ТЕМЕЉИ ИГРЕ У СРБИЈИ: Руски уметници омогућили су да Београд постане један од значајнијих европских балетских центара

ПОСЛЕ Октобарске револуције, међу руским уметницима пристиглим у Београд било је и балетских уметника.

Фото Из књиге "Руска балетска уметност у Београду"

У књизи "Руска балетска уметност у Београду (1920-1944)" ("Граматик") др Марија Петричевић се бави доприносом руске емиграције формирању и развоју Балета Народног позоришта у Београду. Балет је српској култури до тада био потпуно стран.

Ауторка, која је, иначе, докторирала на ову тему, по први пут уноси више светлости у наша сазнања о почецима балетске уметности код нас. Руски уметници су допринели не само рађању и конституисању београдског балета, него касније и развоју домаћих балетских снага, као и стварању оригиналног балетског, тачније кореографског стила и утемељења домаће балетске сценографске и костимографске уметности.

Фото З. Јованаовић

- Да Октобарска револуција није донела у нашу средину руску емиграцију, а са њом и бројне балетске уметнике, питање је када би и како класична балетска уметност заживела у Београду, у Србији - наводи Марија Петричевић. - Од 1920, када је на сцени Народног позоришта заиграла прва професионална класична балерина, до 1944, руски балетски уметници у Народном позоришту су креирали пут уметничког развоја, али је од њих зависио и опстанак Народног позоришта.

Фото Из књиге "Руска балетска уметност у Београду"

У том периоду на чалу Народног позоришта није био ниједан домаћи уметник, већ Александар Фортунато, Фјодор Васиљев, Маргарита Фроман, Антон Романовски, Нина Краснова, Борис Књезев, Анатолиј Жуковски, па поново Нина Краснова. А, Наташа Бошковић, по мајци Рускиња, све до сезоне 1938-1939. била је једина наша примабалерина.

- Ни она, као балетска уметница не би била формирана, да није у Београд стигла Рускиња Јелена Пољакова, код које је Бошковићева завршила школовање које је започела у Русији - открива ауторка. - Непосредно пред окупацију Београда, статус примабалерина добијају још две Српкиње - Аница Прелић и Нада Аранђеловић. А, међу првим нашим играчима био је Милош Ристић.

Руску сценографију у Балету Народног позоришта утемељили су супружници Браиловски, док ју је усавршио Владимир Жедрински, најплоднији сценограф и узор овдашњим уметницима за инсценације балетских представа.

- Угледом и уметничком репутацијом руски уметници омогућили су да Београд, који је био балетска периферија у тренутку њиховог доласка, у периоду пред Други светски рат постане један од значајнијих европских балетских центара, у коме су гостовали највећи балетски уметници, међу којима су Ана Павлова, Борис Романов, Тамара Карсавина, Александар Сахаров - каже Марија Петричевић. - Овај углед Балета Народног позоришта, па и гостовања великих балетских уметника, отворили су врата младим балетским снагама за наступе, усавршавања, а у неким случајевима и изградњу каријере у европским и светским балетским центрима. Посредан допринос уметника руског порекла развоју балетске уметности огледа се и у томе што су подстакли компоновање првих балета домаћих аутора, почевши од балета за децу "Снежана и седам патуљака" Петра Ј. Крстића, балета гротеске "Собарева метла" М. Милојевића до "У долини Мораве" Светомира Настасијевића, "Охридске легенде" Стевана Христића...

Фото Из књиге "Руска балетска уметност у Београду"

Ауторка каже да утемељење балетске уметности код нас није ишло лако.

- Од самог почетка долазило је до раскорака између оног што је стручна критика очекивала и реализованих балетских представа. По реакцијама публике показало се да су руски уметници имали много више осећаја за жеље публике него критичари. И на пољу сценографије било је антагонизама. Али, наведени проблеми нису драстично омели његов уметнички развој и укључивање у европске музичко-сценске токове.

Током Другог светског рата руски емигранти су депортовани из Србије, а многи су побегли на Запад како би се спасили депортације. После ослобођења остао је мали број уметника руског порекла у Београду. Међу њима су Нина Краснова, Јуриј Ракитина, Тамара Полонска. Примат у Балету Народног позоришта преузели су домаћи уметници.

- Деловање уметника руске емиграције у Балету Народног позоришта највећи је и најзначајнији утицај једне стране позоришне културе у историјском развоју ове уметничке институције - закључује Марија Петричевић.

Препоручујемо

Србија

0 0

БАЛЕРИНАМА ИЗ ГРАЧАНИЦЕ ПРВА ЧЕТИРИ МЕСТА: Девојчице са севера КиМ тријумфовале на Интернационалном такмичењу у класичном и модерном балету

06. 12. 2021. у 22:45

Култура

0 1

ХОЗЕ ИГЛЕСИАС У БАЛЕТУ "ДОН KИХОТ": Солиста балета Народног позоришта први пут у улози Базила

03. 12. 2021. у 16:41

Србија

0 0

ЗИМСКА ИДИЛА НА ИЗЛОЗИМА: У Вршцу још није пао први снег, али га је Душанка Глумац „донела“ својим осликавањем

24. 12. 2021. у 19:54

Култура

0 0

НОВОГОДИШЊА ИЗЛОЖБА НА ЧЕТИРИ АДРЕСЕ: Арте Галерија представиће баштину међуратне, послератне и савремене уметности

01. 12. 2021. у 15:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације