Култура

КАД ИЗ ДЕПОА ИЗАЂЕ - БЛАГО: Пред публиком богата архивска грађа МСУ на иновативној изложби "Ствари вибрантне - ствари свечане"

М. КРАЉ

10. 02. 2022. у 10:00

У ТАЈНЕ депоа Музеја савремене уметности, посебно оне које са собом носе лични предмети, белешке, фотографије и многе друге ствари наших значајних стваралаца 20. века, заронили су кустоси Сенка Ристивојевић и Мирослав Карић.

КАД ИЗ ДЕПОА ИЗАЂЕ - БЛАГО: Пред публиком богата архивска грађа МСУ на иновативној изложби Ствари вибрантне - ствари свечане

Из вредних легата ове ризнице, зналачки и софистицирано, осмислили су изложбу "Ствари вибрантне - ствари свечане", која ће бити отворена сутра увече у 18 часова у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића. Назвали су је према једном краснописном цитату са цртежа Леонида Шејке.

Када су се упустили у авантуру истраживања до сада непротумачене архивске грађе, пред њима су се, кажу, отворила невероватна сазнања.

- Пре неколико година сам као кустос преузела депо и почела да га сређујем, наилазећи на кутије и кутије са различитим материјалом. Највећи број припадао је Леониду Шејки, јер је његова супруга Ана Чолак Антић, МСУ поклонила целокупну оставштину. Уз радове, добили смо и готово све ствари: оловке које су биле на радном столу у тренутку када је умро, четке за бријање, паклице цигарета, од оних на којима је сликао, до оних које је пушио...

Ту је и његова гитара у којој је један цртеж - прича за наш лист Ристивојевићева.

Посебну вредност имају белешке из којих се чита његов богати унутрашњи живот, јер је велики уметник стално нешто црткао, писао...

- Имамо цртице и белешке о радовима, које је водио од 1955. до 1969. - наводи саговорница.

- Ту је и рукопис чувене књиге "Ђубриште, град, замак", куцан на машини са цртежима на маргини.

Управо су Шејкини, али и лични предмети Вана Бора, Милана Дединца, Растка Петровића, Марка Ристића, Ивана Табаковића, Милице Зорић Чолаковић, Мирољуба Тодоровића, послужили кустосима да представе нове приче о њиховим животима и стваралаштву. У неких 13 сторија, дела ових аутора (углавном неоаванградиста) из збирки МСУ, послужила су као сценографија.

- Направили смо дијалог између уметничких радова и ове грађе - истиче Мирослав Карић, кустос Салона МСУ, објашњавајући да ће, рецимо, поред велике таписерије Милице Зорић Чолаковић, бити изложена и њена "свеска-визија", са скицама и белешкама, али и исечцима из штампе, колажима, свим оним што је била инспирација за њене текстилне објекте. Јер, предмети којима су се уметници окруживали, према Карићевом мишљењу, и те како објашњавају њихову особеност.

Најатрактивнија, из наслеђа надреалисте Ванета Бора је књига-колаж "Италијанске слике" (Italian pictures), нека врста путописа, кроз графике, вендуте градова, настала током емиграције у Великој Британији (као и други експонати, које је немогуће листати због могућих оштећења, представљена је и у видео фотмату). Изложена је поред једине његове преживеле слике "Алге у ветру" (такође се чува МСУ), али и фотографије дела која више не постоје.

- Ово што представљамо је невидљиво наслеђе, које често остаје ван инвентара, а носи кључ за интерпретацију опуса и биографија - наставља Карић. - Из Легата Милана Дединца и Радмиле Бунушевац, рецимо, откривамо његову пасију према птицама, кроз витрину са птицама из Амазоније.

Из Дединчеве оставштине, Ристивојевићева, скреће пажњу на збирку тањира, међу којима је и један - Пикасов, али и фигуре из Африке, које је добио од пријатеља Растка Петровића.

ОД НАДЕЖДЕ ДО ТОДОРОВИЋА

ДЕО поставке је и један портрет, рад Надежде Петровић, који је најстарије дело у МСУ.

Изложена је и диплома Зоре Петровић, из Париза, из 1937. Међу поклонима Јелене Јовановић, рођаке Марка Ристића, су и важне ствари које надреализам "легитимишу", као ликовни покрет, попут цртежа глуве деце објављиваних у часопису "Сведочанства". Ту су и макете Ивана Табаковића, за његове истраживачке и теоријске тезе "Ликовне морфологије стваралачке силе", али и објекат - поезија и документација о другим експериментима родоначелника сигнализма Мирољуба Тодоровића.

СТРАДАЊЕ БРОДА "СВЕТА ЈЕЛЕНА"

У ШЕЈКИНОЈ заоставштини пронађено је много породичних фотографија, које су све скениране. На њима је и његов отац, руски, а потом и југословенски официр, картограф, заробљен током априлског рата 1941. Сенка Ристивојевић објашњава како су у архиву пронашли и један његов непознат и значајан рукопис:

- То је сведочење о страдању грчког брода "Света Јелена" који је превозио заробљенике за Немачку, јер су пруге биле разрушене. Углавном су то били Срби, док су Хрвати и Словенци добили понуду да се изузму из војске и служе окупатору у својим земљама - открива саговорница. - На броду који је налетео на мину било их је 500, а Атрофим Васиљевич Шејка је преживео и све то описао.

08. 02. 2022. у 16:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 14

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17