ИДЕЈЕ У НОВИМ ПРОСТОРИМА ДУХА: Сећање на композитора Срђана Хофмана (1944-2021)

СРЂАН Хофман (1944-2021) је композитор с једном изузетно богатом, разноврсном и особеном уметничком биографијом.

Фото Принтскрин Јутјуб

Сада када нас је напустио, свако се мора замислити над чињеницом колико је та биографија била важна не само за њега већ и за овдашњу музичку заједницу у целини.

Срђан је својим радом и својом тихом и постојаном присутношћу, створио драгоцени легат.

Био је професор, продекан и декан Факултета музичке уметности и проректор Универзитета уметности у Београду и професор емеритус на Катедри за композицију. Био је један од оснивача Међународне трибине композитора у Београду и секретар националне секције Интернационалног друштва за савремену музику. У часописима је публиковао теоријске радове а објавио је и књигу о електронској музици. Поред овога, Срђан Хофман је, после демократских промена, био и Амбасадор Савезне Републике Југославије у Јужноафричкој Републици.

О резултатима његовог дугог педагошког рада на ФМУ говоре већ и сама имена његових студената чији успеси у свету красе и професорову биографију. Само нека од тих имена, данас позната и ван граница нашег музичког атара су Марко Никодијевић, Јасна Величковић, Светлана Савић, Милица Параносић, Ирена Поповић, Иван Бркљачић.

О Срђану, дугогодишњем другу и колеги, најрадије мислим као о аутору, композитору, ствараоцу, човеку необичних, самосвојних идеја. У стваралаштво га је вукло ново, неистражено. Тражио је идеје у новим просторима духа, служио се високом технологијом, али се и храбро и радознало излагао игри и случају. "Сваки звук је музика ако се организује као музика!", говорио је.

Хофманов опус је бројчано велики и изузетно разноврстан. Поред музике писане за конвенционалне инструменте, "инструмент" који га је највише привлачио био је електроника. Побеђивао је технолошке препреке, сложеност програмирања, промишљао је звук као такав, хтео је да зна више од процесора којим се служио и више од тога, процесоре је сам и креирао. Компјутер му је био играчка али и "више од играчке!", рекао је он.

Није чудо што је баш Хофман основао Тонски студио на Факултету Музичке уметности. У том студију настале су многе композиције, музике за позоришне представе, снимљени су многи студентски и професорски концерти. Високошколској установи каква је Факултет тај Студио остаје трајан дар.

И баш ту где би се очекивао неки затворени свет синтетизованог звука, израњала је фина поетика овог аутора: свет детињства, игре и бајке, фантазије, мистерије и успомена ... "Концертантна музика", "Знакови", "Хадедас", "Хексагони", "Кроз кутије звука", "Шта сам то рекао?", "Покретна огледала" ... само су неки од наслова које ћемо памтити.

Срђан Хофман је деловао у времену у коме су се ценили знање, вештина, мајсторство и образовање. Он сам је свему томе значајно доприносио. Красили су га озбиљност, концентрација, мир, јасан став и знање материје којом се бавио. Веома јак у аналитичкој мисли, прецизан и у томе различит од многих, речит, вешт и успешан у ономе што намери. Иако се лично није претерано трудио да нас у то убеди, Срђан Хофман је био важан стуб око кога се свијала не само академска музичка заједница већ и шири спектар различитих институција. Међу њима је био и Сокој.

Председавао је УО Сокоја у два мандата. У периоду када сам била сведок његовог рада у Сокоју видела сам Срђаново суверено владање компликованом правно-музичко-финансијском материјом везаном за питања ауторских права. Имао је, осим креативног, и математички ум. Било би много боље да се никад није десио "пуч" нејасних мотива који га је принудио да се повуче са места председника УО Сокоја.

Недавно сам, као чланица жирија, слушала Срђанову композицију "Хадедас" из 2020. за гудачки оркестар. Композиција је била у најужем избору за овогодишњу награду "Стеван Мокрањац" коју сваке године додељује Удружење композитора Србије. Преслушала сам ту музику неколико пута, не зато што је нисам разумела, већ, напротив, што сам схватила да се налазим пред неким "новим" Срђаном. Дело је било написано мајсторски, испуњено топлином, вештином, племенитим духом и, рекла бих, дубоко искрено.

Мислила сам да је можда то почетак неке нове стваралачке фазе, али, ње, на жалост, неће бити.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Препоручујемо

Београд

0 0

ГЕСТ ЗЕМУНАЦА ВРАЋА НАДУ: Још увек има Београда у Београђанима... (ФОТО)

04. 10. 2021. у 15:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације