РУГАЈУЋИ СЕ СМРТИ У СТИХУ: За више од пола века није ни за корак узмицао из првог реда наших песника

Све љубитеље поезије, поготову познаваоце новијег српског песништва, растужила је вест из Новог Сада: да нас је, изненадно, напустио Стеван Тонтић. Она је, у исти мах, упознала и ширу културну јавност с том неумитном чињеницом, а песникове пријатеље и, разуме се, његову породицу суочила са ненадокнадивим губитком. Оним пред којим увек остајемо затечени.

Стеван Тонтић / Фото Д. Миловановић

Али док записујем ове последње речи, не верујем да је и Стевана, као рођеног уметника, Анђео Путовођа нашао неприправним. Само, остаје примисао да га, после издашног певања о љубави и смрти, није случајно посетио управо овог 12. фебруара, тачно годину и шест деценија после трагичног одласка Бранка Миљковића, највећег Тонтићевог претходника на пољу поменуте песничке тематике мада у битно различитом поетичком кључу.

За више од пола века неуморног деловања на српској, и некадашњој југословенској књижевној сцени, од своје прве песничке књиге "Наука о души и друге веселе приче" (1970) до последње тек скоро објављене "Опсаде мога Ја" (2021), Тонтић није ни за корак узмицао из првог реда наших песничких стваралаца. Укупно петнаестак врсних песничких књига убедљиво сведоче о томе, а "Сарајевски рукопис" (1993), најчувенија међу њима, с којом је суверено ступио и на европску књижевну сцену, дели његов песнички опус на две тематски, стилски и типолошки различите, а вредносно безмало равне поле.

Дотле претежно неоавангардно истраживачки оријентисан и филозофски предан проблематици тадашњег друштвеног тренутка, Тонтић се у овој књизи страсно посвећује драматици етничких и грађанских смртописно изрежираних судара, у чијем се епицентру и сам физички затекао. Гледајући даноноћно смрти у очи, запрепашћен сликама ратне беде и човековог понижења, згромљен призорима незамисливе свирепости, али и дирнут ретким просевима људске доброте и погажене човечности, Тонтић отпочиње своју антиратну бугаријаду и своју трауматичну ратну исповест.

Све потоње Тонтићеве песничке књиге, и оне које у жижу песничке пажње враћају по неки универзалан мотив његовог предратног певања, и оне, бројније, које чине дугу лирску хронику песникових поратних доживљаја у духовно девастираној домаји, и оне интровертне исповести безмало јуродивог лирског Ја, носе печат стилске драматичности Сарајевског рукописа, са неретким исклизнућима у иронију и сарказам, својственим такође и преокретној поетској матрици.

Било би, најзад, умесно ширу публику подсетити и на Тонтићеве остале, необилазне теме, које су му, уз снагу надахнућа и раскош имагинације, прибавиле најважнија домаћа и неколика страна књижевна признања, као и трајно високо место у историји српског песништва. Често пева о крупним, такозваним последњим питањима. Прва велика Тонтићева тема јесте сам феномен постојања. Не знам ниједног песника, осим Рилкеа, који је тако изричито, једновремено дубоко и обухватно опседнут чудом и снагом постојања као што је то Стеван Тонтић. Друга његова велика тема јесте Бог, а одмах потом - народ. Певање о Богу и певање о народу код Тонтића се често прожимају, али то преплитање није једина ни најважнија црта која повезује та два велика надахнућа овог песника. Још је упадљивије, а и значајније, да се песник подједнако амбивалентно поставља према једној и према дугој својој великој теми, да подједнако ужасно хули на Бога и на народ и да их, једновремено, по истој мери узноси и посвећује. Већ поменуто певање о љубави и смрти као универзалним темама поезије и антагонистичким силама егзистенције стоје у Тонтићевим потоњим песничким књигама у извесној квантитативној равнотежи. Певајући последњих четврт века у знаку Ероса и Танатоса, Тонтић нам открива њихова небројена, знана и незнана лица. Ако је ико у том раздобљу, а и одраније, натпевао руг смрти под овим нашим драгим и немилосним небом, то је сигурно овај песник, који је свакако у знак признања за тај подвиг управо позван горе.

Препоручујемо

Култура

0 0

ОДЛАЗАК ПИСЦА И ПЕСНИКА: Стеван Тонтић је био човек драматичне судбине, али и изузетног стваралачког опуса

12. 02. 2022. у 19:48

Култура

0 0

ТУЖНЕ ВЕСТИ: Преминуо Стеван Тонтић

12. 02. 2022. у 17:42 >> 17:47

Култура

0 0

ИН МЕМОРИАМ: Преминуо новинар и књижевник Милан Влајчић

09. 02. 2022. у 23:53

Остали спортови

0 3

ЗРЕЊАНИН ТУГУЈЕ: Легенда каратеа Снежана Пантић испраћена сузама из родног града (ВИДЕО)

13. 02. 2022. у 17:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације