ЏЕДАЈ СЕ ВИНУО У СВЕМИР: Преминуо свестрани стваралац Коста Бунушевац, јединствена појава наше ликовне и позоришне сцене

БОРБА добра и зла у будућности неће постојати, већ само једна сила коју зовемо љубав! У овој мисли сажео је свој поглед на живот и уметност, сликар Коста Бунушевац, чија се душа упутила ка звездама.

Фото Архива

И шта год да је радио поглед овог свестраног уметника увек је био уперен ка тој будућности апсолутне љубави.

Рођен је 1948. у Сплиту, а овоземaљски ход завршио овог 8. септембра у Београду, чији је добар дух био.

- Бунушевац сликар, цртач, дизајнер, перформер, промотер, демијург, one man show, уз још две, три личости, постаје центар свих, не само "андерграунд" окупљања вертикалног Београда седамдесетих и осамдесетих година - објавио је УЛУС на свом сајту поводом смрти свог члана Сликарске секције.

- "Маг" или "урбани самурај", идол свакако, Бунушевац је, упркос свима и свему, био и остао без претходника.

Факултет ликовних уметности завршио је у Београду 1971, у класи професора Стојана Ћелића, пише у саопштењу УЛУС-а, а већ првим цртежима на студијима вечерњег акта, у духу најбољих академских реалиста, унутар једне мале групе езотерика, Бунушевац је објавио своју ликовну моћ:

- Крајња понесеност, усхићеност којом влада строг, готово окрутан систем, картезијанска логика и аскетизам, обележили су овог уметника од првих дана.

Током пола века ликовног стваралаштва остварио је бројне самосталне и групне изложбе у земљи и иностранству. Радио је као професор на Академији лепих уметности (1999-2007), а Књижевна радионица "Рашић" објавила је 2015. збирку његових есеја "Слике од речи".

Памти се његов лик Супер Риџе из филма "Како је пропао рокенрол". Творац је визуелног идентитета ТВ емисије "Оливер Мандић и Београд ноћу".

- Коста Бунушевац одувек је био свемирско биће осуђено да се креће у телу земљанина - казао је јуче за наш лист Станко Црнобрња, редитељ овог телевизијског програма који је осамдесетих направио целу једну револуцију. - Оливер и ја смо то препознали када смо се договарали да створимо нешто што ТВ публика никада до тада није ни видела ни чула.

Коста се одлично уклопио и из њега је излетела та свемирска енергија - прецизна, смирена, дубока и блага истовремено. Био је одличан сарадник иако никада раније није радио на телевизији. Добро је осетио колико електронска слика може да појача и изоштри његов допринос.

"Предводник", Фото Архива

"Самурај", Фото Архива

Као личност, наставља Црнобрња, Коста је до краја био "вечито благородно дете": знатижељан, креативан, добронамеран, жељан уметничке игре и експеримента:

- Београд је изгубио уметника који је, као реинкарнација мајстора из древног Египта, своје свемирско порекло претварао у овоземаљске минијатуре пуне суптилних сигнала доброте и искрености. Сигуран сам да ће му, у његовој наредној реинкарнацији, боравак у овом граду, у овој земљи бити добар путоказ ка новим делима. Уверен сам да ће га карма, коју смо створили радећи заједно у једном сјајном тренутку, водити ка самом извору онога што је уметност. Његови будући савременици имаће срећу да упознају прекаљеног џедаја из интергалактичких сфера, биће које је, у сваком времену и сваком месту посебно.

Позоришни опус Косте Бунушевца највећим делом везан је за сарадњу са редитељком Иваном Вујић. У " Мадленијануму" је радио сценографије за њене представе "Милош Црњански", "Мачка на усијаном лименом крову", "Фрида Кало", "Сенка - Еуридика говори", а у Бетон хали за "Антигону". Најчешће је и играо у представама за које је правио сценографије.

- Ради се о ретко необичној личности наше уметности - каже Вујићева. - Изузетан сликар, сценограф, костимограф, перформер, извођач... Учествовао је и у позоришним представама, а и сам их правио. Остаће упамћен по емисији "Београд ноћу", која је била ликовни догађај за Европу, не само за нас. Увек је померао границе. Другачији, ван уобичајених токова, један и јединствени Константин. Веома добро осећао је рокенрол, учествовао у многобројним филмовима. Изузетно образован, осећао је и познавао филмску уметност.

Према речима Иване Вујић, Бунушевац је био сјајан иноватор, осетљива особа, посебна фигура уметничког живота Београда.

- Нешто као Бошко Токин, с којим бисмо га могли упоредити - рекла је Вујићева, повлачећи паралелу између Бунушевца и међуратног, авангардног, филмског ствараоца. - Ерудита, човек изузетног васпитања. Веома ми је тешко, јер таквих људи, тако различитих, све је мање. Притом, био је бескрајно добар и нежан човек.

Фото Н. Фифић

ДОСЛЕДАН

ЈОШ од студентских дана био је особен, јединствен, и до краја остао доследан свом ликовном изразу, али и свом имиџу. Зближили смо се још на Академији, потом се дружили на рокенрол свиркама, па на многим ликовним колонијама. Били смо добри пријатељи, много ће ми недостајати - каже сликар Алексндар Цветковић.

ИНСПИРАТИВАН, СВОЈ...

МНОГО представа сам радила с њим, све су биле у Иваниним режијама. Инспиративан, свој, топао, волео је да ради у позоришту. Волео је колеге, увек смо имали однос заједништва. Ненаметљив изнутра, а опет, екстравагантан кад га гледаш. Памтим његове очи, радознале, дечје. Таква му је била и душа. Много ми је жао... - присетила се глумица Даница Ристовски.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације