ОЛОВНА ВРЕМЕНА: Маргинализација Срба у Црној Гори спроведена је на један системски и са стране осмишљен начин

НАУЧНИ скуп "Оловна времена у Црној Гори (1990-2020): узроци и посљедице", у организацији Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, под покровитељством Владе Војводине и Привредне коморе Војводине, окупио је тридесетак научних и културних посленика из Црне Горе, из различитих научно-културних области (филологија, књижевна теорија критика, историја, философија, теологија, социологија, медицина, публицистика, психологија и физика) са основном идејом да се из различитих теоријских и практичних углова сагледа наведени период, укључујући оно што му је претходило и оно што слиједи у будућности.

Фото: Принтскрин

Генерално речено, на скупу је изнешено више уско повезаних дијагноза друштвено-политичког, културно-научног, социо-психолошког, духовног, природно-научног и медицинског живота у овом периоду.

Циљ научног скупа био је цјеловито сагледавање положаја српског народа у црногорским "оловним временима", кроз различите приступе феноменима сурове аутократије у овом периоду:

1) преотимање и формално-правно укидање српског језика,
2) избацивање српских аутора из образовног система Црне Горе,
3) фалсификовање и креирање лажне историје Црне Горе,
4) обескорјењивање и преузимање страних матрица живота и њихово насилно увођење у све системске структуре друштва,
5) континуирани покушај систематског урушавања угледа Српске православне цркве као историјско основа државности Црне Горе,
6) располућивање народног бића до граница самодеструкције.

Све наведено спровођено јe од стране "приватизоване државе" са једним циљем: да се на овим просторима, копирајући неке раније сличне подухвате успостави нови начин мишљења и живљења који у антисрпству има једини заједнички именилац.

Све ово је изведено ради промјене српског идентитета Црне Горе и ради стварања поданичког менталитета који је једнако захтијеван у политици и у науци, па чак и у медицини.

Сваки облик отпора био је стигматизован по наслијеђеним и новоствореним идеолошким калупима који су у једном моменту ипак морали да се покажу као преуски. То разбијање системског антисрпског програмирања друштвених односа десило се кроз свенародни, свјетски покрет и феномен "Не дамо светиње!", који је показао досад скривену снагу и енергију овог народа и још једном потврдио да се у кризним временима Црна Гора као држава може одржати у свом изворном и аутентичном лику само уколико слуша срца и ум свог јединог и истинског слуге: Српске православне цркве.

Осим насловне синтагме скупа, у више реферата као одређења овог тродеценијског периода истакнути су: 1) разарање свих покретачких и стваралачких потенцијала, 2) имитација као основни облик наметнутог друштвеног одношења, 3) насилно пројектовано стварање "новог човјека" и "нове државе". Тај вјештачки подухват се најједноставније да изразити кроз Његошев увид у "себезаробљавању у туђина", овај пут глобалног идеолошког механизма у коме више не постоји никакав суверенитет човјека као Христолике личности, нити народа као творца сопственог живота. Из тог разлога створена је лажна супротстављеност грађанске и националне државе, усљед чега се стање у Црној Гори у протеклом периоду може описати и као "мијењачница идентитета".

Економска и културна маргинализација Срба у Црној Гори проведена је на један системски и са стране осмишљен начин. Усљед тога, манипулацијом и фабриковањем лажи, уз недостатак храбрости да се истини погледа у очи, владајућа аутократија је тежила да разарањем српске традиције и историје у Црној Гори доведе наше национално и духовно биће до стања tabula rasa и тако нас претвори у обичне послушнике и средства њиховог богаћења. Слични, скоро истолики покушаји догодили су нам се у новијој историји када смо били окупирани од стране спољашњег непријатеља у Првом и Другом свјетском рату. Нешто слично догодило нам се и у времену тоталитаристичког система чије су "године које су појели скакавци" и "вунена времена" претходили "оловним временима". У свему томе, није било довољно убити Бога у човјеку, нити је било довољно "само" убити Србина у нама, већ се у последње вријеме радикално радило на томе како убити самог човјека у нама.

Све то је довело, што свако од нас може посвједочити, до непомирљивих разлика, не само међу националним идентитетима, или политичким странкама, не само у породичним и пријатељским односима, већ и до сукоба појединачног човјека са самим собом, кроз сукоб са својим прецима и потомцима. Истакнути појединци, који су били стожер одбране и чувања изворног српског идентитета народа у Црној Гори, какав је био блаженопочивши Митрополит Амфилохије, урадили су више него све црногорске институције, које су по Уставу и Закону биле задужене да нас као народ заштите од свепрожимајуће дискриминације.

Да би се одупрли свему томе, неопходнео је да сви носиоци одговорности за стање српског народа у Црној Гори наставе да се супротстављају потискивању српског језика, ћириличног писма, српске књижевности и хришћанске духовности, као и да у предстојећем, надамо се "постоловном времену" удруже све своје снаге и - залажући се једино за истину и правду - демаскирају постојећи поредак лажи и неправде.

Пут ка том враћању ка нама самима је добро познат и присутан у нама. То је повратак ка принципу сопственог историјског опстојања и реазвијања, а везан је за светосавско-лазаревски Завјет, дат једном за вјеки вјекова и поновљен на световасилијевском Сабору.

Отуда, само у том истинском сусрету са сопственом прошлошћу можемо имати довољан мотив постигнућа да и у својој будућности кроз залог последње двије године будемо достојанствени и поштовани становници ових црногорских, херцеговачких, приморских, брдских, рашких простора и свеколике земље. Афирмишући оно универзално у нашој култури и духовности, једино ћемо моћи да превладамо измишљене и антагонизоване локалне различитиости и себе уздигнемо до стања у коме ће нам физичко, духовно и социјално благостање бити кичма нашег даљег историјског постојања. То је могуће једино уколико се састајемо и са човјеком као и са Богом - лицем у лице, у заједници.

(Декларација коју су усвојили учесници научног скупа "Оловна времена" у Црној Гори (1999-2000) - узроци и посљедице",
у Херцег Новом, 22 - 23. 10. 2021.)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације