ПОГЛЕД ИСКОСА - Сликарство као тиховање
У ЈЕДНОМ документарном филму из седамдесетих година српски концептуалисти и критичари изјавили су да стварају уметност лишену сваке фигурације, али и религије, митологије и езотерије.
Фото Приватна архива
То самоукинуће свих уметничких сокова, самог ероса у стварању, сакралности ликовног чина, води ка делима налик на шифоњере, кофере и радијаторе, лишених било какве духовности. У том смислу нема разлике између Зузане Халупове и Раше Тодосијевића, обоје стварају без ичег духовног. Сликар Драгослав Живковић (Књажевац, 1955) отишао је у другу крајност, толико исцељујућу и зачуђујућу у ово време духовних инвалида. Његова уља, пастели, акварели и цртежи натопљени су спиритуалношћу, коју је као највреднију могућност не само у уметности порекла и Милица Стевановић у својој теоријској књизи. Дела сликара из Књажевца на другој су страни од њених "буџевина", псеудослика и разноразних авангардистичких иживљавања. Треба приметити да ликовни свет Живковића као надмоћни традиционализам и конзервативизам више, отмене врсте, не почива на некој догматској хришћанској теорији већ на помном проучавању класика окултизма. Њега не занима да делује против (пост)модернизма, он га и не примећује, као што га не интересује да делује против било чега. Он је за, а не против, а из езотерије узима само духовну вредност, која очито и ту постоји. Из таквог интелектуалног миљеа потичу његове дубоко спиритуалне сензације, реализам као вид метафизике. Тим пре зачуђује да такву оригиналну појаву многи нису препознали и одговорили на њу, па се и Милан Туцовић, исто тако велики сликар, чудио зашто се уопште придаје пажња Живковићу.
Осим код Леонида Шејке, никада у српској уметности није тако дубоко зазвучало тајанство у ликовној уметности. Драгослав често зна да наслика само једну зделу, али је у тој посуди сажета цела истина о свету. Његова остварења прожета су невиђеном меланхолијом, осећајношћу, сплином и гађењем према глупостима овог света, али та усамљеност није патолошка већ исцељујућа у садашњој буци и бесу. Уметник је изградио само свој лични ликовни свет, универзум личне митологије, који почива на мајци, дрвету, родној кући, детињству и Књажевцу као малом центру његовог света. Он уме да наслика само једно дрвце наспрам неба, али да призор буде прожет таквим и толиким смислом, да постаје јасна илузорност хрлења у мегалополисе, велика уметност може настати било где. Лично прескроман, Живковић је узор сликара-Робинзона, усамљеног испосника у монашкој ћелији свог атељеа. Теме су такве, тиховање и самоћа као (само)испитивање, која по психијатрима не мора уопште да буде негативно стање, самоћа која у свој пуноћи постојања натапа бивање предмет и људи на овим сликама. Један зналац је најбоље дефинисао Живковићев космос, рекавши да смо до сада могли да слушамо тишину, а од сада можемо и да је видимо.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
РАСПАДА СЕ ПАРТНЕРСТВО СА ПУТИНОМ: Украјина добила кључног савезника у НАТО-у
ПРЕ отприлике десет година, рат у Сирији помогао је да се створи неочекивано партнерство на Блиском истоку између Турске и Русије. Међутим, оно се сада распада, тврди Њујорк тајмс. Наиме, Турска снажно помаже Украјини да створи упориште у делу света где је руски председник Владимир Путин раније уживао значајан утицај.
08. 06. 2026. у 09:25
"АКО КОРИСТИШ МЕГАФОН, ОНДА ТО НЕМОЈ НАЗИВАТИ ПИСМОМ" Песков оштро о Зеленском: Да је заиста желео да га преда Путину, могао је то да учини
ДА је Владимир Зеленски заиста желео да преда писмо руском председнику Владимиру Путину, могао је то једноставно да учини, без јавног објављивања, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
07. 06. 2026. у 13:37
НАСТАЈЕ НОВА ДРЖАВА? Српске комшије се уједињују са суседима - за моћну државу од 22 милиона душа и 272.200 км²
"УНИОНИСТИЧКИ покрет је одувек постојао и он је и даље жив унутар нашег друштва. Несумњиво је да је ова дискусија легитиман део политичког процеса у земљи. Ја лично никада не бих могао да гласам против уједињења."
02. 06. 2026. у 21:24
Коментари (0)