У ТАМНОМ ВИЛАЈЕТУ СВИХ НАШИХ КЊИГА: Сваки писац, у тренутку док пише, замишља одређену публику, па макар то био он сам

ЗАМИСЛИТЕ тог ужаса да џиновска риба из чувеног Хемингвејевог романа одбије да буде упецана, да Ханс Касторп одбије да иде у санаторијум Чаробног брега, да Егзиперијев авијатичар не сретне Малог принца у пустињи где му се срушио авион.

Фото Приватна архива

Да ли бисмо онда, за те (не)могуће ситуације, морали да применимо засад непостојеће законе књижевне "јунакологије":

"Јунак не сме да повреди читаоца, нити да, уздржавањем од делања, допусти да читалац и писац буду повређени. Јунак мора да извршава наређења која му даје писац, осим ако се то не коси са Првим законом. Јунак мора да води рачуна о свом опстанку, осим ако се то не коси са Првим и Другим законом"?

Страх од Другог, незаустављива бојазан да ће (вам) неко преузети идентитет и да ћете, као сабласт, попут бледе крпе, лутати, лелујати између светова, заувек.

***

Лето је, купујете књигу за плажу, за планинско одмаралиште, за себе, своје драге, за пријатеље, а када једном пређете праг продавнице књига, а спадате у "књишке луде", шта ћете када се пред вама отворе текстуалне рајске двери и заспу вас књиге у разним форматима и и бојама, фонтовима и повезима: ако узмеш, кајаћеш се, ако не узмеш, кајаћеш се. У тамном вилајету свих наших књига, биле оне броширане, тврдог повеза, у кожи или, не дај боже, у оковима за који је нужан кључ или бар чекић и длето, читалац канда понекад, бар на симболичном плану, пожели да за тренутак преузме судбину онемоћалог читаоца какву је искусио и слепи Борхес ступајући с јадиковком у краљевство књига: нека нико не лије сузе или приговори због објаве Божијег умећа, који ми је с таквом величанственом иронијом поклонио истовремено таму и књиге.

Наравно, спиновање вештих књижарских магова је неизбежност која, често, може само да вам одмогне. Када, тако, у блештавилу добро локацијски смештене књижаре - главни шор, огромно и чисто стакло излога, укусно поређани текстуални артикли - у читавом монументалном крилу огромног излога видите све исте низове јарко обојене једне те исте књиге, можете само помислити да у књижари имају тираж само тог једног наслова, што би, признајмо, било за неповеровати, или да је пак у питању генијално дело које својом мудрошћу и предивном причом не оставља никакву неоумицу: ово, и само ово, најбоље је, купуј, брзо, док све не плане и заврши у туђим, срећнијим домовима!

Ипак, присетите се речи мудрог социолога књижевности, Ескарпија: сваки писац, у тренутку док пише, замишља одређену публику, па макар то био он сам. Бојим се да заиста треба много среће па да се испостави да сте баш Ви та одређена публика на коју је мислио

Тај писац. Уосталом, пре ће бити да већина писаца, поготово заблуделих савременика чије име ће развејати ветар индигнације и пре него што уопште стигне до свог одабраног читаоца, ипак представљају једину публику за своје дело.

Олдоус Хаксли је упоредио културу с породичним кругом у којем сви чланови евоцирају (велике) ликове из обитељског албума. Враћамо се, дакле, на то да писац, ипак, без обзира шта он сам мислио о томе ко су му читаоци, заиста има "породицу" којој ће бити блиски ликови и мотиви о којима пише. (Ако је то тачно, ко то онда чита егзалтиране мемоарске романе водитељки, глумица и певачица, мафијаша и лажних политичара? Па, валда, неостварене, неуспешне водитељке, глумице, певачице, мафијаши, лажни политичари...)

Уколико желите да правој особи поклоните праву књигу, било би идеално када бисте могли да сами проверите шта се крије у књизи. Дакле, морате да је купите. А закључак је једноставан и болан. Да бисте "научили" да читате, морате научити да купујете. Што и није тешко, треба задовољити само један услов: да имате довољно пара.

Дакле, имате ли довољно новца, дођавола, да најзад и ви научите како се купују праве књиге за драге особе?

Како стићи до књиге која је довољно вредна да задовољи ваш укус, али и укус онога коме је поклањате? Ако сте мислили да су кратки еуфорични изливи коментара на корицама добар оријентир, грдно ћете се преварити. Увек, обавезно увек, из тих мини критика можете сазнати да је књига апсолутно генијална, да је то књига која се пише једном у сто година, да су о њој писали сви светски листови, а сазнаћете и да тако нешто у животу нисте читали и да можете себе сматрати повлашћеним што живите у времену у коме је ово непоновљиво дело настало. Сазнаћете и понешто о садржају, што, верујте, углавном води у погрешном смеру. Може, тако, да вам се деси да, захваљујући овим "конструктивним и поузданим" упутствима, прочитате комедију, уопште не схвативши да је у питању гола, речита трагедија, или да после читања, весело узвикнуте: како је само рецензент био у праву, па ово је маестрална, продуховљена и оптимистична поезија! А да после схватите да је у питању веристички роман препун јада, беде и исцрпљености, засићење голог живота.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације