ДУБОКО ПОЗНАВАЊЕ ЖИВОТА: Нови роман Орхана Памука "Ноћи куге" и оптужбе за вређање Ататурковог лика

У МАРТУ текуће године у Турској је објављен нови и дуго очекивани роман Орхана Памука "Ноћи куге".

Орхан Памук, Фото Петар Милошевић

То је до сада његово по обиму, структури, дубини сагледавања теме и истраживачком раду који је претходио писању једно од најкомплекснијих и најизазовнијих дела. Због њега ће се Памук можда поново наћи на суду због вређања оснивача Републике Турске Мустафе Кемала Ататурка.

Тема романа "Ноћи куге" настајала је и сазревала у пишчевој имагинацији готово четири деценије. По сведочењу самог аутора, писање је трајало пет година и његов плод је једна узбудљива, надасве другачија прича од оних које је до сада обрађивао у својим књигама.

Познаваоци Памуковог опуса ће се сетити да је од теме до теме, од романа до романа увек проналазио начин да буде нов, да примени неку нову врсту наративне технике или обради тему на начин који пре њега нико није користио. Управо тако је и са овим најновијим делом које ће ускоро изаћи у издању "Геопоетике" (у преводу Мирјане Маринковић), Памуковог ексклузивног издавача у Србији.

Куга је тема која заокупља турског нобеловца још од времена писања романа "Тиха кућа" и "Бела тврђава". У "Тихој кући" куга се појављује као истраживачки проблем пред којим се налази један од протагониста, историчар и истраживач османских архива Фарук Дарвиноглу. У "Белој тврђави" тема епидемије куге послужила је аутору за преиспитивање односа Истока и Запада. "Ноћи куге", пак, доносе једну интригантну, слојевиту и вишезначну причу у којој је у мноштву јунака и јунакиња епидемија куге постављена у сам центар.

Фото Петар Милошевић

Радња романа одвија се за време пандемије бубонске куге 1901. године на имагинарном медитеранском острву Мингер које је посебна провинција Османске империје. Острво одише лепотом ружичастог мингерског камена, миомирисом мингерске руже, природним лепотама и траговима разних цивилизација које су њиме владале. Етнички је подељено између муслиманских Турака и православних Грка, али има изграђен сопствени идентитет и језик. Знајући колико су боје, а још више слике важне у Памуковој поетици, и овај роман је својеврстан "визуелни еп", како га је окарактерисала угледна турска књижевна критичарка Жале Парла. Зато се колорит мингерских пејзажа, глаткоћа уличног камена, шаренило излога дућана и мирисних башта дословно види на готово свакој страници овог обимног романа.

Године 1901. на османском престолу је озлоглашени султан Абдулхамид II, чувен по својој сумњичавости, разгранатој шпијунској мрежи и вештом балансирању између великих сила.

Фото Shutterstock

Фото Приватна архива

Читав државни апарат и технологија владања до танчина су уткани у сиже овог романа, за шта је аутору без сумње било потребно вишегодишње истраживање. Како је из Кине на Мингер стигла куга, султан одлучује да на острво пошаље свог водећег хемичара и фармаколога Бонковски-пашу и младог епидемиолога др Нурија, који је ожењен његовом синовицом, имагинарном султанијом Пакизе. Њихов је задатак да зауставе епидемију на острву, иако су кренули у Кину као чланови једне званичне делегације. Током боравка на острву, Бонковски-паша бива убијен и нови задатак др Нурија и целокупне власти је да пронађу убицу, док куга из дана у дан односи све више живота. Многи призори пустих улица, карантина, простора за изолацију, спрејева за дезинфекцију поклапају се са најновијим искуствима широм света стеченим у актуелној пандемији. Читаоцима ћемо препустити ужитак читања и откривања пред каквим су све изазовима и невољама главни јунаци и сви житељи Мингера, који у једном тренутку, напуштени од власти, захваћени епидемијом и опкољени страним бродовима доносе одлуку о проглашењу независне републике.

Управо је тим сегментом романа Орхан Памук изазвао негодовање и оптужбе да је оскрнавио лик и дело Мустафе Кемала Ататурка, оснивача Републике Турске, штавише да је омаловажио и њега и турску заставу. Још од 1951. године у Турској је на снази Закон број 5816 о кривичним делима против Ататурка, који је донела тада владајућа Демократска партија због великог броја напада на споменике и статуе Ататурка. У лику младог официра Камила (Колага Камил), његовом понашању, слоганима ("Мингер Мингеранима", што је слично Ататурковој изјави "Турска Турцима") и култу који је створен око његове личности као првог председника републике, пронађене су асоцијације на Ататурков живот и каријеру. Импровизована застава којом је махао проглашавајући Републику Мингер такође је виђена као покушај скрнављења државне заставе. Премда је тужилаштво одбацило ту оптужбу, један адвокат из Измира је поднео жалбу, те је ствар поново у рукама тужилаштва и прети да се писцу суди за његово дело. Сам Орхан Памук је одбацио оптужбе, наглашавајући да никако није исмевао оснивача Републике Турске. Део романа који је са извесном иронијом посвећен проглашењу Републике Мингер и успостављању институција власти, по нашем мишљењу, представља покушај да се деконструишу митови и фолклорни елементи који прате младе државе, каква је фиктивна Република Мингер.

Слојевитост овог романа огледа се у више тематских кругова и тематских центара око којих се концентрише радња - појава болести и реаговање најпре државе, а потом и грађана на њу (порицање и игнорисање), изазови пред којима се налази власт, опирање њеним мерама и карантину, грчки, турски и мингерски национализам, дервишки редови и побожност, љубави, злочини, сенка Абдулхамидовог режима која се надвија над свима, проглашење нове државе и њена даља судбина.

Фото Л. Брајовић

Читалац се неће моћи отети утиску колико је Орхан Памук одличан познавалац људске природе. Од самог султана Абдулхамида II, челника провинцијске власти, преко чиновника, лекара, официра, страних конзула, свештеника, новинара, апотекара, имућних грчких породица, побожних муслимана, дервиша и шејхова, до деце и сирочади - Памук разоткрива и огољује људско биће, његов страх од смрти, болести и патње, његову неутаживу жудњу за животом и спасом, његове амбиције и нужне компромисе.

Посебна занимљивост је наратор који је овај пут једна имагинарна научница историчарка Мина Мингерли (критичари у њој виде турску књижевницу Мину Урган), праунука измаштане султаније Пакизе, која је на темељу султанијиних писама старијој сестри написала овај роман-хронику који у неким аспектима има све одлике бајке. И овај елемент је посве нов у Памуковом стваралаштву, којим доказује да је историја његова трајна и велика љубав. Улога наратора је да се обиље фактографије и коментара у роману одвоје од самог књижевног ткива.

Зашто треба прочитати овај роман Орхана Памука?

Орхан Памук у "Ноћима куге" на један нов и необичан начин меша стварност и фантазију, историју и фикцију у мери да ће многи читалац потражити султанију Пакизе у енциклопедијама или острво Мингер на карти. Овај велики и богати роман потврда је Памуковог раскошног талента и дубоког познавања живота. Осим тога, потка на којој је Памук изаткао своје дело је у потпуности аутентична и живописна. Роман је огледало Османске империје на заласку, њених институција, њене политичке културе, њеног комплексног духа. И као и сваки Памуков роман, у потпуности тражи ангажовање читаоца.

Сличности са данашњом пандемијом само су сплет околности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације