КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (15): Данас нови добитник

Резултати гласања 61 члана Великог жирија биће саопштени данас у подне, у Вуковој задужбини

Фото В.Н.

НИКОЛА МАРИНКОВИЋ (Београд)

1. "НЕБО, ТАКО ДУБОКО", Весна Капор (СКЗ)

2. "ЂЕВЂИР", Ненад Станковић ("Суматра")

3. "О САДАШЊОСТИ И СЕДАТИВИМА", Петар Матовић (КЦ Нови Сад)

4. "БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ", Владан Бајчета (Матица српска)

5. "ПРИСУТНИ ГРАЂАНИ", Драган Хамовић (НБ "Стефан Првовенчани")

Никола Маринковић / приватна архива

Новим романом В. Капор још једном је потврдила да својим особеним лирским приповедањем може досегнути најдубље антрополошке проблеме, не бежећи од аутентичне емотивне поруке. Велике теме књижевности овим романом поново добијају место у српској књижевности, одвећ оптерећеној идеологијом и/или историјом. Књига Н. Станковића је бревијар наше свакодневице и највеће освежење српске књижевне сцене. У кратким причама или фрагментима крије се читав један заборављени, али живахан свет периферије и унутрашњости. У песничкој књизи П. Матовић је још једном показао да тек лирско око у пукотинама стварности препознаје и именује оно што други можда слуте као дубоки поремећај. У преплету ироније, меланхолије и особене инвентивности у грађењу песничких слика ова поезија нуди особен и препознатљив читалачки доживљај. Полемишући са наслеђеним представама о Михизу и представљајући све видове његовог стварања В. Бајчета је написао аргументовану и исцрпну научну студију незаобилазну за даља проучавања. Смелим, и уметнички оправданим проширивањем песничког обухвата и на погубљене по ослобођењу, Д. Хамовић је поеми о стрељању Краљевчана октобра 1941. омогућио да надрасте свој непосредни контекст и постане дубље сведочанство о континуитету страдања.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

МАРКО ПАОВИЦА (Београд)

1. "НЕБО, ТАКО ДУБОКО", Весна Капор (СКЗ)

2. "СВОЈТА ИЗ ЉУБОМИРА", Радомир Андрић ("Филип Вишњић")

3. "БЕСТРАГ", Мирко Магарашевић ("Чигоја")

4. "ОПСАДА МОГА ЈА", Стеван Тонтић ("Архипелаг")

5. "БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ: КРИТИЧАР И ПИСАЦ", Владан Бајчета (Матица српска)

Фото архива

У вишезначном сазвучју лирске повести В. Капор спајају се болни родитељски гласови у функцији модерне урбане тужбалице за изгубљеном једином кћери са суматраистичком интуицијом регулативног нараторског гласа отварајући нека најкрупнија питања нашег присуства под небом. Р. Андрић у песничкој збирци оживљава сопствене родословне корене на фону препознатљивог песничког рукописа лиризоване животне рапсодије исткане у вишезначном магновењу између стварних и митских тема. Понет магијском моћи фолклорног говорног жанра, Магарашевић новом књигом хуморно демаскира ревност услужног духа данас и овде. У Тонтићевој књизи на снази је не само егзистенцијална драма демонолошких проживљавања песничког гласа већ и потпуно поунутрашњавање осведочене суровости света. Захваљујући само одсуству илузија и црнохуморном доживљају ситуације, витални инстинкт лирског Ја одолева правом танатолошком цунамију. Стварајући прву интегралну слику о стваралаштву и личности Борислава Михајловића Михиза, В. Бајчета у исти мах уверљиво отклања хипотеку пејоративне импресионистичке квалификације са Михизовог критичког подухвата.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

МИЛЕ ТАСИЋ (Суботица)

1. "ЗАМАК", Драган Лакићевић ("Партенон")

2. "НЕБО, ТАКО ДУБОКО", Весна Капор (СКЗ)

3. "СВЕ МОЈЕ СЕСТРЕ", Лаура Барна ("Дерета")

4. "НАСПРАМ ДРВЕТА КОЈЕ СВЕТЛИ", Давид Кецман Дако

(Задужбина Јакова Игњатовића, Будимпешта)

5. "ЖИВОТ ИЗ ЗАСЈЕДЕ", Анђелко Анушић ("Службени гласник")

 

Миле Тасић / приватна архива

Велик приповедач Лакићевић кроз метафизичко-симболичку причу води читаоца узбурканим тоновима који обећавају нестварну славу главном јунаку обневиделом од силних обећања. Узимајући олако изманипулисаног писца за главног јунака Лакићевић заправо самокритички разобличава лажна обећања запада, али још више сву нашу наивност којом се олако хватамо у замку обећаног ЗАМКА. Дубоко преживљену драму мајке која губи своју ћерку након тешке болести В. Капор је врло зналачки, литерарно зрело и надасве емотивно понудила читаоцу не остављајући му ни онај мали трачак наде који се коначно гаси, што само мајстори пера умеју да створе. У новом делу Л. Барна судбине не само Растка и његових сестара Надежде, Зоре и Милице Петровић, већ и бројних уметника прве половине минулог столећа, води кроз себи својствен суптилни литерарни ток од дубоких падова па све до високих успона кроз историју. Својеврсним мозаиком Д. К. Дако је сачинио занимљив букет прозаида покушавајући кроз сваку да понешто докучи, понешто открије а све у намери да заправо себе спозна. Проблем сеоба које нас вечно прате у роману А. Анушића је продубљен кроз проблем избеглиштва у којем суочава сва зла која се тим поводом рађају. Познајући добро голготу кроз коју је наш народ прошао на крају минулог века редови ове књиге нам на литерарно приступачан и прихватљив начин креирају ликове у суровом времену.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

НЕМАЊА ВЕЉОВИЋ СУБРОСА (Београд)

1. "САВРШЕНИ АНТИТАЛЕНАТ ЗА СРЕЋУ", Небојша Миленковић

("Академска књига")

2. "КАД СЕ ВРАТИМ", Младен Јаковљевић ("Академска књига")

3. "НЕБО, ТАКО ДУБОКО", Весна Капор (СКЗ)

4. "ГРИМИЗНА БАШТА", Ненад Каран ("Дерета")

5. "НИЧИЈЕ ВРИЈЕМЕ", Веселин Мишнић ("Нова Артија")

Архива

Књиге које предлажем за Награду представљају друкчије поетике, не само у односу на књижевну продукцију прошле године, него у односу на оно што су аутори објављивали протеклих година. Наравно, нико не може побећи од себе толико далеко колико би можда желео: тако и писци, исто. Књига Н. Миленковића само наставља пут претходне књиге, што доказује и друго издање овог дела, док, рецимо, М. Јаковљевић и даље врши своје "експерименте" који и те како значе за српску књижевност, донекле је и обликују, што ће се потврдити вероватно кроз ближу будућност, сада је можда и прерано тврдити. Али, то је пут којим се стиже до уметности. То је одлична књига, као и књиге В. Капор, Н. Карана и В. Мишнића. У свему различите и у свему готово добре. Књижевност је посебна врлина која непрестано тражи да се открива и истражује, посебан облик постојања себе у себи и тежња да се представимо другима. Ове књиге представљају оно најбоље од књижевности у прошлој години: додао бих можда још пар наслова, али то неком другом приликом.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Досадашњи лауреати

ДОСАДАШЊИ добитници награде "Меша Селимовић" почев од 1988. године су: Дубравка Угрешић, Милорад Павић, Слободан Селенић, Светлана Велмар Јанковић, Радослав Братић, Иван В. Лалић, Радослав Петковић, Драган Јовановић Данилов, Антоније Исаковић, Добрица Ћосић, Горан Петровић, Добрило Ненадић, Милосав Тешић, Радован Бели Марковић, Данило Николић, Рајко Петров Ного, Војислав Карановић, Стеван Раичковић, Миро Вуксановић, Новица Тадић, Драган Великић, Петар Сарић, Владимир Кецмановић, Живорад Недељковић, Владан Матијевић, Дејан Алексић, Александар Гаталица, Иван Негришорац, Слободан Владушић, Енес Халиловић, Милисав Савић, Владислав Бајац, Мирко Демић, Дејан Илић, Алек Вукадиновић, Мило Ломпар, Владимир Пиштало и Игор Маројевић.

Пет пута награде су добила по два добитника, са подједнаким бројем гласова чланова Великог жирија.

Препоручујемо

Култура

0 2

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (11): Још нема изразитог фаворита

20. 02. 2022. у 16:29

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (10): Лирски и прозни крик времена

19. 02. 2022. у 16:21

Култура

1 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (9): Странице између срца и разума

18. 02. 2022. у 16:19

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (8): Исповести о људској уклетости

17. 02. 2022. у 16:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације