СЕЋАЊЕ НА СТРАДАЊА ПИРОТСКИХ ЈЕВРЕЈА: У Јеврејском културном центру документарац о холокаусту

ПРОЈЕКЦИЈОМ у београдском Јеврејском културном центру "Онег шабат" (бивши Рекс), документарни филм "Прича о вишњи" ауторке Емилије Лилић, започео је живот у биоскопима широм земље.

Фото Приватна архива

Ово остварење добило је прошле године награду "Бдење Јакова Орфелина" на фестивалу документарног филма "Филмско бдење душе" у Сремским Карловцима. Пројекција се спрема и у Израелу.

"Прича о вишњи" посвећена је др Тувију Јусефовићу и спасавању његове породице из Пирота током Холокауста. Др Јусефовић је преминуо прошлог октобра, у граду Бершева, у Израелу. Био је неурохирург у пензији, оснивач Неурохируршког одељења у болници Сорока у овом граду, у пустињи Негев.

"Прича о вишњи" је 15. новембра премијерно приказана у Јеврејском културном центру, у присуству амбасадора Израела, представника Министарства културе и многобројних гостију.Према речима Емилије Лилић, редитељке, др Туви је био један од последњих Сефарда из Пирота. Сви пиротски Јевреји су у ноћи између 12. и 13. марта 1943. ухапшени и спроведени у привремени логор, гимназијску Соколану. Било их је 178, а међу њима и Рашела Јусефовић са четворогодишњим сином Тувијем.

Ухапшени су послати у злогласни логор Треблинка и дуго се веровало да после мартовске рације нико није преживео, осим 27 Јевреја, које су храбри Пироћанци успели да сакрију.

Фото Приватна архива

Међу одведенима било је много деце, па и Стела Аврамовић, најбоља другарица Радмиле Мијалковић, која говори у филму о том дану. Рашелу и Тувија спасао је Рашелин пријатељ Радован Николић, чији се унук Петар такође појављује пред камером.

Јевреја данас у Пироту нема, а њихове куће налазе се, симболично, у Јеврејској улици.

- Када смо, пре две године, посетили др Тувија у Бершеви, рекао нам је пред породицом и гостима: "Драги Пироћанци, ви сте спасили мене и моју породицу. Хвала вам!" Тада нисмо очекивали да ће "Прича о вишњи" бити омаж њему, али и сам доктор је говорио: "Децо, и смрт је део живота" - каже редитељка.

Како додаје, током истраживања посебно их је импресионирала храброст Пироћанаца:

- Као што су Пироћанци спасли више јеврејске деце и одраслих, тако може да се каже и да је др Туви, тиме што је са родитељима преживео Холокауст, начином на који је живео и стварањем многобројне породице, на нарочит начин спасио и све нас! Зато је добро што је остала записана реч о времену када су наши стари били људи. Добро је и што је цела екипа пиротска: Милоје Нешић као извршни продуцент, Милан Петровић као сниматељ и монтажер, и Милан Панић, задужен за графички дизајн и музику.

Др Тувија Јусефовић, Фото Приватна архива

Иначе, у Јеврејској улици у Пироту, некадашњој Јеврејској махали, расте дрво вишње, по којој је филм добио име. Расте из бетона и годинама се бори за живот у тешком окружењу.

Оно је прерасло у симбол живота на месту некадашње трагедије.

- У временима када се историја лако заборавља или погрешно ишчитава и интерпретира, остаје овај филм да нас подсећа на страхоте Холокауста из перспективе јединке и упозорава да не смемо дозволити да се историја понови. Верујемо да на неки волшебан начин душе наших суграђана, Јевреја, процветају сваког пролећа у цветовима вишње. Међу њима је и цвет драгог др Тувија - поручује Емилија Лилић.

ПРАВЕДНИК БЕЗ МЕДАЉЕ

РАДОВАН Николић (на слици), који је спасао др Тувија и његову мајку, био је припадник НОП у Пироту. Спасао их је тако што је обукао жандармску униформу, ушао у Соколану и од Бугара издејствовао ослобођење Тувија и Рашеле. Организовао је њихово пребацивање до села Звонце. После рата Радован је обављао више одговорних функција у Титовој Југославији.

Фото Приватна архива

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације