Култура

ИНТЕРВЈУ Светислав Буле Гонцић: Неговаћемо класику и српско писмо

Вукица Стругар

24. 10. 2021. у 10:30

ОДЛУКОМ Владе Србије ових дана Светислав Гонцић именован је за в. д. управника Народног позоришта у Београду, уместо Иване Вујић, која је руководила кућом од новембра 2018. године.

ИНТЕРВЈУ Светислав Буле Гонцић: Неговаћемо класику и српско писмо

Популарни глумац на ову функцију долази са места председника Управног одбора националног театра, а уз дугогодишње чланство у Атељеу 212, у своју биографију уписао је и председавање Удружењу драмских уметника Србије крајем деведесетих, када је водио и Позориште на Теразијама. До доласка у национални театар био је на челу "Вука", у коме је успоставио нову, савремену естетику.

На функцију још није ступио јер тек следи примопредаја дужности, а очекује се и именовање новог председника Управног одбора.

* Један управник одлази усред мандата, други долази?

- У Народном позоришту много се управника смењивало, није то ништа ново. Знамо где смо били, али не знам где идемо. Мени је Народно позориште интересантно и као питање идентитета и културолошке матрице онога што представља у животу Србије. То би требало да буде у фокусу.

* Готово једанаест месеци били сте председник Управног одбора, како вам изгледа кућа из те визуре?

- Бити у УО само је могућност да се дубље сагледа пословање куће. Са стратешке стране, потврдило се моје размишљање у ширем смислу о једној постмодернистичкој синтакси, концепту који постоји у овој земљи последњих 60-70 година. Од свог постанка Народно позориште пролазило је кроз све оно кроз шта је пролазила и земља.

* За разлику од осталих, у националном театру управници ретко сачекају крај мандата?

- Када је реч о значају националног тетара, ниједна одлука није исхитрена, нити нагла: све је у циљу бољитка и интереса куће. Од формирања модерног интелектуалног корпуса у Југославији шездесетих, па до растакања те идеје и дефинисања једног другог националног и културолошког смисла везаног за Србију, ми смо доста одмакли од социјалистичког реализма. И ја сам у томе растао, међутим, мислим да је време да престанемо да администрирамо естетику прошлог времена и да се окренемо будућности. Повезивање с овим временом је, чини ми се, кључ даљег рада. Наравно, уз поштовање онога што је у префиксу нашег идентитета, а то је домаћа и светска класика.

* Кажете да сте у животу више реалиста него оптимиста. Који су ваши приоритети?

- Водити овакву кућу није само питање сцене. Треба имати на уму све аспекте, да би оно што излази пред публику било квалитетно. То је тај прагматични, рационални део којим апсолутно морам да се бавим. Ако се систематски буду сређивале ствари у кући, надам се да ће се видети и на сцени.

* Од чега ћете да кренете?

- Као и цела Европа, кретали смо се кроз различите фазе - од премодерне, модерне, постмодерне и сада једне дигиталне модерне. Спреман сам да се бавим класичним репертоаром, наравно, уз обраћање пажње на савремено српско писмо и модерну класику. Када говорим о Драми, мислим и на Оперу и Балет. Важно је гајити младу публику. Институција као што је Народно позориште дефинише и државу, репрезент је једног начина размишљања у ширем смислу.

* Имате искуство руковођења на Теразијама, дали сте и нови идентитет "Вуку"...

- Ово неће бити козметичка промена. Реч је о структуралним променама и начину размишљања који излази из оквира радикалне релативизације и велике сумње. Та бодријаровска дистанца, тај симулакрум је иза нас. Није ствар у насловима већ у концепту и начину размишљања... Био сам председник УДУС-а када смо '96/97. са заставом Удружења стајали на барикадама уз студенте. Нешто касније, у жељи да помогнем, био сам у чамцу на Теразијама и водио кућу врло сличне структуре као што је Народно. С друге стране, имао сам своје мишљење како треба водити Атеље 212. Тада сам из њега и отишао, мада сам технички и даље члан, "замрзнуто" ми је радно место. Дакле, питање мог искуства је стално преиспитивање, социолошко гледање на који се начин театар формира и о њему размишља у свом времену. Поготово у последње две деценије.

* У чему је суштинска промена?

- Атрибути једног старог друштвеног модела су се урушили и многи који су се осећали добро и сигурно у њему, па се и професионално остварили - више се не осећају сигурно. Али, ми не можемо рећи деци да будућност не ваља зато што се ми не осећамо добро. Напротив. Треба да направимо платформу тако да би нову естетику пласирали неки нови, млади људи. И то што не знамо шта доноси будућност у ствари је најкреативније.

* Како усагласити сва три, на свој начин захтевна ансамбла?

- Сматрам да сви запослени, па и они на најнижој функцији или послу који обављају - треба да буду поштовани. Желео бих да свако буде поносан што ради у Народном позоришту. То је моје размишљање у односу на 650 или 700 људи који раде или су сарадници у овој кући. Велики је то организам, не мислим да ће ми бити лако ни једноставно...

* Од чега зависи колико ће управник бити прихваћени у кући?

- Нисам сигуран да бих на то могао да одговорим. Знам само да сам спреман да са сваким човеком разговарам. Не верујем да сви мисле исто, ни у креативном ни у идеолошком смислу. Људи су запослени по различитим основама и различитог су опредељења. Али смо на заједничком задатку, без обзира на то што мислимо различито. Добробит и достојанство куће требало би да нам буде заједнички циљ.

* С новим руководиоцем поставља се и питање хоће ли мењати тим, односно директоре Драме, Опере и Балета?

- Тек предстоји примопредаја дужности, па Управни одбор. Уз план и програм предложићу им и моје виђење структуре куће. То је и питање естетике, концепта, времена у којем живимо. Тек треба да сагледам ситуацију, а о евентуалним променама на челу сектора прво ћу разговарати са УО. Национални театар је тако велики организам да, у суштини, човек ништа сам не може да одлучи.

* Који је ваш први корак?

- Са позиције председника УО, није се сасвим могао сагледати рад куће. Тек кад се са њим добро упознам, моћи ћу да стекнем праву слику - независно од мојих пројекција или теоретског размишљања где се кућа налази. И технички аспекти веома су важни, све што се тиче енергетске ситуације. Дакле, грејања, струје и осталих ствари које су важне за рад.

* Да ли сте размишљали (као што је у неким градским позориштима) о раздвајању функције управника и директора који би се бавио тим практичним стварима?

- Култура на нивоу Града има своју структуру дефинисану кроз одређену правну регулативу. И то размишљање доћи ће на ред у разговору са Управним одбором.

* Ако вас неки редитељ види у глумачкој подели, шта ћете одговорити?

- Ја у Народном позоришту имам плату за оно што ћу радити. Играо сам овде давно, у једној представи деведесетих, коју је осмислио Милош Кречковић. Велика је част што ме је ресорно министарство позвало да будем на челу куће и моја дужност је да одговорим свим обавезама које из тога произлазе, не бисмо ли радили најбоље што можемо. Нисам сигуран да ли бих играо на сцени, у овом тренутку не видим себе ту из милион разлога. Ту сам да радим нешто друго - има ко да буде на сцени.

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ

* Хоћете ли се током мандата појавити у "улози" глумца на некој позоришној сцени?

- Уколико није у сукобу интереса, није проблем. Играм тренутно две представе на Теразијама, "Неки то воле вруће" (већ тридесет година) и "Бродвејске враголије".

АЛБАХАРИ, ГАТАЛИЦА, ПИШТАЛО

У САВРЕМЕНОЈ прози имамо много дела која нисмо обрадили кроз сцену у последњих петнаестак година. Мислим да је Албахари сјајан писац, своје место могли би да имају и Пиштало, Гаталица, као и старија генерација - Радовић, Селенић, Пекић. Наравно, о свему томе треба тек разговарати са Управним одбором - каже Гонцић.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

21. 10. 2021. у 16:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

Свет

0 40

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.

23. 11. 2024. у 18:55