ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Камен око врата идеје о праштању
НЕОБИЧНА адаптација драматуршкиње Катарине Пејовић и редитеља Патрика Лазића драме "Камен" Маријуса фон Мајенбурга, у којој се неколико немачких породица, различите вере, смењује током педесет бурних година двадесетог века, у кући која постаје симбол њиховог спајања, али и раскола, учинила је да овај занимљив комад добије још једну, локалну димензију.
Хрватски глумци (Дорис Шарић Кукуљица, Миа Мелхер, Дадо Ћосић), играјући у представи на хрватском језику (превод с немачког Дринка Гојковић, превод на хрватски Борис Перић), оживели су, у нашим условима, идеју Берлинског зида пластичније него да смо га видели својим очима. Нарочито две главне хероине, Мирјана Карановић (Вита) и Дорис Шарић Кукуљица (Мици), препреком историје раздвојене две жене, свака са својим људским страхом и страхом због будућности, која неумитно стиже. Наизглед крхка, а заумна у својој унутрашњој снази, Мици је представљена као јунакиња неке Стриндбергове драме, чудна, чудесна и сложена у својој намери да изнесе свој камен, да издржи неиздрживо. Мирјана Карановић је Виту одиграла слојевито, као бившу невољну чланицу Хитлерове странке, која свој камен, кукасти крст и издају пријатеља, скрива и од себе саме, у ковчегу са љубавним писмима покојног мужа...
И то је пут којим је ишао инвентивни редитељ, Патрик Лазић, градећи драму о спотицању о камен, као о "мапи пута" у модерно доба. Хајди (Наташа Марковић), вишак рационалности претвара у камен, који јој отежава да разуме стварност, надљудски се упирући да га изгура до врха породичног благостања, сматрајући да јој је то дужност, судбина, без обзира на сопствену жртву. Ива Илинчић је Хани, њеној кћери, својом игром додала и страсни младалачки бунт, који увек има дубоки разлог, одраслима скривен. Њена неприлагођеност у туђој кући, коју не воли, одсликава се и у Стефани (Миа Мелхер), која долази из изгнанства, мислећи да се враћа кући, а илузија повратка кући за обе је већ давно нестала.
Дадо Ћосић, Волфганг, једини је мушкарац у овом трагичном историјском калеидоскопу женских судбина, и нимало не помаже да оне задобију сентименталнији призвук. Камен, који се закопава у башти и откопава, да би рана опет прокрварила, јесте онај којим су њега циљали, када је платио пријатељима Јеврејима да побегну из нацистичке Немачке и уселио се, са породицом, у њихову кућу...
Тај камен путује драмским током ове представе, скоковитим дешавањима 1935, 1945, 1978. и 1993. године страшног прошлог века. Еволутивну, па и револуционарну промену свести сваке следеће генерације, у зависности од промене система који их угњетава, значајно "потказује" видео, који те мене сурово открива (видео-рад Јелена Тврдишић). Маштовито сценско решење врта, у коме су "сахрањени" камен и многе илузије доприноси уверљивости трагике простора нечијег живота, као судбинске категорије (сценограф Весна Поповић).
Камен је давно бачен, а још увек је у смртоносном лету.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (0)