Култура

ИНТЕРВЈУ Сликар Михаел Милуновић: Без духовности смо само гомила

Миљана Краљ

21. 11. 2021. у 16:00

СЕДАМ година после последње београдске поставке, у Салону МСУ, један од наших најуспешнијих уметника средње генерације на европској сцени, са сталном адресом у Паризу, Михаел Милуновић, пред публику је просуо - дијаманте. Прецизније, у галерији "Икс витамин" на Студентском тргу, од прошлог четвртка, отворена је изложба слика, цртежа, скулптура и инсталација, под именом "Дајмондхед" ("Дијамантска глава").

ИНТЕРВЈУ Сликар Михаел Милуновић: Без духовности смо само гомила

Израз "дијамантска глава", како објашњава за "Новости", технички је, али је он у свом поетском свету створио ликове који имају "дијамантске главе" ("дајмондхеде"):

- То су дехуманизовани људи - наставља Милуновић. - "Дајмондхед" је у том смислу једна префињена, кристална, симетрична структура, у сваком смислу савршена, али - хладна. Дијамант нема срца, па зато представља хладни рацио, који може да буде високе интелигенције, али без емоција. И то значење има на мојим сликама.

* Постоје ли и друге асоцијације које на поставци буде дијаманти?

- Дијамант има конотацију префињености са једне стране, а са друге је монета која производи зло. Уз једну инсталацију са ове изложбе, написао сам и причу, у којој дијамант као појам сагледавам из више углова. То је редак елемент који се проналази испод земље, и то само у одређеним деловима планете, и у одређеним стенама. Феноменолошки, све што га окружује носи једну тешку и узнемиравајућу причу. Дијаманте прате грађански ратови, државни удари, војне хунте, ропство трећег света, експлоатација људи у рудницима... Све је натопљено крвљу! Дијамантима се тргује и на црно, они се кријумчаре, па се опет купује оружје... И то је прича без краја, све док дијамант не заврши око врата неке лепе госпође из високог друштва, или се прода на аукцији за велики новац.

* Која је од тих карактеристика дијаманата доминантнија?

- Прича са дијамантом није увек само позитивна, или искључиво негативна, па и ја преплићем његову добру и лошу страну. И у својој структури дијамант има много углова. Кроз њега се прелама светло, а у том спектру има свих могућих боја.

* Поред "Дајмондхеда", на поставци има и других јунака, познатих из ваших ранијих периода?

- Временом сам богатио ту галерију ликовима коју многи називају "безличнима". Они, међутим, имају веома јасне карактеристике, структуру, као и оно што испољавају.

* Све приче о тим ликовима, заправо, говоре о тражењу идентитета. Колико он измиче савременом човеку?

- Ствар слободе је када човек има више идентитета. Не у смислу дволичности, већ да у свом животу повезује више ствари, па уз оно чиме се бави као професијом, буде и фриклајмбер, или падобранац. Међутим, много људи животари, егзистира само задовољавајући основне потребе. Имају стан и храну, репродукују се и раде за плату, а све мислећи да оним што конзумирају, куповином неких ствари, добијају на личном идентитету и постају специфични по нечему. А заправо, само се утапају у масу копија, у којима нема ничег личног. Постају једна униформисана гомила.

* То није нова појава...

- Али је све евидентнија са развојем друштвених мрежа. Постоје читави приручници како се треба понашати, да би се уклопили у ту причу. Препоручује се какве тетоваже и фризуре треба имати, како се облачити, која кола возити, и са каквим мушкарцима или женама треба бити у вези, којег сексуалног опредељења треба бити... Тиме се губи једна димензија која је много значајнија - а то је духовност. Кад то говорим, не мислим на религију, већ на структуралне ствари које су иманентне људском бићу. Та духовност треба да нам да више сензибилности и сензитивности. Тачније, осећајности и осетљивости.

* Колико је глобална ситуација са пандемијом изоштрила поглед на проблеме друштва?

- Не желим да се одређујем према томе шта је ту добро, или није, од оног што је предузето у борби против пандемије. Доста деоба постоји међу људима, а сваком новом, политичком или неком другом, сви губимо. Оно што сам очитао из искуства последње две године је да настаје велика конфузија, у којој се људи не сналазе. Пливају. То није чудно. Поново сам прочитао "Бекство од слободе" Ерика Фрома, књигу који сигурно не би препоручили постхуманисти и теоретичари блиски Џорџу Сорошу, али она носи снажну визију писца који је побегао из нацистичког пакла пред Други светски рат, и то дело написао 1940. у Њујорку.

* Живимо ли ми већ неку негативну утопију?

- Људи данас лете ка делима Орвела или Хакслија тражећи одговоре за наше време. Налазимо се на некој тачки прелома. Ово је крај једне, или почетак друге епохе. Тај моменат је увек драматичан. Али, ни Римско царство није спаљено током једне недеље, осим у Холивуду, или фикцији. Друштвени процеси и промене, нестанци цивилизација, или претапања једне у другу, много су спорији и мање видљиви на први поглед. Човечанство на својој путањи увек наилази на рачвања, на којима може да крене ка нечем бољем, или ка сумраку људског постојања. Тако се тридесетих у Немачкој десило да су се, верујући у бољу сутрашњост, само после неколико година, нашли у хрпи рушевина.

* Како је на оно чиме се бавите деловала криза?

- Није ме пореметила. Отвориле су ми се чак нове могућности, контакти, откупљивани су ми радови за колекције, за један музеј који тек треба да се отвори у Кини. Догодиле су ми се ствари које не бих очекивао ни у неким ранијим, нормалним околностима. У тој затворености, изолованости, наметнутом притвору, људи су се окренули уметности, и то масовно. То значи да уметност има своју праву функцију и даје људима садржај неопходан да пронађу упориште и опстану. Визија света коју уметник нуди им је неопходна.

ОД ДОБРЕ НАМЕРЕ ДО КАТАСТРОФЕ

- УВЕК постоје добре намере које се претворе у катастрофу, зато што људи немају далековидост, нити из прошлости уче да буду мало опрезнији - тврди Милуновић. - Човек по својој природи није послушник, роботизовани субјект спреман да све изврши по наређењу, већ у себи носи интуицију. Наш ум рационализује, покушава да логички објасни ствари, а интуитивна разборитост блиска је оригиналној људској природи.

18. 12. 2020. у 16:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

Свет

0 33

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.

23. 11. 2024. у 18:55