"НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУ: Михалков и Стоун стижу у Београд

ЈУБИЛАРНИ 50. Фест биће отворен 25. фебруара филмом Стефана Арсенијевића "Страхиња Бановић" који је победио на фестивалу у Карловим Варима.

Фото: П. Митић

 Том приликом ће се, поред Стефанове екипе, на сцени Комбанк дворане наћи Емир Кустурица и Мики Манојловић, добитници "Београдског победника" за допринос светском филму - најављује, за "Новости", градски секретар за културу и председник Одбора Феста Иван Карл. Слоган првог Феста 1971. године био је "Храбри нови свет", а овај 50. ће бити "Нови храбри свет".

Мала игра речи алудира и на ново време и нове околности у којима живимо. Планови за јубилеј су амбициозни, а Карл ексклузивно најављује и филмске великане који ће, надају се, увеличати 50. Фест.

- Много тога зависи од глобалне епидемијске ситуације. У овом тренутку могу да кажем да је реалан долазак Никите Михалкова, на отварање или затварање фестивала. Истовремено, упутили смо позив Оливеру Стоуну који је најавио одговор после новогодишњих празника када буде прецизније могао да планира своје активности.

Идеја је да, уколико Стоун дође, тројица великих редитеља, Кустурица, Михалков и Стоун одрже панел пред публиком и камерама, на коме би изнели своје ставове и размишљања на разне теме, историју, геополитику, филм...

Шта ће, осим атрактивног програма и гостију, обележити 50. Фест?

 - Какве год буду ковид околности, покушаћемо да Фест буде изнад њих. Спремамо наставак едиције "Фестових 50" Библиотеке града Београда, књигу о Динку Туцаковићу, коју пише Милан Никодијевић, монографију о Небојши Ђукелићу, иза које стоји Маја Медић, као и друго издање књиге Горана Гоцића о Емиру Кустурици. Колеге у Пошти Србије управо дизајнирају пригодни колекционарски сет марака за сваку деценију постојања Феста, а у холу Комбанк дворане биће уприличена мултимедијална изложба о историјату фестивала као увод у прави Музеј Феста који ћемо, са Југословенском кинотеком, у Косовској улици , адаптирати до краја следеће године. 

А шта после 50. рођендана?

 - Потпуни заокрет, холивудским речником "рибут". Наредни Фест не треба да личи на претходних педесет, већ да буде нови почетак, од датума одржавања, где се намеће крај септембра као захвалнији период јер су Кан, Венеција и Торонто тек завршени, а јесења холивудска пред-Оскар сезона ближе, па је попуњавање ревијалног програма лакше. У постојећем термину фебруар-март са глобалним платформама које су и продуценти, попут "Нетфликса" и "Амазона", и мејџорсима који из тог разлога морају одмах у биоскопе, све је теже чувати филмове за "Гала селекцију ". Најважнији део будућег Феста, ко год га буде радио, требало би да буде јак такмичарски програм, који је Југослав Пантелић покренуо 2015, а који смо заједно редефинисали и уобличили у јединствену такмичарску композицију 2020. Да би такмичење било атрактивније и за нека звучнија имена, битно је увећање наградног фонда. Исти третман заслужује и сегмент фестивала Фест Форwард који, захваљујући Филмском центру, враћамо на Фест. 

И ове године културни живот је морао да претрпи ограничења. Да ли сте ви задовољни реализованим?

- Пре бих рекао да сам срећан и спокојан, јер је из континуитета 2020. произашао квалитет 2021. године. Фест је у тренутку одржавања, у мају, био једини нехибридни међународнодни филмски фестивал у свету са пројекцијама, публиком и наградама. Битеф и Кратки метар су имали импресивна дупла издања. Белеф је у новој концепцији позоришномузичке ревијалне смотре трајао два месеца на више отворених сцена, а подједнако су успели Бемус и Џез фестивал. Сва градска позоришта су имала премијере, гостовања по региону, приређиване су изложбе, трибине, концерти и већина планираних програма установа културе чији је оснивач Град Београд реализована је уз поштовање свих мера. Добили смо појачања, позориште КПГТ Љубише Ристића и "Гварнеријус" Јована Колунџије, две нове установе које ће допринети и додатно бојити културну понуду Београда. Корона је, нажалост, и даље ту, и сада већ представља историјску чињеницу којој сведочимо, али остаће сведочанство да смо сви заједно очували културу града и земље.

Какав је план за 2022. годину? Шта нас очекује од редовних ствари, а шта је, можда, под знаком питања?

- Жао ми је што није било Сајма књига и то је један од приоритета за следећу годину. Учинили смо све што је било до нас, а ту мислим на потезе градске управе, менаџмента Београдског сајма и одбора крајем прошлог лета, и сада нас очекује тежак посао да у јесен 2022. заједно са нашим партнерима издавачима ревитализујемо манифестацију. Почетак следеће године ће верујем обележити додела књижевних награда "Београдски победник" и "Душко Радовић" коју приређује Библиотека Града Београда. Редовни конкурс за пројекте у култури расписујемо крајем јануара, да би у фебруару кулминирале припреме за 50. Фест.

БОНУС ВИДЕО: ГДЕ У СРБИЈИ ИМА ЗЛАТА: Живорад објашњава све о овом необичном послу

Препоручујемо

Култура

0 2

ИНТЕРВЈУ ТАЊА БОШКОВИЋ: Захвална сам пред Богом и људима

26. 12. 2021. у 15:00

Култура

0 3

ИНТЕРВЈУ ЕНЕС ХАЛИЛОВИЋ: Од сваке ране не остаје ожиљак

26. 12. 2021. у 10:30

Култура

0 2

ЗАШТО САМ ОДБИЛА УЛОГУ У "ЛЕПОТИ ПОРОКА": Екс-ЈУ звезда Савина Гершак, у исповести за недељне "Новости"

27. 11. 2021. у 19:40

Политика

2 13

НАЈБОЉЕ РАКЕТЕ СТИГЛЕ У СРБИЈУ Вучић: Сваки дан је наша армија све јача

24. 12. 2021. у 22:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације