ИНТЕРВЈУ Николина Фригановић: Срећа увек некако дође када треба

ВИШЕ од две деценије Николина Фригановић, родом из Бањалуке, марљиво и филигрански вешто ниже запажене улоге у театру, на филму и телевизији. Живот у граду на Врбасу, наизглед далеком од рефлектора Београда, пружио јој је многе дарове. Чак шест пута проглашена је за најбољу глумицу у матичном Народном позоришту Републике Српске. Последње такво признање припало јој је за сезону 2020/21.

Фото Горан Шурлан

Одавно је доказала да је њена љубав са театром обострана, а узвраћене су јој и симпатије према камери. Од запажене улоге Јасмине у филму "Мотел Нана", где је играла уз Драгана Мићановића, наставила је да привлачи пажњу ролама Нине у филму и серији "Месо", те Соње у серији "Сенке над Балканом". Прави успон на екрану почела је недавно, филмом "Дара из Јасеновца" и серијама "Кости", "Бранилац" и "Певачица".

Та остварења су је довела до блештавих светала велеграда и нових одличја. У Дому омладине Београда, почетком октобра, Николини је на Фестивалу драма и серија (ФЕДИС) уручено признање "Радмила Савићевић" за најбољу женску епизодну улогу. Награђена је за ролу Љиље у "Костима". О својој јунакињи каже да је светло у мраку те серије и да на живот гледа као на дар, а не као на терет.

- Свако од нас у улогу унесе нешто своје. Имам неке карактеристике лика који играм, са њим се преплетем, и тако уђемо у симбиозу. Љиља је много ведрија особа него што сам ја, али трудим се, и кроз посао, и кроз децу и породицу, и кроз пријатеље, да живот водим у ведром духу. Свакој улози приступам истом енергијом, вољом и љубављу, без обзира на то да ли је велика или мала, без обзира на то о ком је жанру реч. Када вам тај посао признају, то је увек угодан осећај и стимулација за даљи рад. Онда знате да нисте ту без разлога, већ да бисте поделили своју креацију, оно што вам је од бога дато. С друге стране, признања и обавезују. Трудим се да сваком новом улогом оправдам поверење које сам добила. И тај благи терет такође прија - прича за "ТВ новости" Николина Фригановић.

* Ове године сте награђени и за позоришну и за телевизијску глуму. У чему се те две уметности разликују? Која је ближа вашем сензибилитету?

- Мени је позориште ближе, и моје позоришно искуство је веће. Тамо интензивно учествујете у креирању. Ту сте док се раде пробе, све време сте у том процесу, имате више времена да се нешто види у вама. Када се заврши премијера, када редитељ и ауторски тим оду, глумци су ти који остају на сцени. Имате жив материјал. И даље се играте у оквиру правила које сте успоставили са редитељем, још имате прилику да надоградите лик, да добије неку нову ноту, неку свежину. Владате тиме док сте на сцени. На филму и телевизији напросто није тако. Читате сценарио, договарате се, радите на улози, али пут од сценарија до финалног производа је другачији. Када снимите, више нисте власници онога што сте урадили. Урадили сте најбоље што сте умели у одређеном тренутку, а све даље је на другом делу екипе. Никада не знате како ће на крају да изгледа оно што сте снимили. Али време посвећено припреми за глумачки развој некада је драгоценије од самог резултата.

Фото Промо

* Да ли сва та силна припрема квари чар игре?

- Мој посао ми је и хоби, и у њега сам заљубљена. Игра нам је основа посла, и ту чаролију је тешко објаснити. Тренуци на сцени, а некада и током снимања, у којима се потпуно предате и препустите садржају, када уђете у игру, то је непроцењиво. Ти тренуци ме држе у мом послу.

* Серије "Месо" и "Кости" одвијају се у вашој родној Бањалуци. Колико вам је то помогло да изградите ликове које сте тумачили?

- Није ме та повезаност водила ни у једном ни у другом серијалу. Везујем се за лик и причу, небитно је где се то одиграва. Водим се садржајем који би требало да представим публици. Битна је тема, идеја, оно о чему причамо. Важно ми је, затим, да се у првом контакту појави магнет између мене и лика који треба да тумачим. Ако ми се прича и лик допадају, небитно је где се радња дешава. Ако видим да ликом могу да допринесем причи, ако видим потенцијал да нешто научим о себи, да оснажим своје глумачко биће, мој одговор је увек "да". Драго ми је, међутим, што се Бањалука уписала и на филмску и на телевизијску мапу, и то на квалитетан начин. Људи који раде овде годинама успели су да у тих неколико пројеката сублимирају дугогодишњи труд, и поносна сам на своје суграђане и колеге.

Фото Промо

* Изнели сте веома тешку и важну причу у "Дари из Јасеновца". Како сада гледате на то искуство?

- Радила сам неколико филмова, и ниједан није био тих размера. Прича је из прошлости, али када смо ушли у њу, видели смо да је сувише близу нас. Скоро сви смо одрасли уз те приче. Ту голготу су пролазиле наше баке, прабаке... И мајчина и очева страна породице у мом случају. Била нам је обавеза да се такав филм сними. Није било нимало лако, верујте ми. Дани су били тешки, радили смо дуго, људи су имали велику одговорност, снимања су била монументална. Не знам како да вам дочарам осећај на снимању. Цела екипа се зближила, не само ауторски тим и глумци, већ и статисти и техничари. Радили смо посвећено, у скоро гробној тишини, у врло специфичној емоцији из пијетета према жртвама. Обожавам лик Милеве. Дивим се женама које су толико биле храбре. Њена љубав се огледа у томе што одбацује децу, гура их од себе да би их спасла. Жене су заиста остављале децу поред пута у нади да ће их неко пронаћи. Била је већа вероватноћа да преживе тако него у концентрационом логору. То су страшне теме. Није ми свеједно ни док причам са вама. Сурова је помисао да се то заиста дешавало, нама блиским људима у блиској прошлости. И да се то дешавало деци. То је монструозно.

Фото Промо

* Да ли сте због свести да је реч о истинитом догађају осећали веће оптерећење и у "Браниоцу"? Колико сте могли да сами домаштате?

- То је био веома интригантан случај, и веома занимљив задатак за глумца. Њихова истина је била толико драмска да није била оптерећујућа. Живот је писао тако вешто да је на нама било само да га одиграмо веродостојно. Имали смо простора да га мало обојимо, али нисмо излазили из оквира који су нам задати самим случајем Кордунаша Радета. Заљубила сам се у лик Мирјане Ђанковић чим сам прочитала сценарио, и верујем да би већина глумица аутоматски пристала да игра ту улогу. Она је слојевит, једар, потентан лик, а мој задатак био је да све што је у њој постојало изнијансирам и сведем на меру пријемчиву за гледање.

* Како сте разумели и бранили лик Мирјане Ђанковић? Шта сте у њој пронашли?

- И када играте највећег негативца, морате да стојите иза њега. Мирјана се удала веома млада, није проживела живот, рано је постала мајка. Раде није био присутан, није био код куће, често се коцкао, некада и пио. Била је прилично усамљена, а онда је почела да ради у кафани. Била је жена пуна живота, желела је да изађе из те учмале руралне средине. Није ни била свесна у шта је ушла. Била је потпуно опседнута Вујисићем, и до једног тренутка није ни видела штету коју је наносила. А то је био тренутак у коме је схватила да и Вујисић има породицу, и да је она само нешто или неко ко је ту успут.

* Јесте ли очекивали изненађујућ расплет?

- Не, мислила сам да Мирјана неће преживети, да ће Раде убити и њу и Вујисића. Нови шок је уследио када сам видела да је Мирјана успела да се освети Радету. Навела га је да поново дође на суђење, и била један од организатора његовог убиства. Ево сад пратим и остале епизоде, и човек просто не може да верује шта се све дешава у људима. Углавном се полази из ниских страсти и побуда. Те емоције су толико јаке да су ван контроле.

Фото Промо

* Гледали смо вас и у "Певачици", за вас новој и жанровски и карактерно. Јесте ли задовољни тиме како сте се снашли?

- Набројали смо четири улоге, и потпуно су различите. Имала сам срећу да ме зову за четири тако различита пројекта. Увек је битан фактор среће. Колико год били даровити, колико год били упорни и амбициозни, ако изостане срећа, бићете ускраћени. Волим да кажем да ме срећа некако увек погледа, и дође кад треба. "Певачица" је опет била неки нови свет, нов друштвени миље. У првој верзији сценарија коју сам добила, имала сам баш много информација о лику, а поред тога сам причала са људима из музичког, кафанског света. Сигурно не бих глумила неки лик који не би заинтригирао моје глумачко биће. Волим да мењам жанрове, волим да се бавим и психолошком и физичком трансформацијом. И тиме се играм.

* Колико вам је било занимљиво да се позабавите елементом магијског, пошто је та тема нова у нашим серијама?

- Магија у мени ствара тиху језу. Нисам се са њом сусретала, али неки људи у мом окружењу јесу одлазили код белих и црних магова. Мени је то страно. Зато ми је глумачки задатак, морам да признам, био помало чудан. Нисам знала колико ће се прича запетљавати и да ће се "Певачица" толико бавити црном магијом. Када сам снимала сцене у кући црног мага, када сам ушла у тај простор, амбијент ми је био неприродан. Не могу рећи да ми је то пријало.

ДЕЦА СУ МОЈА РАДОСТ ЖИВОТА

ОСИМ рола које тумачи на сцени и пред камером, посебно место у животном репертоару Николине Фригановић заузима улога мајке.

- Имам две девојчице, Олгу и Ану, које имају пет и по и три и по године. Оне су моја радост живота, моје сунце и мој месец. Много смо везане и све своје слободно време проводим у кругу породице. Жао ми је сваког тренутка који нисам провела са њима. Када сам на другим местима и радим оно што ми је изузетно важно у професионалном животу, то време се не може надокнадити, вратити, купити, зауставити, поправити... Једноставно је прошло. Зато се трудим, ма колико била уморна и ма колико ме обавезе одвлачиле на другу стану, да будем са њима, притом довољно и квалитетно присутна. Трудим се да будем најбоља могућа верзија себе.

РАД СА СТУДЕНТИМА ГЛУМЕ

* ШТА вам живот чини лепшим у времену када нас окружују лоше вести?

- Уколико желите да вам живот буде леп, морате да учините да буде такав, да будете отворени и искрени сами са собом и да пригрлите и заволите свој живот, јер онда ће он да воли вас. Не верујем у случајност и мислим да свако од нас има неки свој пут који му је зацртан и предодређен. Све долази у оном тренутку када треба и зато неке ствари постижете у одређеној фази живота. Надам се да постоји план за мене и да ће у њему бити и оно што сам зацртала. Од ове године бићу стручни сарадник на Академији уметности Универзитета у Бањалуци, на драмском одсеку, смер глума, са класом коју је ове године примио професор Рале Миленковић. За мене је то велики изазов. Много сам узбуђена и срећна због тога јер знам колико је то одговорно и колико енергије, љубави, стрпљења и посвећености изискује. Спремна сам да све то поделим са тим младим људима на класи. Волим рад са младима, већ сам пет година сарађивала са децом тинејџерског узраста у градском позоришту "Јазавац", а ово ће бити много озбиљнији и одговорнији корак.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Култура

1 5

УМЕТНОСТ ЈЕ МОЈА ВОДИЉА: Леа Секулић о глумачком путу од родне Ријеке, преко Бањалуке и Лондона, до мастера у Талину и серије "Кости"

14. 02. 2021. у 14:46

Култура

1 1

ИНТЕРВЈУ Саша Хајдуковић: "Костима" смо људе дирнули у емоције

03. 01. 2021. у 13:00

Познати

4 9

(ИНТЕРВЈУ) НИКОЛА КОЉА ПЕЈАКОВИЋ: Људи су полудели, једу, пију, фејсбуче, оговарају, убијају, оргијају... и на Бога не мисле (ФОТО)

01. 01. 2021. у 20:00

Култура

2 6

ТВ КРИТИКА: Како настаје злочин; серија "Кости", аутор Никола Пејаковић, "Босонога", РТС 1, 2020.

13. 12. 2020. у 10:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације