Култура

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Високи домети српског романа

Слађана Илић

21. 09. 2021. у 14:00

КЊИГА Предрага Петровића "Хоризонти модернистичког романа", објављена у "Чигоја штампи" 2021. године, састоји се од девет студија којима су од "Беспућа" Вељка Милићевића и "Нечисте крви" Боре Станковића, закључно са "Романом о Лондону" Милоша Црњанског и Андрићевим "Омер-пашом Латасом", обухваћени поетички видици српског романа у двадесетом веку.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Високи домети српског романа

На основу њих потврђујемо своја знања о томе да су српски романи с почетка 20. века у свом фокусу имали усамљеног појединца и његов интимни и духовни свет, а да су у романима који су настајали након Великог рата у центру судбине јунака чија су очекивања изневерена.

Пролазећи кроз до тада незапамћене ратне голготе, с надом да ће након рата све бити другачије, боље, у новонасталом миру суочавају се с тим да је све исто, као пре, да и то доба карактерише слом вредности, што одређује њихова расположења и судбине.

Након тог периода, у другој половини двадесетог века, модернистички јунаци разматраних романа суочавају се с манифестацијама тоталитарног, идеолошког друштва у којем хуманизам, лепота и уметност, као ни сам уметник, немају одговарајуће место.

Две од девет студија садрже компаративне анализе и заузимају централно место у књизи. Реч је о студијама "Милош Црњански и руска књижевност" и "Растко Петровић и америчка култура".

У првонаведеној студији аутор пише: "Међу одређујућим моментима који су поетички обликовали токове новије српске књижевности, јесу и интензивне везе са руском културом.

Као што се наша новија историја не може у потпуности разумети без сагледавања политичких, дипломатских и војних односа са Русијом, тако се ни многи писци не могу тумачити без успостављања компаративног контекста са руском литературом. То је посебно уочљиво када се говори о опусу аутора чије је дело суштински одредило судбину српског модернизма у прошлом столећу - Милоша Црњанског".

Он потом полази од "Дневника о Чарнојевићу", где као једно од сведочанстава Црњанскове опчињености руском литературом види у омиљеној лектири јунака тог романа која их заправо одређује, а студију закључује позномодернистичким "Романом о Лондону", заправо разматрањем њеног главног јунака, руског емигранта Рјепнина, као и разлозима зашто је управо Рус морао бити главни јунак тог романа. Студија нам доноси и експлицитан Црњансков одговор на то питање:

"Мој јунак је морао бити Рус. Његова земља је највећа - њихова трагедија је највећа. Руска емиграција је права емиграција. Аристократска".

Насупрот Вуку Исаковичу који сања о непрегледним пољима Русије и неспутаном животу, како се у студији "Растко Петровић и америчка култура" каже, Стеван Папа-Катић, јунак романа "Дан шести" срећу налази у пространствима и градовима Америке. Аутор нам у тој студији скреће пажњу на чињеницу да се опчињеност јунака - Вука Исаковича и Стевана Папа-Катића - великим и различитим културама не би могла посматрати изван увек актуелног питања позиције српског идентитета између Истока и Запада. И осим што у функцији сликања опчињености Петровићевог романа америчком културом аутор студије пише о Растковом америчком искуству, истиче још једно дело наше књижевности које у свом фокусу има америчку културу и потцртава разлику у искуствима двоје аутора која произилази из родне перспективе. Реч је о путопису Јелене Димитријевић "Нови свет", објављеном 1934. године.

Осим две наведене студије које смо с разлогом истакли, и друге које књига Предрага Петровића садржи, омогућавају нам да проширимо досадашње увиде у српски модернистички роман и његове високе домете, као и да у односу на то, размишљајући о тековинама наше савремености, сагледамо различите карактеристике, па и декадентност, неких "романа" који се заснивају на мотивима везаним за српску историју, а који је, из ванкњижевних разлога, закривљују.

24. 08. 2021. у 17:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 14

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17