РЕВОЛУЦИЈА СЛИКЕ У СЛИЦИ: Дела европских и домаћих аутора у два београдска изложбена простора - Галерији САНУ и Кући легата

М. КРАЉ

16. 11. 2021. у 09:37

СВОЈЕ виђење узбудљивих дешавања на уметничкој сцени Европе, али и наших простора, у другој половини 20. века, у два београдска изложбена простора - Галерији САНУ и Кући легата, од вечерас ће представити Данијел и Гунар Кваран.

РЕВОЛУЦИЈА  СЛИКЕ У СЛИЦИ: Дела европских и домаћих аутора у два београдска изложбена простора - Галерији САНУ и Кући легата

Евелин Аксел, "Љубав, брзо", Фото приватна архива

Француско-исландском кустоском пару, који је домаћа ликовна публика упознала као уметничке директоре 57. Октоборскаог салона, за ову прилику придружила се наша историчарка уметности Дина Дебељак Павић, кустос Куће легата. Заједнички потписују поставку названу "Слика слици - европско фигуративно сликарство шездесетих и седамдесетих".

Конципирајући изложбу аутори су кренули од става да су седма и осма деценија прошлог века донеле фундаменталне промене у домену сликарске уметности:

- У Европи се постепено појављивао велики број млађих уметника који су окренули леђа и апстракцији и традиционалном фигуративном сликарству. Они су почели да развијају фигуративне радове и радове засноване на предметима који су углавном имали утемељење у цитирању, као и у њиховој личној егзистенцији - користећи постојеће слике из часописа, већ медијски посредоване или своје сопствене фотографије, које би одражавале ово ново друштво које карактеришу конзумеризам, друштвени сукоби, колонијални сукоби и Хладни рат - пишу Данијел и Гунар Кваран, у свом програмском тексту објављеном у каталогу.

Поставка "Слика слици" представиће тако радове 21 представника европске фигурације шездесетих и седамдесетих година: Ричарда Хамилтона (1922-2009), Жака Монорија (1924-2018), Ероа, Мимо Ротела (1918-2006), Едварда Ароја, Алана Жакеа (1939-2008), Герхарда Рихтера, Андреја Јемеца, Вере Фишер (1925-2009), Кики Когелник (1935-1997), Берка, Евелин Аксел (1935-1972), Петера Класена, Петера Стампфлија, Р.Б. Китаја (1932-2007), Валерија Адамија. Са домаће сцене заступљени су радови Душана Оташевића, Миће Поповића (1924-1996), Александра Цветковића, Божидара Дамјановског и Владимира Величковића (1935-2019).

- Изложба има за циљ да проучи и повеже локалну и европску уметничку сцену и представи београдској публици најзначајније представнике европске фигуративне сцене шездесетих и седамдесетих година - истакао је Филип Брусић Рено, директор Куће легата, најављујући јуче поставку која ће трајати до 16. децембра.

Миодраг Мића Поповић, "Откривање Бројгела", Фото приватна архива

Поред тога што историјски тумачи уметничке праксе тог доба, попут поп арта и фигурације, које су користиле фотографије икона поп музике, филма, политике и монтажом, копирањем и другим техникама проблематизовале широк спектар питања, од реалности до оригиналности, ова изложба је, према речима једног од аутора, Гунар Кваран, и врло актуелна:

- Она отвара питања која постављамо и ми данас.

Према његовим речима, уметници у Европи, али и Југославији, су, шездесетих и седамдесетих, напустили традиционалан приступ уметности, фокусирајући се на слике кроз које се посредује стварност:

- Важне ствари су се дешавале у различтим деловима Европе, које су били револуционарне у посматрању самог појма уметности. Револуција се темељила углавном на присвајању цитата и слика уз евентуално укључивање фотографија које су направили сами уметници - истакао је Кваран.

Мимо Ротела, "Мерилин", Фото приватна архива

 

Изложбу ће у Галерији САНУ, вечерас у 19 часова отворити министарка културе Маја Гојковић.

Фотографија као полазиште

- УМЕТНИЦИ су фотографију користили као полазиште у свом раду, директно је преносећи на платно у техници акрила или у техници ситоштампе, а потом је серијски умножавајући - истиче, између осталог, у каталогу Дина Дебељак Павић.

- Фотографијом се, такође, проблематизује питање рода, сексуалности и презентације жене у уметности, масовним медијима и култури. Примарну улогу при свему томе имају сирови материјали, преузети из уметничке и фотографије масовних медија, реклама, часописа, новина, филма, телевизије, или пак из канона историје уметности.

Владимир Величковић, "Животиње у покрету пас", Фото приватна архива

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.

17. 11. 2024. у 19:48

ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ: Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у

"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у

ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.

17. 11. 2024. у 09:28

Коментари (0)

КАКВЕ РЕЧИ АЛКРАЗА О ЂОКОВИЋУ: Шпанца упитали за Новака, а он све изненадио одговором (ВИДЕО)