НАПАДАЈУ МЕ ИЗ ЧИСТЕ ЗАВИСТИ: Нобеловац Орхан Памук о српском преводу романа "Ноћи куге" и политичким притисцима

НИЈЕ примерено да ја причам о томе зашто су моје књиге радо читане у Србији. То неко други треба да објасни. Шта да кажем? Зато што су дивне - одговорио је, уз смех, на питање "Новости", турски нобеловац Орхан Памук приликом јучерашње конференције за новинаре путем "Зума".

Орхан Памук у обраћању српским новинарима, ФотоН. Скендерија

А затим је, у истом стилу, додао:

- Или могу да кажем и ово: српски читаоци имају сјајан укус и знају шта је добра књижевност.

Духовит, расположен и искрено срећан што му је нови и дугоочекивани роман "Ноћи куге" први превод у свету доживео баш на српском језику (Мирјана Маринковић), у београдској "Геопоетици", у издавачкој кући његовог пријатеља Владислава Бајца, писац је рекао да му је жао што због пандемије вируса корона није могао да допутује у српску престоницу на промоцију дела у коме је покушао да прикаже човечанство каквим га види у својој 69. години.

Обраћајући се из Истанбула, из своје радне собе испуњене књигама, Памук је поручио и како се већ навикао на "дружење" на даљину, јер тако држи и предавања.

А пандемија из прошлости је и тема његове "Ноћи", исписане на 600 страница. Зараза изазвана кугом која је морила свет. Узбудљиву и живописну причу, испричану из женског угла, пуну скривених детаља који се нуде стрпљивом читаоцу, сместио је у пролеће 1901. године, на измишљено острво Мингер. Вансеријски приповедач донео нам је панорамску слику последњих дана Османског царства: од страха пред смрћу до противљења здравственом закључавању, од ходочасничких бродова до побуна против карантина, уз неизоставно разматрање темељних питања живота, смрти и љубави.

- Пет година сам писао ову књигу, али ме је идеја о њој опседала протеклих 40 година. Они који су читали моје књиге "Бела тврђава" и "Тиха кућа" знају да је у њима било помињања куге. Деценијама нисам био спреман да тој теми посветим цео роман - открива Памук.

- Када сам почињао да пишем, стрепео сам да то никога неће занимати. Почетак пандемије, средином марта 2020, затиче ме у Америци. Одмах се враћам у Истанбул и следећих десет месеци, док увелико траје корона, пишем завршетак романа. Имао сам утисак да је све оно што сам чувао само за себе, одједном постало видљиво свима... Неки су ми тада рекли: Баш си срећан!

У почетку, како истиче, желео је да напише историјски роман смештен у отоманско време који се бави егзистенцијалистичким проблемима. Онда се "повукао пред другим важним питањима": оријентализмом и фатализмом. Многи западњаци, објашњава писац, који су боравилу у Истанбулу у 16. или 17. веку запазили су да се људи нису плашили заразе, нису бежали пред њом... И приписали су то, генерализујући, муслиманском фатализму.

Намеравао је да се супротстави оријенталистичком представљању муслимана као фаталиста...

- Затим сам схватио да желим да пишем о политичком процесу наметања карантина народу, о томе како је тешко наредити изолацију необразованим људима, сељацима. Сумирао сам стања људских реакција на пандемију, а људи реагују исто вековима уназад. Прва фаза је порицање. Затим следе оптужбе да су за заразу криви други народи - Кинези, Италијани, Јевреји... Напослетку, људи постају депресивни, и свој бес упућују према властима и лекарима, питајући се зашто то нису могли да зауставе...

Фото Новости

Прикупљајући грађу, читао је много о пандемијама: лекарске извештаје о епидемији бубонске куге у Хонгконгу из 1894, али и, по њему, најважније књиге о овој болести: "Годину куге" Данијела Дефоа и "Веренике" Алесандра Манзонија.

Будући да је желео да пише о политичким проблемима са успостављањем карантина, Памук каже да се определио за измишљено острво како би лакше описао ауторитарну, малу, националну државу која настаје после краја империје, као и настанак независних нација и њихових идентитета, језика, митологије...

- Зато ми је било потребно острво. Намерно причу нисам сместио у Истанбул, рекли би да правим алузије на политичке прилике у Турској, у којој, по мом мишљењу, сведочимо мањку демократије и слободе говора, јер су ми неки пријатељи у затвору, лошој економској ситуацији, на шта Европа не обраћа пажњу.

И ту је опет доспео у неприлику. Суочио се са негодовањем и оптужбама да је оскрнавио лик и дело Мустафе Кемала Ататурка, оснивача Републике Турске, штавише да је омаловажио и њега и турску заставу. Тужилаштво је одбацило ту оптужбу, али један адвокат из Измира је поднео жалбу, те је ствар поново у рукама тужилаштва и прети да се писцу суди за његово дело. Сам Памук је одбацио оптужбе, наглашавајући да никако није исмевао оснивача Републике Турске.

- Неки су рекли да сам увредио Ататурка. Прво сам био забринут, али адвокат ми је рекао да не бринем, да се ништа неће десити - признаје писац.

- Слава ме штити, али и црта мету. Мислим да су напади засновани пре на зависти и љубомори, а не на политици.

За крај је, поводом глобалних политичких кретања, закључио:

- Драго ми је да смо се ослободили Трампа. Популизам и национализам нису добри за човечанство.

Владислав Бајац, Фото Танјуг

ПРЕНОС СМРТИ УЖИВО

ИАКО је данас смртност од пандемија неупоредиво мања у односу на ранија времена, када је умирало и до трећине становништва, људи се боје. Сада знамо и шта су бактерије и шта су вируси, али упућени на глобалне информације плашимо се, јер смо видели како људи умиру у болницама, уживо смо пратили вести о масовном умирању, виђали камионе пуне лешева...

Препоручујемо

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА СОЊЕ ХАЛИЛОВИЋ: У оквиру пројекта "На истом задатку" у Новом Саду

15. 12. 2021. у 17:02

Култура

0 1

ПАМУК ПОВОДОМ НОВОГ РОМАНА "НОЋИ КУГЕ": Драго ми је што је српски превод први у свету

15. 12. 2021. у 16:40 >> 17:26

Култура

0 1

НОВОГОДИШЊА ПРОДАЈНА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ УЛУС: Солидарност на делу

15. 12. 2021. у 17:20

Култура

0 0

ПРЕДСТАВНИК СРБИЈЕ НА МЕЂУНАРОДНОМ ТРЈЕНАЛУ У МИЛАНУ: Једногласно изабрана "Бесконачност структуре"

15. 12. 2021. у 17:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације