ИНТЕРВЈУ Композитор Иван Јевтић: Пишем балет о Шумановићу, хоћу да остане упамћено крваво убиство великог сликара

ИНСПИРИСАН сам да пишем балет о Сави Шумановићу. Желим да за сва времена остане забележено ко га је убио и како. Фашизам је широк појам.

Фото Г. Чворовић

Ово, у разговору за "Новости", отрива један од највећих савремених српских композитора, академик Иван Јевтић.

- Балет почиње најстрашнијим чином убијања Саве Шумановића. То је крвави балет. А онда његов живот излази из тога. Па све до "Куполе" у Паризу. Сад размишљам о томе. Још тражим режисера и кореографа. Не знам шта ће дати Господ, али мислим да сам на добром трагу - истиче Јевтић.

* Вас и Шумановића спаја то што сте обојица живели у Паризу?

- Миодраг Протић преноси Шумановићеве речи да је Париз остао недокучив и загонетан, сабласни Кафкин замак, у коме Французи неће гледати себи равног. Кад он, један Сава Шумановић, тако каже, шта онда ја да мислим? Ипак, захвалан сам Француској што сам ушао у САНУ. Никада не бих постао академик да нисам живео у Паризу. Но, увек сам био патриота, Србију никада нисам ни напуштао, стално сам одржавао везу са њом. Моја музика се овде одувек изводила. Није потребно да ме гледају да бих био ту.

* Зашто сте напустили Француску?

- Дошао сам у Париз без игде ичега. Боравио сам тамо близу 40 година, од 1973. до 2012. У међувремену сам провео три године у Бечу на специјализацији и две године био професор композиције по позиву у Бразилу. Ни сам не знам где сам живео и како. Али важно је да сам преживео. Отишао сам из Париза јер више није било ни духа, ни пара: са ратом у Заливу, стала је и музика. Најстарију издавачку француску кућу "Алфонс Ледик" продали су Енглезима, а они Холанђанима, и ја сада више не знам где се налазе моје ноте!

* Шта је то другачије у Србији у односу на Запад?

- Деца се овде играју на улици, људи лагано пијуцкају кафу у баштама ресторана. Још нису постали машинице. Технологија је појела људско и хумано на Западу. Трансхуманизам се дешавао до деведесетих, а онда је наступио постхуманизам. Шта је постхуманизам, него нешто што није хумано? Ја сам и даље хуманиста.

* Успели сте да се као композитор остварите у Паризу, који је, пре свега, град српских сликара?

- Сада су, нажалост, практично сви које сам познавао, покојни. Много ми је жао Петра Омчикуса. Имао сам с њим диван однос. Пре свега је био човек, патриота, хуманиста. Живео је уз винце, рибице и приче. Док је сликао, увек је слушао музику. Живео је са музиком. И зато је његово сликарство добро. У његовој слици види се музика.

* Може ли музика да има и мирис? Из неких ваших партитура као да се осећају восак и босиљак?

- Дело "Према Византији" интуитивно испушта мирис тамјана из себе. То је такође нека мистерија. Музика улази у човека својим нарочитим путевима. Написао сам га у мансарди од пет квадрата код Парка Монсо у Паризу. И у тих пет квадрата рођени су - дело за клавир "Атмосфере", почетак другог клавирског концерта, "Пут према Голготи" за виолончело и клавир... Будући да сам тенор, одатле сам, са те мансарде, са хором Париског оркестра путовао у Израел да певам Берлиозово "Проклетство Фауста". Поклопило се да су истога дана били православни и католички Ускрс и јеврејска Пасха.

* Наш сликар Бата Михаиловић је говорио да Запад губи дух, а да је Исток проклет, јер још увек има потребу да чува тајну. Колико има истине у томе?

- Зашто да дух опстаје тако дубоко, закључан у шкрињи, ако постоји? Зашто да се не чује? Године 2000. сам, усред Париза, написао дело "Изгон Срба из Крајине". Мешовити хор, тамбурица са четири жице са Кордуна. Мој пријатељ Манфред Шмит га је премијерно извео у Порто Алегреу у јужном Бразилу. Фонетски сам им написао четири стиха: "Крајино наша, пусто наше, где су твоја деца, и срце наше, пусти доме наш". Бразилци су плакали. Дело је доживело фантастичан успех. После је Шмит извео исту композицију и у Београду. Написао сам 2003. године симфонију "1804" с гуслама. Први сам композитор који је ставио гусле у оркестар. Сјајно звучи.

Фото Г. Чворовић

* Какво је ово време када се гледа кроз музику?

- Данашње време је појело индивидуу. Музика је данас обично само подлога. Трешти на базену док се сунчам. Урла у радњи где купујем ципеле. Бежим од тога. То је атак за уши.

* А народни мелос?

- Често сам одлазио у Лесковац. Јужна Морава је мој крај. По оцу, пореклом сам из села Церова, срез Ражањ. Волим људе и музику из тог краја. Али, од изворне народне музике остали су, нажалост, само последњи трагови. Може још по неким забитима да се пронађе, али то је веома ретко.

КОВИД МЕ ПОДСТАКАО НА РАД

* ДА ли је време пандемије било погодно за стварање?

- Чудно, али за мене је то можда био један од најплоднијих периода. Прошле године сам писао дело за пиколо и клавир. Имали смо по први пут у историји САНУ турнеју камерне музике српских композитора академика. Почео сам да пишем и завршио клавирски квартет, дело за клавир и три гудача. На Коларцу је у фебруару било приређено вече моје клавирске музике, у априлу је одржан концерт моје камерне музике, такође на Коларцу, а у јуну у САНУ су извођене моје композиције за сопран и клавир. Скоро сам завршио и Сонату за хорну и клавир...

Препоручујемо

Познати

0 3

ИЗБЕГЛИШТВО, ИНФЛАЦИЈА, ПА КАНЦЕР: Александар Милић Мили испричао најтежу животну борбу

16. 11. 2021. у 15:54

Култура

0 1

СТОЛЕЋЕ "БЕРБЕ": У Београдском Народном музеју од сутра до 26. новембра

15. 11. 2021. у 11:57

Култура

0 4

ПЕВАМО У ЧАСТ ТЕОДОРАКИСА: Симфонијски оркестар чувеног композитора са хором и солистима одржаће три концерта у Србији

06. 11. 2021. у 11:44

Познати

0 0

ЏЕЗ СЕ ДИВНО УКЛАПА СА СРПСКИМ ТОНОВИМА: Саксофониста и композитор Јован Маљоковић, добитник награде за животно дело, прича за "Новости"

01. 11. 2021. у 10:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације