Култура

ТРАГОВИ У ДУШИ: О књизи Милорада Булатовићa

др Љубомир Милутиновић

01. 02. 2022. у 10:26

У ИЗДАЊУ "Арт принта" из Бањалуке изашла је прва збирка прича Милорада Миње Булатовића, симболичног имена "Са Мртвице и из равнице", која представља још једну "стиму", нашег суграђанина и завичајног живописца.

ТРАГОВИ У ДУШИ: О књизи Милорада Булатовићa

Булатовићева љубав посвећена је родном крају, Мртвом Дубоком, недођијама и сломовратима, из којих се и данас рађају чудновате приче, уз предсказања и легенде о времешним плаништацима ровачког племена и њиховим унуцима, будућим чуварима чести и поштења. То је стални и емотивни позив мајке високих планина, поклич дјетињства и престанак старости који траје увијек и испочетка. Сликовитошћу руши старе и подзиђује нове путеве, пишући прозу једноставног израза, разноврсне тематике, са новим ликовима и новим односима међу њима.

Збирка је подијељена на два дијела. Први дио "Приче са мртвице" доноси 15 врло успјелих прозних текстова који говоре о сиромашним и поштеним земљацима, неустрашивим борцима свих бојева од Бојане до Дрине, о женама трпијама, мајкама које су послије свих невоља и патњи успјеле да прехране породицу и да изведу на пут своју нејач.

Страсна жеља за Мртвицом, Вељим и Мртвим Дубоким, Ровчанима и Морачанима, који су три пута град Колашин отимали, је главни лајт мотив Булатовићевих јунака на голим и шиљатим ровачким кршима. Све те горштаке Булатовић је колонизовао и преселио у бачки Крушчић, дио непрегледне и прашњаве војвођанске равнице. Они ће тамо патити, копнити и чувати племенску традицију наслијеђену од својих предака. У нову постојбину стасавају и школују се вриједни и честити потомци, нови војвођански интелектуалци, који даље одоше у многе крајеве бивше Југославије, сачувавши коријене славних предака.

Други дио ове занимљиве збирке садржи осам кратких и топлих записа са индиферентном и споријом радњом, гдје су колонизовани Црногорци, пишчеви познаници, и даље њени јунаци. Од свих бих по свом језику и стилу издвојио приче "Конференција" и "Драгица".

Писац рељефно и убједљиво прича о својим поносним и сиромашним племеницима који настоје да изграде своја скромна кућишта на пољанама непрегледне Бачке, тјерани у сиромаштво и тежачење. Аутор пише чистим српским језиком, једром, живом и јасном реченицом. Зато се ово питко штиво радо и лако чита као ведри и духовити текстови Б. Нушића и Љ. Ненадовића.

Закључак. Књижевни пут М. Булатовића у сталном је напредовању, па очекујемо још његов понеки прозни текст, јер сам сигуран да ће привући пажњу не само љубитеља писане ријечи, већ и књижевне критике која га неће мимоићи.