НЕМА ИЗГОВОРА ЗА НЕЗНАЊЕ: Писац за децу и младе Урош Петровић о "Загонетној потрази 2"

ПИШЕМ без предумишљаја, и то ћу радити док ми је забавно

Фото Архива

НАЈНОВИЈУ своју загонетну књигу, "Загонетна потрага 2: Дворац духовитих духова" кроз коју читаоца, осим јунака, воде и загонетке, а која представља двадесети његов наслов објављен у "Лагуни", аутор Урош Петровић представља, као и увек - као "авантуру мозга":

- Такве угођаје волим да стварам. А и, искрено, коме је потребна књига која ти не раздрма вијуге? Истим критеријумом приступам свему што радим - такве су и стоне друштвене игре које сам направио, чак и фотографије. Па и ове реченице.

Загонетка је форма којом се данас ретко ко бави. Шта бисте рекли о благодетима одгонетања за млад ум?

- Очување можданих функција директно зависи од ангажовања истих. Загонетка је моћно оружје против умртљавања можданих вијуга. Човеку опстају само оне функције које упражњава.

На свом профилу на инстаграму urospetrovicofficial редовно постављам нове, тек смишљене, загонетке. Њих покушавају да реше на хиљаде људи, а само некима то и успева. Ипак, и сами покушаји, дакле процеси интензивног размишљања, представљају драгоцену вежбу за одржање и развој умних моћи. Иначе, мислим да сам баш због тих загонетки и добио награду за један од најбољих инстаграм профила у Србији.

Колико је тешко створити нову, добру, јасну а мудру загонетку?

- Писање загонетки је веома захтевно. Наравно, мислим на професионално смишљање мозгалица које имају само једно, јасно одређено, логично али добро скривено решење.

Очигледне и лако решиве загонетке могу да се пишу унедоглед, али не видим смисао у томе - безвредне су и неупотребљиве.

Ваше књиге очекују, захтевају активног читаоца. Свесно не пишете за "лење" читаоце?

- Ако већ ка некоме усмеравам време и енергију, гледам да ми та два драгоцена ресурса не одлазе у празно. Бирам оне на чији напредак могу да утичем. Лењима ионако нема помоћи.

Сматрате ли да модеран приступ васпитању и образовању безмало потцењује децу - да ли се од њих тражи и очекује премало?

- Малишани су различити и шта год се од њих очекује, биће да се од неких очекивало премало а од неких превише. Ипак, већина ће пронаћи неки свој пут. На том путу биће узбрдица колико и низбрдица, у најчешћем случају. Ми смо ту да их волимо, храбримо и понешто научимо, а праве ће ствари научити сами. Сви родитељи који на време схвате да је у многим случајевима помагање одмагање и обратно, биће пријатно изненађени резултатима. И обратно.

Да ли сте се, после толико наслова, донекле "специјализовали" - ето, за "загонетне" књиге?

- Пишем без предумишљаја, и то ћу радити док ми је забавно. У тих двадесет књига било је и романа епске фантастике, хорора, паралелне историје, графичких новела, аутобиографских прича, поезије... Романи у загонеткама су жанр који сам зачео још пре петнаестак година и још увек их пишем искључиво због тога што ми је то још увек занимљив, забаван и инспиративан процес. Наравно, то не значи да следеће што напишем неће бити либрето за рок оперу или стручна књига о хипнотисању летећих веверица.

Да ли је писање интерактивних књига пут да заинтересујете модерног читаоца - за кога је мало шта довољно брзо, узбудљиво, интригантно, инспиративно?

- Па и мени је мало шта довољно брзо, узбудљиво, интригантно, и инспиративно. Потпуно га разумем. Срећом.

Фото Архива

За данашње малишане традиционалне књиге, па и стрипови, сувише су статични и спори, али може ли видео игрица на исти начин да активира дечји мозак као - књига која се чита?

- Читање у раном узрасту ствара велику предност за читав живот. Ипак, не бих склањао децу од технолошких справица тек тако. Стално говорим малишанима да је и технологија велика предност, ако је не користиш само за конзумацију туђих креативних садржаја, већ правиш и своје. Па свако од те деце на свом телефону има камеру далеко бољу од оних којима су икада баратали Велс или Хичкок.

Усавршавање енглеског језика (а и већине других) им је буквално понуђено на длану. Чекају их потом лекције о било чему, од прављења папирних авиона до разумевања Хигсових бозона, на један клик удаљене. Свако од нас у свом уређају има приступ већој архиви података од оне што је имао управник Александријске библиотеке. И све је то, практично, бесплатно.

Дакле, изговори више не важе - незналице остају само они који су то сами изабрали.

Дуга и весела вожња

Двадесета књига у "Лагуни", јесте озбиљан резултат. Како са ове тачке сагледавате свој литерарни пут и каријеру?

- Била је то лепа, дуга и весела вожња. Иако сам управо провезао двадесети круг, још увек се радујем двадесетпрвом иако не знам каквог је облика и какве су му кривине. Можда му се баш зато и радујем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације