ИНТЕРВЈУ Књижевник Дејан Алексић: Писац децу треба да подстиче да мисле

Марина Мирковић

13. 02. 2022. у 10:31

ПРЕМДА је на књижевној сцени најпре заблистао као песник за одрасле, и од тог првог блеска непрестано слављен и хваљен и у тој врсти стваралаштва, Дејан Алексић ипак се понајпре и најснажније афирмисао као писац за децу. Десетине књига објављених током више од четврт века, донеле су овом свестраном писцу и уреднику краљевачке "Повеље" прегршт лепих признања, да би га протекле недеље затекла и ванредна част. Дејановим је именом, наиме, започет низ лауреата награде која носи име Душана Радовића, установљене на стоту годишњицу рођења великог писца.

ИНТЕРВЈУ Књижевник Дејан Алексић: Писац децу треба да подстиче да мисле

Фото Приватна архива

Обраћајући се публици на свечаности доделе признања Алексић је открио да се, макар као дечји аутор, формирао понајвише управо у гравитационом пољу Радовићевог стваралачког универзума. Жири је пак његову награђену прозну књигу "Мало-мало па слон" назвао "делом једног новог Радовића, модерног и мудрог, најмлађег Радовића у књижевности за децу до данас".

* Да ли сте се и као мали и млади читалац и пре првих списатељских покушаја или успеха, најрадије "обраћали" баш Душку?

- Душан Радовић је, свакако, незаобилазна тачка раног читалачког искуства. У том смислу, моја фасцинација Радовићем долази из дана првих литерарних откривања, када на књижевност гледате као на посебан тајновит свет у којем има авантуре духа, запитаности, имагинације, али и забаве. Радовић је својим делом, било да је реч о поезији, причама или драмским текстовима, обилато нудио благодети особите и неодољиве књижевне стварности. Читање таквих дела дубоко вас одреди, постане важан чинилац у начину мишљења и разумевања, изгради вам читалачки укус. Касније, трагајући за сопственим изразом у књижевности за децу, ова рана читалачка искуства била су ми нека врста оријентира. Природно је што сам се ослонио на ово књижевно наслеђе.

* Да ли је Радовић довољно занимљив, близак и данашњој деци, да ли је довољно савремен и у тој сфери (као што су његове мудрости намењене одраслима свевремене и непогрешиве)?

- У изузетним књижевним делима за децу увек постоји одређена смисаона супстанца која их чини универзалним. Дакле, постоје књиге и писци којима је савременост константно одређење. Керол и Егзипери, рецимо, увек ће бити модерни и блиски деци, без обзира на епоху или актуелне читалачке трендове. Такав је код нас Душко Радовић. Интерпретације неког дела могу бити бројне, али његова универзалност, ако је има, увек је изнад интерпретације.

* "Алексић се деци обраћа с поштовањем и уважавањем, он је захтеван писац за захтевну децу", речено је у образложењу жирија. Постоји ли тип идеалног читаоца коме се обраћате?

- Прилазим им с поштовањем и спремношћу на двосмерну, равноправну комуникацију. То је једна од основних и најлепших тековина дела Душана Радовића. Он је умео да каже да писати за децу значи уздигнути се на ниво детета, никако обрнуто. Најгоре што писац може да уради себи и читаоцима јесте да подилази и удвара се. То се брзо и лако препозна. Тако је и када су вам претежна читалачка публика деца.

* Има ли истине о оном свеприсутном вапају "деца данас ништа не читају, немогуће их је заинтересовати за књигу"? Какав је ваш утисак о публици и литератури њима намењеној?

- То је данас врло често питање. На њему се заснивају и маркетиншке стратегије издавачких кућа, програми библиотека и установа културе. Дугачак је ланац улога у тој проблематици, од породице и школе, па све до инстанци на којима се доносе одлуке о културној политици. У агресивној поплави нових технологија, делује како је тешко вратити деци и младима поверење у књигу, али није, наравно, немогуће. Многобројне књижевне програме које сам до сада имао с децом узимам као потврду да деца желе да читају, али промоција књиге и читања треба да буде у складу с њиховим потребама и начином на који одређују шта им је важно и корисно.

* Жири наводи да сте одавно члан академије коју, поред Радовића, чине Змај и Ршум. Који од њих тројице би, и по чему, био најближи писцу Дејану Алексићу?

- Змај је добро разумео да књижевност за децу не треба да буде само дидактичко помагало. Дао је основе за педоцентричан приступ у стиховима намењеним деци и писао их врло често из перспективе самог детета. Радовић је ову парадигму унапредио уводећи многобројне идејне и тематско-мотивске иновације. Имао је изузетан слух за психологију савременог детета које се отима традиционалним представама и очекивањима одраслих. Ршумовић придодаје нове поетичке компоненте овом, тада већ магистралном, току српске поезије за децу. Квалификација у којој ме жири именује за настављача те линије прија и истовремено обавезије. Морам тако да кажем, иако звучи као флоскула. Радовића, ипак, истичем са књижевно-историјског становишта, будући да је он копча између традиционалног и модерног. Кроз призму његовог стваралаштва прелама се зрачење дотадашњег књижевног наслеђа и антиципирају долазећи литерарни модели у књижевности за децу. Што је Васко Попа за нашу поезију, то је Душан Радовић за литературу ове врсте.

* Да ли је писати за одрасле "озбиљнији посао" него писати за децу? Или је обрнуто? Као изузетно свестран и плодан аутор - шта видите као своју "основну делатност"?

- У простор књижевности за децу ушао сам као аутор који је већ имао три песничке књиге. Данас их је једанаест, а број књига које сам објавио за децу премашио је двадесет. У међувремену сам писао и драме, а прошле године сам објавио и свој први роман. Рад на више стваралачких планова може се организовати и као пријатна и подстицајна промена жанровског хоризонта.

* Да ли се према великанима достојно постављамо и односимо тек после њихове смрти?

- Однос према великанима је код нас једно културолошко опште место. Имамо многобројне примере лошег третмана оставштине, претећу сенку заборава надвијену над поједине ауторе, не само књижевне. Однос према великанима је увек показатељ разумевања сопственог наслеђа, али и спремности да се са тим наслеђем консултујемо у жељи да стварамо нешто ново. Ипак, иницијативу да се на стогодишњицу рођења Душана Радовића установи награда са његовим именом свакако треба поздравити и похвалити. Он је један од симбола Београда и наше свеукупне културе. Притом, свакако је важно да се брига о једној оваквој награди додели важној и првокласној установи, каква је у овом случају Библиотека Града Београда. Тиме би награди требало да се гарантују трајност, публицитет и очување угледа.

Фото Приватна архива

* Пишете за децу која мисле - да ли је и то ваш покушај да реагујете против стварања генерација "климача главом"?

- У свакој средини су уметници и интелектуалци изразито мислећи и критички настројен слој друштва. Они су, између осталог, осетљиви рецептори друштвено-политичких кретања и збивања. Стога је примерено да имају свој став о таквим питањима. Истовремено, имају и одговорност за пласирање одређених ставова. Увек је комотније, често и безбедније, уздржавати се, калкулисати, мимикрирати. Али, уз то обично иде и губљење способности за емпатију и других одлика људскости. Свако се, пре или касније, нађе пред том рачуницом, па према својим склоностима донесе и одлуку исплати ли се изгубити себе. Управо зато, један од послова писца за децу, бар ја то тако видим, јесте и подстицати их да мисле својом главом.

"МАЛО-МАЛО ПА СЛОН"

* "Мали Бекет за малу децу", бриљантан је опис књиге "Мало-мало па слон". Како би је сам аутор дефинисао?

- Да, то јесте афирмативан опис, сигурно настао на чињеници да су нонсенс и функционални парадокс неки од градивних елемената у мојој стваралачкој пракси. Књигом "Мало-мало па слон", заправо, обједињујем своја песничка, приповедачка и драматуршко-списатељска искуства. Она јесте збирка кратких прича, али се у њој често наиђе и на стихове, а поједине приче су повезане и међуусловљене, тако да се књига држи чвршће као целина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА ПРЕВАРИЛА НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.

15. 11. 2024. у 23:36

Коментари (0)

Кулинарски спектакл укуса и иновација у Београду