ФЕНОМЕН ЗЕМЉЕ КОЈЕ ВИШЕ НЕМА: Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије, о обележавању четврт века ове институције

ИЗЛОЖБОМ индустријског наслеђа "О фабрикама и радницима", у овом нашем времену када су и производни погони и носиоци социјалистичког развоја само сећање на друштво која више не постоји, Музеј Југославије обележиће 25 година постојања.

Фото Музеј Југославије

Слављеничка поставка, реализована у сарадњи са Музејом науке и технике, биће отворена, сутра, на дан када је 1918. проглашена Краљевина СХС, а који је одабран за званични дан ове културне институције.

Настала спајањем фондова Меморијалног центра "Јосип Броз Тито" и Музеја револуције народа и народности Југославије, првобитно као Музеј историје Југославије, а пре пет година добила је садашње име, ова установа баштини више од 75.000 предмета. Музеј Југославије један је од најпосећенијих у земљи, посебно популаран међу странцима који посећују Београд (пре пандемије обарали су рекорде, премашујући 120.000 посетилаца, више година у низу).

На питање како објашњава тај феномен, обзиром на то да су Југославију народи који су је чинили пре 30 година бацили у ропотарницу историје, директорка Неда Кнежевић, за "Новости", одговара:

- С обзиром на то да је МЈ усмерен искључиво на истраживање, чување и интерпретацију југословенског наслеђа и искуства, то га чини једним од глобално најзначајнијих места за упознавање и проучавање ове области. Музеј је јединствена установа која је истовремено меморијал и место сећања, али је и јавна институција која континуирано промишља своје позиције, функције и историју. Са сваком новом изложбом трудили смо се да актуелизујемо историју или тему којом се бавимо и учинимо је привлачном за посетиоце. Најбољи доказ да смо у томе успели показује не само огроман број посетилаца већ и велико интересовање, нарочито младих људи, за наше фондове и делатност.

Фото Музеј Југославије

Уз то, наставља саговорница, МЈ је постао матична установа за југословенско наслеђе и друштвену историју, што законски потврђује његову већ установљену програмску оријентацију:

- Данас је фокус померен са нормативног оквира - државе и њених развојних фаза - на друштвене и културне феномене, процесе и трансформације које је тај оквир генерисао.

Наши програми и активности сада су усмерени ка актуелизовању непосредне историјске прошлости, на привлачан и прихватљив начин, како би се остварила непосредна комуникација са све захтевнијом публиком.

Уочи пандемије, у оквиру комплекса грађевина које чине ову институцију, изграђена је пријемна зграда - сувенирница, и делимично обновљен Музеј "25. мај", а о будућим плановима вишегодишња директорка МЈ каже:

- Обнова и вредновање зграде Музеја "25. мај", једног од првих наменски грађених музеја у Београду, веома су важни за тим Музеја, али и за мене лично. Следеће године планирани су радови на реконструцији фасаде и приступних платоа, после чега ће овај објекат бити проглашен за споменик културе. Обнова Куће цвећа у наредним годинама биће предмет конкурса, којем ће претходити радионице и разговори са стручњацима из различитих дисциплина, што треба да резултира пројектним задатком.

Фото Музеј Југославије

Према речима Неде Кнежевић, стална поставка, замишљена као "Музејска лабораторија" константно се мења и надграђује:

- Процес стварања претворили смо у својеврсно поље истраживања, експеримента и креације, у чему учествују кустоси, истраживачи и уметници, а све са циљем да се изложени предмети сагледају кроз призму вишеструких интерпретација и да се кроз заједнички рад размењују идеје о југословенском наслеђу.

Поред музејских активности, у комплексу се непрестано добијају и трибински програми, концерти, гостовања других културних институција и програма.

- Приближавање музејског комплекса најширој могућој публици, кроз програме који нису типично "музејски", ствара јединствен доживљај и чини да се свако у том простору осећа добродошао. Младу публику у највећој мери привлачимо летњим програмом, када смештамо бину за концерте на плато испред Музеја "25. мај" или ди-џеј пулт у Парк скулптура - објашњава директорка, додајући да им је значајан и рад са осетљивим групама који је специфичан и чије представике укључују у свој тим.

Фото Музеј Југославије

Програми МЈ су и изван региона, постали препознатљиви у међународним оквирима.

- Освојили смо Америку 2019. изложбом "Тито у Африци - слике солидарности", која је гостовала у Венде музеју у Лос Анђелесу, специјализованом за теме Хладног рата и социјализам - открива Кнежевићева.

- Више међународних пројеката остварили смо у сарадњи са партнерима које је подржала Европска комисија кроз програм "Креативна Европа". Интересовање је велико када је реч о нашим богатим фондовима, нарочито за коришћење највеће музејске фото-колекције у Србији, која је незаобилазан извор за проучавање 20. века. Велики део музејских активности у последњим годинама усмерен је ка дигитализацији фотографског фонда како би се наша богата колекција приближила стручној и широј јавности и тако оживела баштина.

Фото Музеј Југославије

Програм слављеничке недеље

СЛАВЉЕНИЧКА недеља отпочела на Дан републике, наступом хора "Наша пјесма" (са репертоаром револуционарних мелодија), као и ауторским вођењем кроз изложбу "Умро је друг Тито" у Kући цвећа.

Прво ауторско вођење кроз поставку "О фабрикама и радницима", у МЈ биће организовано у суботу, у 13 часова, а њен други део, у Музеју науке и технике, посетиоци ће моћи да виде од 7. децембра. У петак, 3. децембра ће у три термина (13, 14 или 15 часова), у простору "Музејске лабораторије", кустоси отворено разговарати са публиком о будућим изменама изложбе замишљене као стална поставка у настајању. Током "Породичног дана", у недељу, 5. децембра, припремљена је игра за најмлађе посетиоци, који ће помоћу мапе, на сталној поставци, проналазити поклоне које је Тито добијао из целог света. Поводом рођендана улаз ће бити слободан, а музеј отворен од 10 до 18 часова.

Фото Музеј Југославије

Од рудника до електронике

РУДНИЦИ у Бору и Мајданпеку, текстилна индустрија у Лесковцу, Електронска индустрија Ниш, Комбинат Серво Михаљ у Зрењанину и Војнотехнички завод у Крагујевцу, места су која су послужила за истраживање изложбе "О фабрикама и радницима".

Кустоси поставке која се бави индустријализацијом на територији данашње Србије, од њених раних појава, средином 19. века, до данас, је су Ада Влајић и Рифат Куленовић из Музеја науке и технике и Јована Недељковић и Радован Цукић из Музеја Југославије. Они су тема изложбе сагледали из различитих перспектива - од друштвено-политичке, културне и историјске, до техничко-технолошке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације