ТВ КРИТИКА - ДУХ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ: "Бележница професора Мишковића", ТВ серија, режија Мирослав Лекић, РТС 1, 2021.
ДА "дух места", древни демон-чувар одређеног тла, још живи и на нашим просторима, подсетио нас је роман Радомира Ратка Дмитровића, "Бележница професора Мишковића", који су "Телеком" и РТС преточили у дванаестоделну телевизијску серију.
Разлог је једноставан: ово занимљиво штиво просто се нуди телевизијском оку. Покушај "истраживачког трилера" са примесама мистерије и фантастике, иако смештен у данашње време, стално нас враћа у ближу и далеку прошлост нашег тла.
Енглески писац Лоренс Дарел, у свом знаменитом делу "Дух места", истражује корене веровања да је место старије од времена и да "чувари" или духови великих људских станишта не умиру, већ остају заувек везани за свој давни, често и митски завичај.
Таквих појава је заиста много на територији Балкана и Средњег Подунавља, а сећања на њих још живе у нашем народу, о чему сведочи обимна етнолошка и још већа параетнолошка литература (напр. некад веома радо читане "Тајанствене појаве у нашем народу" Радована Казимировића).
Све је то Дмитровић повезао са живим и и те како присутним веровањем, да у домаћем "архетипском обрасцу дрема огромно цивилизацијско наслеђе у разним облицима и сликама" и да су "овде корени једне старе, величанствене цивилизације којој припадамо". "Овде је рођена Европа и овде су њени најдубљи корени" пише даље Дмитровић, наводећи праисторијске културе (Лепенски вир, Винчу и уопште широк ареал "Старчева"), освит историјског доба везаног за Грке и Римљане (нарочито "Трајанов мост" и подручје Ђердапа), али и целу митологију Ртња, као и народна веровања повезана са здањима средњовековне српске државе.
Једно од њих, тврђава Маглич на Ибру и нека битка која се ту догодила, а може оживети у визијама уочи Петровдана, постаје чвор Дмитровићеве прозне фантастике, а сваки иоле искусни телевизијски продуцент би у томе нашао водиљу врло привлачне телевизијске саге са елементима паранормалног и ванземаљског, па су брзоплети новинари већ и написали грдне оде о српском "Досијеу Икс" и "Твин пиксу". Дмитровићев роман збиља је нудио (и даље нуди) овакав потенцијал.
Али, јао! Као и већину другог чега се дохватио, драмски и серијски програм РТС успео је да тај предтекст погрешно усмери, разводни и учини бескрајно досадним. Све се овде неподношљиво развлачи у типолошким и говорним стереотипима, мешају се сасвим непотребне породичне интриге бивших и садашњих удбаша (који, наравно, стоје иза свих овдашњих загонетки), па онда и "дубоке државе" са ове и оне стране океана (на случајном енглеском, какав је, уосталом и пишчев српски), танушни љубавни јади јунака, недавна ратна прошлост, додатне сенилне успомене ...
Чега све ту нема... Све чега је уопште могао да се сети сценарист ове серије (Коста Пешевски) удробљено је у временску провалију од страшних 600 минута коју је требало нечим испунити при одсуству праве драматургије, тј. живота преточеног у радњу покретне слике. Ко се иоле разуме у овај посао зна да је у питању тешка мука. Кад упустиш основну драматуршку нит, кадру да непрестано привлачи гледаоца, џаба ти сви "обрти" и "преокрети". А овде је готово све пример мучног гомилања слика да се "одраде минути".
Један од многих примера: главни лик серије, новинар Бошко, који истражује инвентар тајанстених појава који је оставио покојни етнолог Мишковић, вози из Београда у Ваљево да тамо тражи лице, које у реченој бележници игра неку улогу. Са својим верним другом (ту је само да би Бошко могао да гледаоцу саопшти своја мишљења и намере) интервјуише друге особе, испија кафе или тако шта, шета кроз Тешњар и на крају случајно сазнаје да је тражено лице још одавно у Београду!
Па се онда враћа истим путем да би лице пронашао; радња, наравно, тапка у месту и све време тестира већ истрошено стрпљење гледалаца. И тако у бескрајон. Кроз хаос састављен од сличних ноторних стереотипа, пажња се брзо троши и почиње да ради "даљински".
При свему томе, филмски немушто мешање времена производи несносну конфузију. Наравно да при тако постављеном, беживотном и лоше написаном тексту нема шта да чини редитељ, а поготову глумци, који су сви исти као у било којој другој серијалној продукцији. И гледаоци и творци серије уистину се осећају као "Мали Ђокица у Твин Пиксу". Далеко више знања и умећа тражиће се у следећој сезони, коју продуценти помпезно најављују у последњој епизоди ове серије.
Препоручујемо
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)