ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Интимно позориште у славу истине
УМЕСТО Стриндберговог "Оца", у славу великог, преминулог Бориса Комненића, који би играо ту насловну, величанствену улогу, Ђурђа Тешић је, на Сцени "Раша Плаовић" Народног позоришта поставила "Пеликана" истог писца, који се ретко и нерадо игра.
Није ни чудо, јер је у питању неразвијена драмска структура, срачуната на унутрашњу снагу интимног доживљаја актера, нарочито главне глумице, Елизе, мајке која живи лажни, лицемерни, подли живот, грабећи све за себе, а беспоштедно уништавајући своје двоје деце и мужа. Врхунац њене патологије је љубавна веза са мужем своје кћери, који је, са своје стране, искоришћава и понижава. Кћер, Герда, неразвијена, фрустрирана и излуђена нељудским условима у којима је одрасла, једина види светлост на крају тунела мржње мајке и издаје мужа, и она ће је, после катастрофалног пожара и доживети. Њен брат, Фредрик, отеран у алкохол мајчиним бескрајним злостављањем, потпалиће кућу и однети са собом грех одавања сестри страшне тајне о мајчиној моструозној природи, што му је отац оставио у скривеном писму...
"Интимног позоришта" Августа Стриндберга у Народном позоришту тешко би било, с обзиром на драмски само скициран текст највећег шведског драматичара, да у улози Елизе редитељка није видела узбудљиву, моћну Душанку Стојановић Глид, која влада сценом, како својим физичким присуством, тако и метафоричним значењем, које има моћ да учита у сваки свој гест и реч. Додавањем видео пројекција (у којој смо присуствовали мучном напуштању деце коју је одгајила и коју дубоко жали служавке Маргарет, Елизином тајном ждрању брда калоричне хране у кухињи, као и њеном и Фредриковом крају у пожару, поред мртвачког сандука тек преминулог оца), Ђурђа Тешић је отворила симултану сцену, која је помало банализовала дубоко натуралистички, симболични свет Стриндберговог пакла. И без тог додатка, магична Душанака Стојановић Глид, одлични (нарочито у сцени обрачуна са мајком) Недим Незировић и Ива Милановић, као брат и сестра, довољно изражајан, мада шематизован Вучић Перовић, као зет Аксел, забрађена без објашњења, али потресна Вања Ејдус као слушкиња, дочарали би нам, упркос скраћеном процесу и убрзаним трансформацијама ликова, Стриндбергову идеју "камершпила", по угледу на Макса Рајнхарта, у којој унутрашњи емотивни ток актера кроз радњу избија на видело сцене.
Драматург је био Ђорђе Косић, ауторка клаустрофобичне сцене и савременог костима (са акцентом на краљевско плавој Елизиној хаљини) Зорана Петров, музиком је саспенсу много допринео Владимир Пејковић, а видео рад је дело Јелене Митровић. Са напоменом о посвети ове представе преминулом великану, тешко је расправљати о њој из угла њене целовитости и недовољног богатства мотива, на које смо навикли у Стриндберговом делу, као и о поруци коју Елизин свет вечите лажи баца на наше друштво данас... Довољно је дивити се интерпретацији велике глумице и поновној појави великог класика на сцени Народног позоришта.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)