиштало, једна истински страствена природа.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Посвете и узнесења

01. 03. 2022. у 17:32

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Благост сећања

22. 02. 2022. у 13:44

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Велики роман о историји и љубави

08. 02. 2022. у 17:33

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Аутобиографија о другима

18. 01. 2022. у 16:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације