Култура

ЦЕО НАРОД СТАО ПОД - ШАЈКАЧУ: Позоришни час историје - премијера култног наслова "Књига о Милутину" на сцени Звездара театра

Вукица Стругар

10. 11. 2021. у 14:00

СРПСКА шајкача и сва мука коју глава под њом носи, идући кроз ратове и немаштину, вечно на бранику отаџбине и огњишта - оживеће премијерно на сцени, симболично, на Дан примирја 11. новембра, у Звездара театру.

ЦЕО НАРОД СТАО ПОД - ШАЈКАЧУ: Позоришни час историје - премијера култног наслова Књига о Милутину на сцени Звездара театра

Биће то представа једног глумца Ненада Јездића, а "Књигу о Милутину, део први", режирао је и адаптирао Егон Савин по култном роману Данка Поповића.

Најчитанија књига послератне српске књижевности настала је 1985. године и доживела више од четрдесет издања. Сада ће, по давној жељи писца, добити и своју позоришну верзију и то управо на сцени на којој је прижељкивао да је види. Његову и сопствену жељу остварује Ненад Јездић који шајкачу на свом имању увелико носи. Прва публика и критика већ су му биле комшије, којима је пекући ракију казивао причу О Милутину. Не одустаје ни од идеје да једног дана целу представу изведе на свом имању и сцени која ће се звати "Дестилерија".

- Присутна ми је сумња да ли сам достојан да макар у тих сат и нешто будем Милутин Остојић, да ли сам наследник Милутиновог тестамента - казује познати глумац, истичући да би више од сто година после војевања овог јунака било добро да се као појединци и свеколики народ упитамо где су нестали спремност на жртву, ратничка част, људско поштење, скрушеност, помирљивост - јер све то јесте Милутин.

- Питам се где сам ја и сви око мене после таквих узора, где су нестали ти људи...

Милутинова прича, вели популарни глумац, даје целовитост свему што и сам мисли и осећа:

- Када се роман појавио, маса незнаних људи имала је емотиван доживљај Поповићевог дела. С "Књигом о Милутину" сахрањивали су своје ближње, носили је на гробове предака по грчким острвима и Африци. Неретко се дешавало и да су је стављали у темеље кућа.

Зато је важно, како каже, да сви наши Милутини који су се "затурили" у породичним албумима, фасциклама, сећањима, поново оживе:

- "Књига о Милутину" опомиње нас да хероји постоје међу нама, попут овог мудрог сељака који јасно види сву трагичност страдања - каже редитељ Егон Савин.

- Представом се одужујемо и гледаоцима јер им поред узбудљиве судбине, дајемо и час из историје. То је актуелно и живо позориште. Ненад је отворио димензију огромне племенитости и осећајности, што је било узбудљиво гледати и на пробама. Направио је улогу која се памти.

А Савинову режију једне друге драме из те исте, 1985. године, добро памти писац Душко Ковачевић.

- У Новом Саду поставио је једну од најбољих представа икад изведену по мојим комадима, "Свети Георгије убива аждаху". То је, такође, прича о два балканска и почетку Првог светског рата. Као што је Данко "преписивао" живот људи које је познавао, тако сам и ја ову драму написао на основу сведочења људи с којима сам одрастао у Мачви... По неким подацима, у егзодус и повлачење војске и дела цивила, кренуло је између двеста педесет и триста хиљада људи. У ужас и пакао планина Албаније. Али, заборавља се да их у Србији остало четири милиона под окупацијом. Милутин и његови саборци дошли су да ослободе те људе, због њих су живели и трпели муке. Иначе, представа се завршава врло занимљиво, нечим што спаја оно време са садашњим: Милутин се враћа кући и сазнаје да је комшија истукао жену коју су силовали. У чуду, скоро да се пита да ли је све вредело.

Музику за представу компоновао је Бора Дугић, сценограф и костимограф је Весна Поповић, а видео-продукцију радио је Марко Вукотић.

Капут за главу

КОВАЧЕВИЋ подсећа да шајкача представља куриозитет у свету као капа која је најуниверзалнија:

- У класичном облику служи да заштити од сунца, када се развије постаје "капут" за главу, у њеној прегради чувају се новац и цигарете. У шајкачи имате сву могућу опрему. Симбол је овог народа.

Храброст у доба скепсе

ШАЈКАЧА не може нестати. Она је симбол честитости, племенитости, мудрости, доброте.

Она је остала неукаљана, без обзира на то што је пролазила кроз ратове и разне ситуације.

То јесте идентитет. Мислим да је веома важно уверење да постоје људи као Милутин.

Неопходно је у доба скепсе, макар уметнички доказати да поштење, храброст и спремност на жртву још постоје. Само тако можемо трајати. Без тога, позориште не би имало смисла.

А ни живот - каже Егон Савин.

14. 04. 2021. у 10:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 5

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17