КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Боља страна наше природе
ЗБИРКУ Игора Маројевића "Све за лепоту", објављену недавно у "Дерети", чине коначне и знатно измењене верзије прича раније објављених у збиркама "Трагачи" (2001), "Медитерани" (2006. и 2008. године) и "Београђанке" 2014.
Прича "Знаци из Трагача" у новој књизи добила је коначно уобличење и нов наслов - "Прстен", па се може читати као посве нова, као и у великој мери модификована прича "Ловина". У оквиру ове књиге у циклусу "Београђанке" премијерно је објављена раније написана, а сада и коначно сазрела прича "Карневал".
Последњи циклус "Смрти познатих" чине четири најновије приче Игора Маројевића, од којих смо у прилици да прве две читамо премијерно.
Оно што је, уколико у довољној мери познајемо прозу овог писца, очигледно, а што експлиците истиче и сам аутор, јесте да се он занима за јунаке екстреме и за у различитим приликама манифестовану двојност сваког човека.
Које су прилике у којима се наведене карактеристике показују?
Док читамо и ову његову књигу увиђамо да се показују када јединка због различитих животних околности мења место живљења. Она ослушкује ритам тог места, увиђа одређене законитости, настоји да се у мери у којој је то могуће прилагоди, чак и сроди, али, у конкретним ситуацијама, често и граничним, културолошка разлика, али и психолошка која је у вези са другим/другачијим идентитетом, ипак се подвлачи и кроз искуства јунака показује да је, у ствари, непремостива. Те чињенице, које стичемо или носимо читајући прозу Игора Маројевића особито су нам занимљиве јер заправо релативизују модерне, прилично неутемељене, теорије или пак тврдње, о модерном грађанину, оном који постоји, такорећи сам од себе, не као припадник одређене културе, њених особености, носећих идентитетских стубова, културног обрасца и кључних тачака историје које су се, управо због екстремних околности, уписале у културни код једног народа. То постаје сасвим јасно на примерима јунака прича Игора Маројевића који искорачују из своје примарне средине и културе, а који јој се потом и враћају.
Екстреми и двојност човека показују се и као последице ванредних, такође екстремних, и нецивилизованих, људских чињења, а подстичу их позитивне тековине савремене цивилизације које се, по правилу, преобраћају у негативне, због крхког човековог менталног склопа.
Ванредно нецивилизовано људско чињење у једној од прича је НАТО бомбардовање којим је главна јунакиња трауматизована у тој мери да одлучује да више никада не закорачи у спољни свет, а позитивна тековина цивилизације која се претвара у сопствену супротност јесте интернет, односно сајбер свет који таквој особи ипак омогућава одржавање и креирање веза са другима. Тај свет на први поглед је штити, а заправо је дехуманизује. Осим што је у причи "Унутра" писац све наведено довео до екстрема, у највећој мери подстакао нас је на размишљања о злу и његовој онтолошкој природи, као и о наличју човека који, ипак, казали бисмо након читања целокупне прозе Игора Маројевића, пре јесте биће природе него културе. Књиге овог писца у том смислу, осим тумачима књижевности, особито би могле бити занимљиве антрополозима, социолозима и психолозима.
Екстремност и двојност огледају се у још једном сегменту људске природе којим се Игор Маројевић бави у континуитету. Реч је о сексуалности, свим њеним видовима, варијацијама и комбинацијама. Осим што је у том смислу већ разоткрио многе човекове слојеве, овај писац у својим причама нам показује на који начин савремени свет, механизми по којима функционише и закони профита, као и насушна потреба да се преживи, човекову сексуалност трансформишу у производ за различите потрошаче, за различита тржишта, и како се и сексуалност, баш због тога, претвара у сопствену супротност.
Но, проза Игора Маројевића оставља могућност да се човек врати себи, бољој страни своје природе. Као читалац, ту увиђамо пут ка могућој лепоти, без силикона, порнографије, деконструкције друштва и породице.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)