ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ИНСТАЛАЦИЈА У ЧАСТ "НОБЕЛА"? Јелица Зупанц: "Загреб - Београд via Сарајево". Редитељ: Горчин Стојановић. ЈДП
ГОРЧИН Стојановић је, на мотивима антологијског драмског текста Јелице Зупанц, "Загреб-Београд via Сарајево", који замишљени сусрет младих Андрића и Црњанског у купеу воза, који путује из Загреба за Београд после тек окончаног Првог светског рата, искористио, испоставиће се на самом крају његове режије представе у ЈДП, за сценску инсталацију у част обележавања шездесетогодишњице од Андрићевог добијања Нобелове награде.
Документарним снимком, који показује стварног Иву Андрића, како прима награду у Стокхолму, а нарочито певањем Арсена Дедића у завршници, Стојановић је атрактивност експресионизма ове представе, као и његову декаденцију, учинио другим разлогом за њено постављање на сцену ЈДП.
Алексеј Бјелогрлић (Андрић) и Миодраг Драгичевић (Црњански) били су прави избор за два карактерна и литерарна антипода, две крајности испољавања истинског генија, унутрашњу и спољашњу.
Док је Драгичевић, сад већ поприлично у маниру, који му је као уметнику својствен, био колерик у доказивању својих ставова (лик говори текстове које је написао Црњански), Бјелогрлић је својом унутрашњом, концентрисаном мирноћом одлично показао супротност како Андрићевог карактера, тако и његовог драмског односа у промишљању дубоких мисли, које је исписивао (такође оригинални текстови Андрића).
Јелица Зупанц је учинила тај замишљени разговор стварним драмским (драматичним) јасним супротстављањем њихове младости историји, која је пуна последица сукоба у крвавом двадесетом веку. Њихова литература је послужила као доказ, да је све морало бити онако крваво, како се збило, прорекли су то својом литерарном аутентичношћу.
Горчин Стојановић је, од почетне сцене на балкону, када млади војник (Јоаким Тасић) говори Крлежин профетски текст ("Пијана новембарска ноћ 1918"), преко декаденције кабареа, који изводи маркантна Николина Вујевић (сонгове компоновала Ана Ђорђевић), која је и Дама која говори немачки из воза, преко Доктора, у децентном извођењу Небојше Миловановића, преко Морнара, кога Марко Јанкетић представља као функцију, не и стварну битангу, градио ефектну визуелну слику краја епохе, са станичним димом парне локомотиве, бучним бацањем фотеља из вагона на перон, непрестаном видео-пројекцијим шина у путовању возом, зачудном, импресивном ликовношћу, којој је иначе склон...
У тој, данас већ анахроној постмодерни, гледалац погуби нит сукоба, агоре Андрића и Црњанског, који остају само два "ориђинала", међу осталим чудацима у представи, у ковитлању ефеката, које има исходиште у документу Андрићевог примања "Нобела" и Арсеновој носталгичној музици (!).
И излази с представе збуњен, не успевајући да себи одговори на питање, да ли је замишљено путовање Андрића и Црњанског из Загреба у Београд било метафора за губитак младости, домовине, смисла, лепоте, или, просто, позоришна инсталација, сама себи довољна.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (1)