РАДНО ПОД КУПОЛАМА ПАЛАТЕ: Укупно 132 члана организују стотине научних скупова, изложби, концерата
НАЦИОНАЛНЕ академије у савременим друштвима определиле су се за једну од две улоге - радну или репрезентативну.
Српска академија наука и уметности, према свом опредељењу, радна је институција, а њени чланови интензивно се баве научним и уметничким радом.
Иако је чланство све малобројније, а многи чланови и у позном животном добу, готово свакодневно у Палати у Кнез Михаиловој организују трибине, предавања, научне скупове, представљања књига, изложбе.
Догађаја у Академији има више него дана у години, јер се неретко у исти дан организују и научни скуп и концерт или отварање изложбе и трибина у библиотеци. Пре пандемије ковида годишње је кроз зграду САНУ - њене сале и галерије пролазило и до 200.000 људи.
Корона је накратко обуставила или редуковала ове активности, али су успели да се врате редовним активностима.
Академици су у својим активностима подељени по одељењима, којих је осам: Одељење за математику, физику и гео-науке; Одељење хемијских и биолошких наука; Одељење техничких наука; Одељење медицинских наука; Одељење језика и књижевности; Одељење друштвених наука; Одељење историјских наука и Одељење уметности САНУ. Свако одељење може да има највише 25 чланова, али их многа имају знатно мање. Укупно, у саставу САНУ су 132 члана, међу којима је стотину редовних, са титулом академика, и 32 дописна.
Нови дописни и редовни чланови бирају се на изборима, који се организују на три године.
На последњим изборнима, одржаним 4. новембра, гласала су 104 академика за укупно 54 кандидидата - 36 за дописне, 13 за редовне и пет за иностране чланове. Потребну подршку добило је по 13 кандидата за дописне и редовне и свих пет за иностране. Појачање нису добила одељења друштвених и медицинских наука. Довољан број гласова није прикупила ниједна жена.
Разлика између ова два одељења је што на одељењу медицинских наука има 24 члана, док код "друштвењака" има свега седам чланова.
Од оснивања до данас Академија је имала 1.480 чланова.
Осим у Београду, рад САНУ одвија се и у огранцима у Новом Саду и Нишу, као и у Одељењу у Крагујевцу. И тамо се организују догађаји, а академици се свакодневно баве научним радом. Свој рад САНУ реализује и кроз бројне одборе у које су укључени и научници из различитих области који нису чланови Академије.
Српска академија наука и уметности, од оснивања Друштва српске словесности 1841. године, па до данас, у својој повести убележила је многе важне догађаје, који према свом значају превазилазе саму институцију. Они су се одражавали и на друштвене прилике, као што су оне утицале на њено постојање, формални статус и рад. Увек је била огледало друштва. Смене династија, министара, ратови и бомбардовање нису мимоилазили Академију, као ни народ коме припада. Од потпуно зависне институције, којој је чланове бирао министар просвете и вера, а он сам био председник, Академија, тачније Друштво, полако се борило за своју аутономију и освајало је корак по корак.
Академија је демократски устројена институција, која функционише према Закону о САНУ, донетом 2010. године, и Статуту који је сама усвојила, а одлуке о научном раду и ширем деловању доноси гласањем на седницама својих радних тела и скупштине.
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СВЕЧАНОСТ поводом обележавања Дана Српске академије наука и уметности, односно 180 година САНУ, одржаће се данас у 11 сати, у Свечаној сали САНУ. Поздравну реч упутиће академик Владимир Костић, председник САНУ. Након тога, новоизабраним дописним члановима САНУ биће додељене повеље о избору и знак САНУ.
Aкадемику Ивану Гутману том приликом биће уручена Медаља САНУ из области природних и техничких наука, а академику Василију Ђ. Крестићу Медаља САНУ из области друштвених и хуманистичких наука за 2021. годину. Реч је о награди која је установљена у текућој години, као вид признања заслужним појединцима за изузетна достигнућа у научним и уметничким областима.
НОВО РУСКО ОРУЖЈЕ НА ФРОНТУ У УКРАЈИНИ: Изазива застрашујућу штету, а има само један циљ
РУСИЈА је недавно почела да производи термобаричне беспилотне летелице које ће се користити уз беспилотне летелице-мамце у Украјини, а које су у стању да нанесу озбиљну штету цивилима, открила је истрага Асошиејтед преса (АП).
16. 11. 2024. у 20:23
"ПРОНАЋИ ЋУ И УНИШТИЋУ ИХ СВЕ" Хитно се огласио Илон Маск, реаговала и Захарова
АМЕРИЧКИ бизнисмен Илон Маск саопштио је путем друштвене мреже да ће „пронаћи и уништити“ све оне који га оптужују за контакте са Москвом.
16. 11. 2024. у 16:18
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)