НИЈЕ ЛАКО ПЕВАТИ ПРЕД МОНСЕРАТ: Оперска звезда Тамара Рађеновић о предстојећим наступима у Новом Саду и Београду и раду са светском дивом

РАДУЈЕМ се наступу и почетку сарадње са маестром Предрагом Гостом и његовим симфонијским оркестром "Макрис" који ће наступити у пуном саставу.

Фото Приватна архива

Такође се неизмерно радујем сусрету са новосадском публиком у Синагоги, 4. септембра, и београдском, на Коларцу, дан касније - каже, за "Новости", млада оперска звезда, сопран Тамара Рађеновић, студент Краљевског музичког колеџа у Лондону и некадашњи "ђак" велике Монсера Кабаље.

Она ће на концерту под називом "Највећи хитови класике и Холивуда" певати арије из Гуноових опера "Ромео и Јулија" и "Фауст", из опере "Боеми" од Пучинија, али и њену омиљену песму од аргентинског композитора Гуаставина La rosa y el sauce.

- Биће још један валцер за крај концерта ако публика буде добро расположена, а заиста мислим да ће сви уживати у репертоару који смо бирали маестро Госта и ја. Идеја нам је била да имамо програм који је весео и лаган за слушање. Чини ми се да је сада више него икад време за концерте. Треба да се потрудимо да измамимо осмехе публици и мало улепшамо ово доста изазовно време.

Тамару је београдска публика недавно добро упознала и испратила овацијама у Коларцу, када је наступила са познатим тенором Давидом Бижићем. Иако је тек на почетку, њену досадашњу каријеру већ су обележиле две "почасти": два пута је имала концерт у храму уметника, Карнеги холу, а, истовремено, учила је, али и наступала са "највећом међу великима" Монсерат Кабаље.

- Ја сам на самом почетку своје професионалне каријере, али моје бављење музиком на најозбиљнији начин траје минимум 10 година. Све што се догађало није се десило одједном него као последица посвећености, упорности, искоришћавања сваке и најмање могућности која ми се указала, као и велике љубави према овој уметности. Кад једном стигнете до Лондона и академије као што је Краљевски музички колеџ отвара се доста могућности.

Када ме је колеџ изабрао да се пријавим на мастер клас код оперске легенде Монсерат Кабаље ни једног момента се нисам двоумила. Није све то баш лагано ишло, требало је скупити храброст и стати испред такве диве и певати. Нису сви са колеџа прихватили ту могућност, а мени је тај сусрет који је касније резултирао сарадњом одредио доста тога на самом почетку. Задовољство је чути када вам неко са тако плодном каријером каже да је пожелео да ради са вама - искрена је Тамара.

Пре само месец дана у Барселони се срела са братом ове диве, који је био менаџер великих звезда, попут Пласида Доминга, Хосеа Карераса...

- Слушао ме је неколико пута и пошто се ради о некоме ко, што би ми певачи казали, има "савршене уши", указао ми је на неке детаље које треба да унапредим. Питала сам га да ли ћу овако да учим целог живота, а он ми је одговорио да су "сви велики певачи учили целог живота" и додао: "Имаш обавезу према свом гласу и онима који воле оперску уметност да стално учиш и да певаш."

ЗАПАЖЕНА Са Давидом Бижићем на Коларцу, Фото Ј. Симовић

На наше питање како се из њене родне Црне Горе, земље са скромном оперском сценом, стиже до Лондона и потом до Карнеги хола, Тамара одговара:

- Ваше питање ме је подсетило на једну симпатичну анегдоту из уметничког света која се догађа у Њујорку. Туриста пита случајног пролазника: "Опростите, како да дођем до Карнеги хола?", а добија одговор: "Великим радом". Несумњиво је тежи пут нама који долазимо из земаља без неке традиције у овој уметности. За Србију се то не може рећи, јер овде опера постоји више од 100 година и налази се у редовном програму у више градова. Пошто нисам имала прилику да се усавршавам и напредујем у Црној Гори морала сам да пођем даље, прво за Љубљану, а касније за Лондон. Имала сам бројне наступе у различитим европским центрима и можда смо, ето, ми који долазимо из источних земаља више мотивисани да направимо неки искорак јер нам је стартна позиција много лошија.

Карнеги хол је, признаје искрено Тамара, дошао мало раније него што је очекивала, али као "природан наставак ранијих концерата". У овом храму уметности очекују је нови наступи, да није било короне, један од њих већ би се десио. А како изгледају ови први концерти после пандемије?

- Као непроцењиво благо. Мислим да ћу сада много више да поштујем сваки наступ. Пре короне сам неке моменте узимала здраво за готово не узимајући у обзир колико сваки догађај утиче на мој уметнички раст и развој. Када смо били "закључани" у глави сам прошла кроз све догађаје и схватила колико и шта сам све урадила у последњих неколико година. На априлском концерту на Коларцу имала сам трему, али сада се већ осећам као она стара Тамара пре пандемије и једва чекам нове наступе.

Фото Приватна архива

А шта сања једна млада оперска уметница? Какве улоге и које сцене прижељкује?

- Сањам њујоршки Метрополитен и Ковент гарден у Лондону, сањам сусрете на сцени са дивним колегама који су ми ауторитети у овој професији. Ако човек не сања, не може ни да оствари жеље. Такође сањам и концерте на различитим местима на планети јер волим путовања и волим да упознајем нове културе и људе. Што се тиче улога, то је увек неисцрпан извор жеља - од Травијате па до неких које ћу тек моћи да певам за неколико година, као што су Лејди Магбет из "Магбета" и Леонора из "Трубадура". Наравно, уживаћу и бити захвална на свакој могућности да пренесем публици своје емоције и свој доживљај уметничких дела какве су опере и класична музика - каже Тамара Рађеновић.

Не упоређујем се са другима

ПРЕТПОСТАВКА је да ни свет врхунских уметника није лишен сујете, подметања, љубоморе...

- Нажалост у праву сте! Има свега и као што живот често није фер тако се и у уметничком свету дешавају нелогичне ситуације. Музичко образовање, велики рад, таленат, посвећеност, упорност су само неки од елемената које морате имати да би се бавили овим послом. Оно што је јако важно је да верујете у себе и имате свој пут и своју каријеру и да се не упоређујете са другим уметницима. Све је релативно и свима се не свиђа исто. Колико је само уметника отишло са овог света а да нису никада били признати.

ПРЕСТИЖ У Карнеги холу, Фото Ф. Кхеир

Популаризација опере

ТАМАРА каже да су опера и класична музика део холивудских филмова кроз разне сцене у којима се користи та музика или се сцене дешавају у оперској кући или у концертној сали:

- Оперу видимо и у новијим остварењима, а разни уметници су и инспирација за стварање аутобиографских филмова, попут филмова Green Book или приче о Флоренс Фостер Џенкинс, са Мерил Стрип у главној улози. Последњих година новина је приказивање опере у биоскопима широм света, тиме опера постаје део шире, популарне културе, а откако је почела корона, у могућности смо да пратимо концерте онлајн из било које концертне сале.

Верујем да ће се тај тренд наставити и да опера и класична музика неће остати резервисана само за оне "одабране".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације