Култура

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (9): Странице између срца и разума

В. Н.

18. 02. 2022. у 16:19

Са данашњим бројем објавили смо изборе 36 од 61 члана Великог жирија

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (9): Странице између срца и разума

ДУШИЦА ПОТИЋ (БЕОГРАД)

1. "МАЛЕ БОГИЊЕ", Сања Домазет и Славко Крунић ("Службени гласник")

2. "СЕДМО НЕБО", Биљана Дојчиновић (НБ "Стефан Првовенчани")

3. "И ЖИВ И МРТАВ", Иван Златковић ("Лагуна")

4. "НЕБО ТАКО ДУБОКО", Весна Капор (СКЗ)

5. "У ДВА КОРАКА", Каја Панчић Миленковић ("Градац")

Раскошни језик и имагинације С. Домазет исписују збирку прича о девојчицама необичних склоности и навика те о њиховим ништа обичнијим заштитницама вилама. Илустрације Славка Крунића је допуњују склапајући и књигу као један уметнички предмет. Збирка песама Б. Дојчиновић трага за наизглед уобичајеним стваралачким и егзистенцијалним питањима - пролазност и циљ живота, сукоби са њим, снага идентитета и породице на путевима трајања. Особеност песникиње јесте у начину на који се унутрашње и спољашње, рационално и ирационално, допуњују и деконструишу. Роман И. Златковића бира не тако честу тему српске књижевности, хајдучију. Компилујући фикцију и документа, аутор моделује ликове са социјалне и животне маргине, људе који су се одментули од закона зато да би чинили зло, али и зато што су трпеле зло. Роман В. Капор је наративно ткиво прожето лирским поступцима. Приповедајући о смрти младе девојке, удвојени поступак условљава и удвојени однос према смрти - од порицања до прихватања и њеног поновног овладавања животом. Препознатљиво срезани стихови песникиње К. П. Миленковић увешће читаоца у херметични свет, који га проводи кроз древну симболику људске егзистенције напипавајући како њене понорне тачке, тако и била малих озарења.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЗОРАН М. МАНДИЋ (АПАТИН)

1. "ЗВЕЗДЕ РЕЧИ СА ДНА БИЋА", Душан Стојковић ("Шумадијске метафоре")

2. "ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ", Ђорђе Д. Сибиновић (Corona smart), Досије студио.

3. "ГРОЗНИЦА", Стојан Богдановић (Нишки културни центар)

4. "ИЗ БРОДСКОГ ДНЕВНИКА", Милан Орлић ("Мали Немо", ГБ Вршац)

5. "ДУША ДИМА", Радомир Стојановић ("Панорама", "Меграф")

Коначно сам дочекао да своје и образлажући исте предлоге за награду "Меша Селимовић", коју додељују "Вечерње новости", започнем писање ИСТОРИЈЕ ЧЕКАЊА оног за чим трага и пред њим измиче свака награда. И, ево ме на том трагу. Међу пет наслова мојих предлога њихови аутори осмелили су се да нешто важно, несувишно, али недостајуће кажу у својим приказима песничких књига (мр Душан Стојковић), сјајним есејима (проф. др Стојан Богдановић), мудрости о "лошим странама ствари" које у својим промишљањима истиче др Ђорђе Д. Сибиновић, "где цвета једна сета" којој се у својим "морнарским" песмама посвећује др Милан Орлић, ли о чему ипак на свој други начин приповеда Радомир Стојановић. У овом предлогу грозничаво сам навијао за "звезде речи са дна бића". С којима бих, у извесном смислу написао моју ИСТОРИЈУ ЧЕКАЊА.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЂОРЂЕ ПИСАРЕВ (НОВИ САД)

1. "НА КРАЈУ СВЕТА, КСАНДЕР", Илија Бакић ("Агора")

2. "ПОГОВОР", Давид Албахари ("Чаробна књига")

3. "ПОРТРЕТ ПЕСНИКА КАО УМИРУЋЕГ ЛАВА", Зоран Ђерић ("Агора")

4. "ДУБОКА ТИШИНА", Симон Грабовац (КЦНС)

5. "ПИСАЦ У ОГЛЕДАЛУ МАРСЕЛА ПРУСТА", Милутин Ж. Павлов ("Прометеј")

У времену псеудоисторије, крећу се Бакићеви јунаци разгрћући слојеве узбудљивих авантура, увек у покрету, увек у трагању за смислом живота. Када би, опет, сам Албахари покушао да објасни сопствени роман, можда би рекао: па толико укрштених реченица "под напоном", које подсећају на неке од најбољих "дебелих" романа из доба херојства хиспаноамеричке књижевности, на пример, већ постоји у мојој продуженој новели! А ми бисмо рекли - заиста, мајстор чудесног ритма и контролисане експлозивне концизности. Од историје преседана до граматике смрти воде нас случајеви З. Ђерића коме су судбине одабраних писаца послужиле као потке повести онеобиченог прозног хоризонта. Читалац мора да буде пријатно изненађен када отвори књигу сјајног песника из сенке, С. Грабовца и у њеној дубокој тишини открије стихове о животним истинама, лекције о лепоти и смислу који су му недостајали. Хоћемо ли ишчитавајући Пруста, захваљујући М. Ж. Павлову, у одразу пронаћи сопствени лик? У питању је теоријско-есејистичка књига, за какве време у коме живимо, углавном, "нема више времена" али, будимо реални, књижевности и интерпретацији дела се може прићи само тако, и глобално и методично, али и песнички.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

НЕБОЈША ЛАЗИЋ (БЕОГРАД)

1. "РАЗГОВОРИ СА СТРИЦЕМ", Влајко Чукић (ПСП)

2. "НЕБО, ТАКО ДУБОКО", Весна Капор (СКЗ)

3. "МИТ(О)ПОЕТИКА ПЕТРА САРИЋА", Марија Јефтимијевић Михајловић (Институт за српску културу Приштина - Лепосавић)

4. "КАД СЕ ВРАТИМ", Младен Јаковљевић ("Академска књига")

5. "КАКО САМ ПОСТАЛА ФЛАМЕНКО ПЛЕСАЧИЦА", Јелена Жугић ("Енклава")

Кроз девет приповести и једним кратким уводом, В. Чукић проговара о добу када је реч имала не само звук него и смисао. Архетипски разговори стрица и синовца подсећају читаоца на то да је могућ и другачији образац живљења од оног који се упорно намеће. У последњем прозном остварењу В. Капор успела je да доведе у равнотежу болну тему и поетички оквир за њу. Ауторка је морала да тка текстуру романа балансирајући између "срца и разума". У књизи М. Ј. Михајловић откривамо целовит научни и критички поглед на опус српског романописца с Косова и Метохије Петра Сарића. Методолошки прецизно, ауторка одређује простор и значај који овај писац има у корпусу књижевности српског говорног подручја. Талентовани писац М. Јаковљевић је веома брзо након запаженог романа "Избледеле душе" (2019) написао нови у коме бележи часове бола који обузимају књижевне јунаке у судару с бесмисленом маском смрти. Ј. Жугић је написала један од најубедљивијих песничких првенаца у српској литаратури. Нит која спаја три циклуса је лајтмотив фламенка, андалузијског народног плеса.

15. 02. 2022. у 16:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 25

НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"

СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.

22. 11. 2024. у 09:14

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ ИГРАЧ У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

Економија

0 4

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.

21. 11. 2024. у 11:32