НАЈВИШЕ МИ НЕДОСТАЈУ ВОЖЊЕ РОЛЕРКОСТЕРИМА: Шона Реј, девојка која изгледа као девојчица, звезда документарног серијала на ТЛЦ
КАДА је са само шест месеци оболела од веома ретког облика рака мозга, хемиотерапија коју је примала успорила јој је раст, па данас Шона Реј, 116 сантиметара висока 22-годишња Американка, изгледа као осмогодишња девојчица.
Имамо прилику ближе да је упознамо кроз документарни, ријалити серијал "Ја сам Шона Реј", који се емитује на ТЛЦ каналу, понедељком у 21.00. Кроз шест епизода видећемо како изгледа свакодневица ове необичне девојке, а у ексклузивном интервјуу за "ТВ новости" Шона Реј говори о себи и свему оном што је чини таквом каква јесте.
Да ли вам је било тешко да одлучите да снимате ријалити серију о себи?
- У почетку је било тешко одлучити се на тај корак, јер нисам знала како ће људи да реагују. Нисам се сусрела са много позитивних повратних реакција када је реч о мом инвалидитету, све док није почело емитовање емисије. Дакле, да бих донела ту одлуку, пре свега сам морала да се надам и размишљам о будућности и да знам да ово не радим само за себе и своју породицу, већ за све оне који су попут мене. Радим јер о овој теми треба разговарати.
Шта вам је било најтеже током снимања?
- Па, заправо, мислим да ми је најтеже пало снимање у јавности. Када се снима на јавним местима, људи виде камере и полуде. Већ је велика пажња била упрта у мене, а сада када имамо и камере, људи круже око мене и прате нас. За мене је то једноставно било превише и то је нешто чему сам морала да се прилагодим током снимања, али у почетку ми је било изузетно исцрпљујуће.
Књиге ме воде у други свет
ДА ли имате неке хобије или интересовања?
- Да, највише ме интересује брига о животињама. Такође, волим да кувам и да шијем. Ипак, мој омиљени хоби од малих ногу је читање књига. Прочитала сам све врсте жанрова документарне литературе и имам хрпе књига у свом ормару, али најдраже ми је да читам о фантастици, другим културама и боговима. То су ствари које ме највише занимају када је реч о књигама, просто те све води у други свет.
А најлепше?
- Мислим да је најлепша ствар то што проводим време са породицом. Пре него што је емисија почела, моја старија сестра Тара константно је била у школи и нисмо је виђали често, тако да смо због снимања имали прилику да је виђамо много више. Још једна лепа ствар је била видети колико људи могу позитивно да се односе према ситуацији за коју нису знали, што ме је изненадило.
Са каквим коментарима се свакодневно сусрећете?
- Сусрећем се са свакаквим врстама коментара. Најчешћи су: Где су ти родитељи? Колико имаш година? Моја мама се сусрела са чудним коментарима, попут: "Твоје дете је лажов" или "Како можеш да пустиш своје дете да шета, а тако изгледа?". Такви коментари стварно могу да повреде, али то обично произилази из чињенице да особа која их упућује једноставно не разуме. Зато сам научила да се просто не обазирем више на њих.
Какви коментари вас највише погађају?
- Коментари који су упућени директно мени не боле толико колико ме погађају они упућени члановима моје породице. Када их називају лажовима или када кажу да не говоримо истину и да је све ово шала. Нема разлога да не верујете некоме ко изгледа као нормална особа. Могла бих да разумем да се мени не верује, јер заиста понекад изгледам као дете, али да се не верује мојим пријатељима и мојим родитељима, иако смо одрасли и интелигентни људи, то је, по мом мишљењу, стварно непристојно и неучтиво.
Да ли постоје неке добре стране ситуације у којој се налазите?
- Дефинитивно постоје. Наравно, мењају се у зависности од тога где живите, али ја сам одрастала у заједници која ме је познавала и на неки начин посматрали су ме као нормалну особу. А ту су и неке типичне ствари као што је добијање попуста на одећу, јер је дечија одећа и обућа јефтинија, или када одем у фризерски салон, а они желе да ми дају лизалицу. То је као неки мали бенефит, али мислим да је највећа корист у томе што се бавим својим инвалидским потребама. Управо то што се суочавам са људима који не знају како да се носе са мојим инвалидитетом учинило ме је много јачом особом и научило ме да се носим са реакцијама других људи.
Шта вам највише недостаје?
- Када је у питању мој инвалидитет, мислим да ми највише недостају вожње ролеркостерима. У САД не можете да се возите на већини ролеркостера ако нисте високи бар 121 цм и више, а ја сам пет сантиметара нижа, тако да заправо немам прилику да се возим на много ролеркостера, а заиста волим тематске и забавне паркове. То је једна од оних ствари које ће ми увек недостајати. Нешто што вероватно никада нећу моћи да урадим, осим ако се не возим са пратиоцем.
Како проводите слободно време?
- Много слободног времена проводим са породицом и пријатељима. Такође, имам и пет паса, па водим рачуна и о њима. Већину свог слободног времена углавном проводим са својом млађом сестром Рајли. Најчешће играмо игрице, гледамо телевизију или се само дружимо.
Да ли сте икада били заљубљени и имали дечка?
- Да, и једно и друго. Била сам заљубљена и имала сам дечка. Требало ми је времена да стекнем поверење и да се заљубим у свог дечка, али то је нешто што се природно догодило.
Како видите себе у будућности?
- Видим себе како помажем заједници мањег раста и другим особама са инвалидитетом и потешкоћама или свакодневним борбама. Желим само да учиним свет бољим местом.
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)