И ТИТО БИО АКАДЕМИК: Чланство у САНУ, од њеног оснивања, представља највише друштвено признање

В.Н.

28. 08. 2021. у 06:40

КРОЗ своју 180 година дугу историју, Српска академија наука и уметности мењала је име, статус, начин организације и рада.

И ТИТО БИО АКАДЕМИК: Чланство у САНУ, од њеног оснивања, представља највише друштвено признање

Фото Музек историје Југославије

Али само једна ствар била је константна - титула академика. Све време било је то најпрестижније научно и уметничко звање у нашој земљи.

Чланство у САНУ одувек је значило највећи друштвени статус и углед. И баш због тога, одувек је било оних који су пошто-пото желели да се домогну престижне титуле академика.

Још Богдан Поповић, неприкосновени књижевни ауторитет, говорио је да се чланови деле на оне који су потребни академији и оне којима је потребна академија. У послератно време кандидати, спорни по академијским критеријумима, али неприкосновени ауторитети у друштву, бирани су једногласно. Било је ту и бројних скандала. О неким аферама причало се јавно и много, о другима се шапутало или ћутало.

Једно од првих проблематичних именовања у редове САНУ било је када је за почасног академика 11. новембра 1948. године изабран Јосип Броз Тито. Нико није подигао руку против, нити је било уздржаних, па је тако Тито, оскудног, готово никаквог, формалног образовања, постао члан Академије. Две године касније, на исти начин, изaбран је још један партијски великан - Моша Пијаде, и то не на уметничко одељење, него на одељење друштвених наука. Едвард Кардељ, по многима "гробар друге Југославије" постао је академик 1959. године. Обојица су директно посталo редовни чланови, без обавезног "дописничког" стажа. Иако је међу академицима било противника политичких избора, о томе нико није смео наглас да проговори.

Први послератни скандал избио је када је за чланство одбијен Владимир Назор. Потом су на изборима пропали Милан Богдановић, Петар Лубарда и Марко Челебоновић. Тада је партија "дириговала", путем медија, салве протеста због овакве одлуке академика.

Иако почасни члан, Тито никада није учествовао у радним састанцима Академије, али је 1952. године дошао на отварање обновљене зграде у Кнез Михаиловој улици 35. У Архиву Југославије чувају се записи о томе да је председник Српске академије наука и уметности уредно позивао Тита на скупштине Академије, а постоје и писма у којима се Тито љубазно извињава, јер је спречен да дође.

Комунистичка партија будно је мотрила на изборе чланова у Академији и пребрајавала је тајно подобне и неподобне. У Титовом архиву сачуван је допис из 1965. године, у коме се разврставају чланови, па се каже да је међу 69 редовних чланова, 11 комуниста, 17 до 20 реакционара, а остали су окарактерисани као "идејни међупростор". Техничко одељење оцењено је као најгоре по питању партијске подобности, а за медицинско је речено да је последњих неколико избора побољшало структуру.

Ако се изузме "меморандумска криза", највеће потресе у САНУ деценијама су изазивали избори новог чланства, на сваке три године. Сваке избори пратили су и скандали, анонимна писма медијима, којима су једни кандидати потказивали своје конкуренте. Готово по правилу, у сваком кругу бирања међу такмацима је своје проналазио и неко за кога је више него очигледно да је ту стигао ненаучним критеријумима. Изборе често прате и полемике у јавности између кандидата и њихових подржавалаца и противника.

Избори су често и неизвесни, а међу драматичнијима је била "трка" за председника САНУ 1994. године, када су кандидати били Дејан Медаковић и Мића Поповић. Одржана су чак три изборна круга и у сваком је било нерешено, па је на крају пронађен компромис и за председника именован Александар Деспић. Медаковић је на чело Академије дошао на следећим изборима, 1999. године.

Милош Црњански, Фото Архива

И док су недоказане тврдње да су у Академију ушли неки којима тамо није место, сасвим је јасно да титулу академика нису добили многи који су је заслужили. Тако у два изборна циклуса током последње деценије није изабран ниједан нови члан Одељења друштвених наука, јер академици тада нису могли да се сложе кога би требало подржати.

ЦРЊАНСКИ НИКАД НИЈЕ ИЗАБРАН

МИЛОШ Црњански никад није изабран за академика. Иако је "Сеобе" написао са 36 година, а са 37 за њих добио и награду Академије, за избор у дописног члана предложен је тек у 80. години. Предлог за његово чланство написали су Добрица Ћосић, Душан Матић и Младен Лесковац и то са захтевом да одмах буде изабран за редовног члана. Са њима се сложило осам од девет чланова одељења, али да буде изабран за дописног, а не редовног академика. Када је чуо за то, уз аргументе о свим ранијим изборима под политичким утицајима, међу којима су и Мирослав Крлежа, Моше Пијаде и Едвард Кардељ, који су директно, мимо процедуре, били изабрани за редовне, Црњански је кандидатуру - одбио.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: Две на страни Путина, две жестоко против Руса

НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"

СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.

22. 11. 2024. у 09:14

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.

22. 11. 2024. у 18:36

Коментари (0)

БИЛО ЈЕ ТУЖНО, ФАЛИЛИ СУ ЂОКОВИЋ И ФЕДЕРЕР: Ферер проговорио о Надаловом опроштају