ЋОПИЋЕВ СВЕТ У КНЕЗ МИХАИЛОВОЈ: Чувања српске културе и идентитета

ПРАГ собе-легата књижевника Бранка Ћопића у згради Српске академије наука и уметности дели простор садашњости од интимног микросвета омиљеног писца генерација читалаца и атмосфере у којој су стварана његова дела.

НОСТАЛГИЈА Бранко Ћопић у омиљеној фотељи, Фото Архива

У њему посвећеној соби све изгледа као да је велики писац тек стигао из једне од својих редовних шетњи Ташмајданом или са књижевне вечери у Француској 7, које је редовно посећивао.

Црни шешир одложен је на чивилук до врата, штап у ћошку. Нешто даље на комоди, танка кожна ташна од које се Бранко деценијама није одвајао. Пишчева радна соба, скромна и ненаметљива, какав је био и њен станар, "тапацирана" је полицама са књигама, сведена и без сувишних украса. Централни део просторије легата Бранка Ћопића - само једног од књижевника, уметника и научника о чијој заоставштини брине САНУ - заузима гарнитура фотеља од црвеног мебла у којој је писац проводио највише времена.

Занимљиво је да је баш у једној од ових наслоњача највише пута и фотографисан, па је тако намештај из његове радне собе постао саставни део великог броја Ћопићевих фотографија које се и данас објављују у штампи и литератури.

За масивним, али такође скромним радним столом, влада иста једноставност - писаћа машина "олимпија" (каква се продавала у свакој бољој радњи широм послератне Југославије), дрвена кутија за оловке са препознатљивим жигом Творнице оловака Загреб - ТОЗ-а, од употребе углачано црно наливперо.

Једини украс стола на коме су исписана најважнија дела сваког југословенског одрастања је изрезбарена дрвена кутија за писаћи прибор и ситнице. Ћопић је писао у обичним школским свескама, дрвеном ХБ-2 оловком, како је говорио "нит тврдом, нити меком" коју је зарезивао искључиво ножем - једним истим готово пола века. Скице песама, приповедака и есеја касније је прекуцавао на машини, а све рукописе је наручиоцима носио у једној истој ташни.

Тешко да би се другачије могао и замислити амбијент у коме је стварао непосредни, гласни и срдачни, велики Бранко Ћопић. Непоновљиви тумач сентимента одрастања, непогрешиви портретиста људи Босанске Крајине, радознало дете у телу одраслог човека, у осами своје радне собе преносио је на хартију носталгичне слике свог детињства под Грмечом, присећајући се топлине личности - својих књижевних праузора:

- Мој дјед Раде био је необичан човјек. Његов зачарани свијет, сав саткан од бајки и маштарења, мјесечине и прозрачне свиле михољског лета, био је својеврсни свијет октобра у рану јесен, о Михољдану, када су нам у кућу долазили драги гости, кад је све било пуно прича и обиља, кад је и мачка сита и мирољубива, а миш дебео и безбрижан. Ти дједови октобарски дани представљају основну ризницу свих мојих правих литерарних мотива.

Одатле сам кренуо и почео да стварам свијет по лику и подобију овог честитог, душевног и на свој начин праведног човека. Који је тврдио да је вук зелен и да пријатељ не може нестати, ни умријети све док је код њега пријатељев џепни сат. Који куца као срце - сећао се Ћопић својих првих додира са светом маште и фантазије.

Аутентичан намештај, књиге и предмети, као својеврсни споменик великом писцу, по његовој смрти пренети су у САНУ из стана у Улици краља Милана, некадашњој Маршала Тита, где је деценијама живео. САНУ је сакупљајући заоставштину својих чланова, међу којима је и Ћопић, постала чувар не само њиховог знања и дела, него и делића времена у коме су стварали.

Фото Архива

У аналима националне куће уметности и науке записано је да је Бранко, писац готово па легендарних романа "Орлови рано лете", "Пролом", "Глуви барут", "Башта сљезове боје" и других у чланство ове куће примљен 1965. године, најпре као дописни члан у тадашњем Одељењу литературе и језика. Међу академике, као редован члан, изабран је три године касније, а у САНУ је био активан све до трагичног краја 1984. године. Уместо приступне беседе прочитао је своју приповетку "Дане Дрмогаћа", и у свечану салу палате у Кнез Михаиловој улици на тренутак пренео дух бескрајних јесењих прича, какве су се уз казане за печење ракије, причале у подгрмечким селима његовог детињства.

Најважнији део легата Бранка Ћопића је његова лична библиотека. У њој је око 3.000 књига, које је писац сакупљао током целог свог живота. У њој је и више комплета његових сабраних дела која су у високим тиражима објављивали најпознатији југословенски издавачи.

На полицама Ћопићеве библиотеке доминирају домаћи писци, махом савременици - Андрић, Давичо, Лалић, Крлежа, Селимовић... Од класика највише је руских писаца - Толстој, Достојевски, Горки, Чехов, Гогољ, Бабељ... Ћопић је волео и читао и Балзака, Диму, Игоа, Шекспира, а посебно, како је сам говорио, прву књигу коју је у животу прочитао - Сервантесовог "Дон Кихота".

УСПОМЕНЕ Предмети из пишчевог стана, Фото Архива

Ту су и десетине књига из чувеног "Плавог кола" Српске књижевне задруге, Клаићева "Повијест Хрвата", "Просветине" енциклопедије и историјске монографије. Ћопић је посебну емоцију неговао према свом великом пријатељу босанском писцу Зију Диздаревићу, убијеном у Јасеновцу, а успомену на њега чувао је и преко његових књига које је чувао у својој библиотеци.

Диздаревићу у спомен исписао је и можда најемотивније редове свог стваралаштва - у предговору роману "Башта сљезове боје", који је насловио само са - "Писмо Зији".

СЕЋАЊЕ Соба у згради САНУ, са радним столом, машином и књигама, Фото Архива

НАЈДРАЖА ПРИЗНАЊА СТИГЛА ОД ДЕЦЕ

ЗБИРКА одликовања Српске академије наука и уметности чува и сва признања Бранка Ћопића. Осим ратних и државних одликовања у овом фонду је и низ захвалница, споменица и књижевних награда које је књижевник добијао на свечаностима широм Југославије. Од ратних и државних признања ту су Партизанска споменица, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства, Орден Републике... У истој збирци су и Октобарска награда Града Београда, награда Авноја и Седмојулска награда. Ипак, писцу су најдраже биле колајне фолклорних  фестивала и оних за децу. Из овог фундуса које чува САНУ су награде "Невен", "Курир Јовица", повеља "Кекец", плакета "Змајевих дечјих игара", захвалнице Савеза пионира, библиотека, културних центара...

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Познати

0 0

ИСПОВЕСТ РОЂИНЕ ДЕВОЈКЕ Мрзео је дрогу, не могу га прежалити

07. 10. 2021. у 19:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације