РЕМЕК-ДЕЛО НАСТАЛО ИЗ НОЋНЕ МОРЕ: Свет у марту обележава педесети рођендан "Кума", незаборавне саге о мафијашкој породици Корлеоне

ЗА тврдокорне фанове, "Кум" Френсиса Форда Кополе је, без икакве сумње, најбољи филм свих времена. За осталу публику он је "један од најбољих".

Фото iMDb

Сви су пак сложни да је ова сага о мафијашкој породици Корлеоне (заокружена трилогијом), настала по роману Марија Пуза, деценијама заслужено на врху сваке иоле релевантне листе ремек-дела седме уметности.

Ове године светска публика добиће "понуду коју неће моћи да одбије", у марту, на 50. рођендан првог дела, "Парамаунт" ће у одабраним биоскопима пуштати дигитализовану верзију "Кума" као подсетник на ову трајну вредност светске кинематографије.

- У "Куму", једном од највећих холивудских комерцијалних и критичарских успеха, све је урађено како треба. То је филм најближи оном идеалу око кога се сви слажу - једноставно најбољи! - записао је својевремено славни филмски критичар Роџер Еберт.

Марлон Брандо, Фото iMDb

А иза троструког Оскара и исписивања историје, од свечане премијере 14. марта 1972. у Њујорку, па до тријумфа у биоскопима (када су због великог интересовања у Америци чак два пута подизане цене улазница) и каснијих награда, стоји прича о милион разлога против успеха филма и само један "за" - "Кум" је врхунски филм!

Никола Попевић, Фото Приватна архива

Много тога је што "Кума" чини великим, а кастинг је на врху тога иако је одабир екипе био изнуђен. Разлога "против" успеха филма било је много: редитељ је пре "Кума" имао неколико незапажених остварења и био тек седми или осми избор; главни глумац Марлон Брандо је после славног узлета каријере нанизао бројне промашаје и у то време словио за непредвидиву и размажену звезду; Ала Паћина, тада непознатог, није хтео нико, осим Кополе; продуцент Роберт Еванс који је требало да све то надгледа борио се зависношћу од кокаина и супругом Али Мегроу која га је јавно преварила и оставила због Стива Меквина; Студио "Парамаунт" је био на ивици пропасти...

- Испоставиће се да је баш "Кум" био прекретница за њих - Паћину је тај филм био одскочна даска, Брандо се вратио на велика врата, а Копола је у седамдесетим снимио четири ремек-дела. Може се рећи да је више људи било у стваралачком напону снаге и са великом жељом радило овај филм - каже, за "Новости", Никола Попевић, уредник филмског и серијског програма РТС.

Фото iMDb

По његовим речима, утицај "Кума" превазишао је оквире филма.

- Поред култних сцена и реплика попут "понуде коју неће моћи да одбије", "Кум" је значајан утицај оставио на перцепцију мафије и организованог криминала, али и Итало-Американаца, интегрисаности имиграната у америчко друштво, њихове културе и менталитета. Ефекат филма је толики да је ишао и у контра смеру, створивши неке стереотипе и очекивања што се начина говора, гестикулације и понашања тиче. Може се рећи да се ликови из "Кума" нису толико понашали као мафијаши и Итало-Американци, већ су ови почели да опонашају ликове из "Кума". Овакво дубинско прожимање поп културе, културе имиграната и криминалаца, осим у "Кум" трилогији у оволикој мери јавља се још само у "Лицу с ожиљком", снимљеним десет година касније - сматра Попевић.

Дајана Китон са Паћином, Фото iMDb

Док се снимао филм трајала су трвења између редитеља и студија, а по Кополиним речима, неколико пута је био на ивици отказа или га је сам нудио. А онда је добио Оскар за сценарио филма "Патон", али није присуствовао додели јер је снимао "Кума".

- Био сам у Њујорку и чекао да ме отпусте. Гледао сам доделу са Мартином Скорсезеом и кад су прозвали моје име Мартин је казао: "Сад неће моћи да те отпусте!" Јер и он је знао да сам био у великој, великој невољи - присетиће се касније Копола.

Без обзира на то што је трилогија "Кум" успоставила његов звездани статус као редитеља и сценаристе, а "Апокалипса сада" и "Прислушкивање" га зацементирало, Копола је у недавном интервјуу магазину Empire, посвећеном 50. годишњици "Кума", изјавио да је он "само редитељ друге класе".

- Стално чујем да је "Кум" један од најбољих икад снимљених филмова. Али, када то упоредите са филмским уметницима, попут Пабста и Фрица Ланга, великог Фридриха Вилхема Мурнауа, Хичкока, па онда са маестралним италијанским и јапанским редитељима, када видите све те хероје филма, мене би заиста требало да доживљавате као редитеља друге класе - поручио је Копола.

Кан, Брандо, Паћино и Казал са режисером, Фото iMDb

Признао је да је "Кум" променио његов живот и прославио га, и да је стао раме уз раме са најбољим из своје славне генерације:

- Дубоко у срцу све што сам икада желео био је да будем део те групе, што данас и јесам јер кад се говори о великим редитељима седамдесетих година, набрајају Џорџа Лукаса, Мартија Скорсезеа, Стивена Спилберга, Пола Шредера и мене. Тако да сам добио што сам желео - ја сам члан групе!

Фото iMDb

Мада је његово сећање на култни "Кум" с деценијама мало "омекшало", и 50 година касније снимање легендарног филма назива "најгором ноћном мором".

- То је, без сумње, било најгоре искуство у мом животу. "Апокалипса сада" је била тешка и напорна, али из других разлога. Чини се да сам познат по таквим филмовима на којима је ужасно тешко радити. Само је чињеница да сам био млад, луд и упоран разлог зашто су уопште снимљени. Кад се само присетим мука које сам имао... Сада, 50 година касније, било би лако сложити се, да, "Кум" је мој велики успех, али било је то ужасно искуство.

Најгоре. Била је то ноћна мора - закључује петоструки оскаровац и један од највећих живих редитеља, Френсис Форд Копола.

Френсис Форд Копола, Фото ЕПА

Тони Сопрано као Вито Корлеоне

КОПОЛИН "Кум" редефинисао је поимање филмова о мафијашима, утицао на бројне ауторе и каснија остварења, и постао неизоставан део поп културе.

- "Кум" је утицао на многе потоње филмове, попут "Добрих момака" или серија као што је "Породица Сопрано". Одјеке патер фамилијаса Вита Корлеонеа можемо видети у Тонију Сопрану, а Мајкл Корлеоне, ратни ветеран и млади вођа криминалне организације који жели да је уведе у легалне токове, чак и ван оквира Италијана у Америци, види се у Томију Шелбију из серије "Бирмингемска банда" - примећује Никола Попевић.

Препоручујемо

Култура

0 5

ФЕНОМЕН ЗЕМЉЕ КОЈЕ ВИШЕ НЕМА: Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије, о обележавању четврт века ове институције

30. 11. 2021. у 09:36

Култура

0 1

КЊИГА УГРАЂЕНА У ТЕМЕЉ АКАДЕМИЈЕ: САНУ брине о најсвеобухватнијој научној библиотеци српског народа

19. 11. 2021. у 19:45

Култура

0 0

ЧУВАР ЖИТИЈА И СТАРИХ АКАТА: Архив Академије наука пуних 180 година сакупља грађу драгоцену за српску историју

19. 11. 2021. у 14:30

Култура

0 0

КУЋА ЗНАЊА И СВЕТЛО ДУШЕ НАРОДА: Српска академија наука и уметности обележава важан јубилеј

19. 11. 2021. у 14:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације