ИНТЕРВЈУ Александар Радојичић: У свету богаташа морате да заборавите на понос

ЗБОГ улога позитиваца Александра Радојичића публика већ дуго сматра добрим момком из краја. Александра и његов карактер одаје искрен дечачки осмех и душа која исијава позитивну енергију. Када се угасе светла камере и спусте позоришне завесе, он је један од нас.

Фото В. Данилов

Отац ђака првака, девојчице која је центар његовог свемира, обичан младић који живи на релацији Београд - Нови Сад како би што више времена провео са ћерком и девојком.

Одавно је, како каже, престао да размишља о километражи и времену проведеном у вожњи, јер зна зашто иде и шта га чека, а онда му ништа није проблем. У глуми није све увек предвидиво, али управо то је Александру изазов:

- Ниједан дан вам није исти, нити снимајући дан, нити је иста било која проба. То ме мотивише да радим даље и видим шта ће ми ново донети живот и посао којим се бавим.

Баш уживам у томе што не знам која ће улога мене пронаћи и то је за мене драж глуме. Док читате књигу или гледате филм, размишљате о разним улогама и томе како бисте их изнели. Али ниједну од рола које сам досад одиграо нисам прижељкивао нити сам знао да ће ме неко позвати да их играм - прича, за "ТВ новости", Александар Радојичић.

Када му је Драган Бјелогрлић пре више од деценије поверио улогу Микице Арсенијевића Балерине у филму "Монтевидео, Бог те видео", било је јасно да ће Александров таленат ценити и публика, те да ће улога спортисте бити његова "лична карта". Будући да се добро показао на терену, пет година касније додељена му је рола кошаркаша у филму "Бићемо прваци света", а потом и у серији "Жигосани у рекету".

Тумачио је и лик песника Милорада Митровића у "Шеширу професора Косте Вујића", али и полицајца Фадиља у руско-српском акционом филму "Балканска међа". Сада га гледамо у посве различитим серијама - надреалном трилеру "Бележница професора Мишковића" и српском римејку сапунице "Династија", као и на даскама позоришта "Бошко Буха" и Звездара театар.

Фото промо

* У "Бележници професора Мишковића" оживели сте Вељу Стевановића, оца главног јунака Бошка, у доба када је био млад припадник Државне безбедности. Шта вам је било занимљиво у тој серији и судбини вашег лика?

- За почетак жанр, та мешавина мистерије, трилера и драме која није још виђена код нас. Такво размаштавање је ново и освежавајуће за нашу телевизију. Волим да гледам такве стране серије и драго ми је што сам имао прилике да учествујем у домаћем, надам се, добром покушају реализације таквог жанра. Играм службеника Државне безбедности који долази у ситуацију да ради против неких својих начела зарад љубави, односно како би могао да испуни жеље жени у коју је заљубљен. Он покушава да нађе разумевање за све и да поступи исправно док се налази на клацкалици између жене коју има уз себе и нечег забрањеног. Веља је чак ризиковао живот због бележнице, а заправо због немогуће љубави. Хтео је да покаже колико му та жена значи тако што ће да спасе њу, па чак и њеног мужа, професора Мишковића. Годинама касније до Вељиног сина Бошка долази управо бележница професора Мишковића и ту серија почиње.

* У "Династији", сатканој од гламура, интрига и моћи, тумачите Михајла, возача породице Кадић. Шта вас је привукло овом познатом ТВ остварењу?

- Оригиналну верзију нисам гледао, али толико сам слушао о заплету и ликовима - као да сам је гледао. Нисам велики обожавалац сапунице као жанра, али "Династија" је рађена осамдесетих година и другачија је од онога што се данас снима. Занимало ме је како ће то бити урађено овде и пожелео сам да будем део тога, а поготово када сам чуо ко је у екипи. Први пут сам радио са Банетом Поповићем, који игра Бранка Кадића, и драго ми је што сам имао прилике да снимам са њим. Имам сцене и са Сергејем Трифуновићем и Мимом Караџићем, са којима сам већ радио. Директна партнерка ми је Магдалена Мијатовић, којој је ово први већи пројекат. Снимање и даље траје и не знам како ће све епизоде изгледати, али надам се да нећемо разочарати публику.

* Раскош, луксуз и богатство могу бити врло примамљиви, али наводе и на занимљиву дилему, попут оне у причи о тамном вилајету.

- Слична је тематика и осамдесетих и данас - интриге и жеља за моћи. Мој јунак Михајло покушава да се попне на друштвеној лествици, али на погрешне начине. Ипак, управо у свету богаташа морате некад да заборавите на понос и нека начела да бисте дошли до зацртаног циља. Тешко је не упрљати руке у том свету. Михајло се уплиће у везу са ћерком свог шефа и прави му додатни проблем, али Бранко прави највеће проблеме. Мислим да трагање за новцем и моћи проистиче из страха од пролазног, уједно и страха од смрти. Али, ништа од тога нећемо моћи да понесемо на онај свет. Зато се заиста трудим да не јурим за било чиме што ме неће чинити срећним. Нажалост, данашњица је таква да без новца не можете да урадите много тога, али није у њему срећа. Праве ствари које нас чине срећним су управо око нас и у нама самима, а новац нам треба само да преживимо. Током прошле године подсетио сам се колико је богатство бити здрав, да су вама блиски људи здрави и да проводите време са њима. У јурцању за новцем живот много брже пролази поред вас јер га заправо не живите.

Фото промо

* Шта је вама посебно опчињавајуће у игри, глуми и уметности? У ком тренутку знате да су вас обузеле својом магијом?

- Најчешће то доживим у позоришту јер у моменту када изађете на сцену - све стане. Тада не размишљате ни о чему другом и ништа друго рационално око вас не постоји. Престаје све што је стварно, овоземаљско и тренутно, а остају само публика и партнер. То више није чак ни игра него живот на сцени кад постајете неко други, а можете бити било ко у било ком тренутку. Као глумац проживео сам много живота и то је богатство које не може много других занимања да пружи. То је феноменално и кад се "навучете" тешко је престати и зато глумци играју до краја живота. Нема тренутка у ком се уморите од тога јер никад нисте научили и видели све, увек постоји простор за напредак и за ново истраживање и "копање" што дубље у себе. Све то заједно ме управо опчињава.

* Изјавили сте да је један од разлога што се бавите глумом и то што не морате никада да одрастете. Колико вам у томе помаже ћерка, а колико то што често играте за децу?

- Глума је често добар изговор да не одрастете. Наравно да ми дружење са ћерком и њеним другарима, као и играње за децу која долазе у позорише "Бошко Буха" помажу да будем срећан. Ту могу да испољим све детињасто што чувам у себи. Поента је да нађете дете у себи и да га негујете јер сви смо били деца, али смо заборавили неке кључне ствари. Свет нас, што смо старији, више квари, али кад разговарате са дететом видите чистоту и неупрљаност које вас натерају да се запитате: "Како сам дошао довде?". Од деце можемо много да научимо и зато волим да проводим време и разговарам са својом ћерком, а не мрзи ме ни да се играм са њом и организујем разне активности које бих волео поново да проживим... Задржао сам оно што ме је испуњавало кроз детињство, а то су машта и жеља за истраживањем, слободом и игром коју и глума и уметност носе са собом. Привилегија је бавити се таквим послом и живети од њега.

* Да ли некад помислите да су вас успех филма "Монтевидео" и улога у њему обележили за сва времена?

- Тај филм је обележио нови период српске кинематографије и повратак публике у биоскопе и отварање многих биоскопских сала. Означио је и излазак из ратних тема и некаквог мрака. Не кажем да пре тога није било добрих филмова, али мислим да је у том тренутку тај филм био потребан не само Србији већ и региону. Баш зато је свугде био тако добро прихваћен. Немам проблем са тим што ме и даље многи називају Балерина по улози у том остварењу јер на тај начин одају почаст том пројекту и свему што смо стварали пет година. Радо се сећам "Монтевидеа" и волим да га погледам поново када налетим на њега на телевизији. За мене он означава период живота током ког сам упознао многе људе и стекао пријатеље које и данас волим и поштујем.

Фото промо

КАО ДЕТЕ У КАДРУ СА ВЕЛИКАНИМА

* КАКО се сећате ТВ филма "Све ће то народ позлатити" у ком сте играли са осам година?

- У својој глави и срцу рачунам и тај филм, али не спомињем га често. Тада сам, као дете, стао у кадар са неким од наших највећих глумаца као што су Данило Лазовић, Пера Краљ, Миша Јанкетић и многи други. Деду ми је играо чувени Драгомир Фелба и то ми је једна од најдражих успомена из првих глумачких корака. Нисам тада толико био свестан њихових глумачких величина. Било је то лепо искуство и сада лепо сећање, али драго ми је што сам после тога проживео своје детињство, поступно. Нисам изостајао из школе, прошао сам све фазе одрастања и пубертет, као и сва друга деца, и глума ме је сачекала, па смо наставили даље. Нигде она није ни одлазила, али сматрам да је веома важно за свако младо биће да не прескаче фазе у одрастању. Поготово је велико богатство за глумца да прође све и стекне животно искуство.

Препоручујемо

Познати

0 1

РАДОЈИЧИЋ И ИВАНИЋ "ПОЈАЧАЊА": "Државни посао" опет доводи познате госте

05. 09. 2021. у 14:40

Друштво

1 4

ЈЕЛЕНА, ЕМИНА И АЛЕКСАНДАР ИМАЈУ ВАЖНУ ПОРУКУ ЗА МЛАДЕ: Вакцинација је једини начин да се вратимо нормалном животу

08. 07. 2021. у 15:57

Познати

1 5

БИКОВИЋА ЈЕ ПРОСЛАВИЛА УЛОГА МАРАША: Рола је писана за другог глумца - бићете изненађени зашто је редитељ променио мишљење

31. 05. 2021. у 16:45 >> 16:49

Остали спортови

0 0

САВИЋ И РАДОЈИЧИЋ УЗ СРПСКЕ БОКСЕРЕ: Звезди након преокрета дерби на Црвеном крсту

15. 05. 2021. у 10:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације