ИСПОВЕСТ Маја Тодоровић Искјердо: Ни у књигама није било такве љубави као моје и Милошеве

ИСЦРПЕО сам сву вокалну способност да наставим са објашњењима, описима и симулативном дескрипцијом у покушајима да себи објасним феномен у вези са једним натприродним бићем као што је девојчица Амазонка, Маја Искјердо.

Приватна архива

Та појава женског рода, која се примећује по разним деловима планете, и коју ја већ извесно време из даљине, а од пре годину дана из непосредне близине, имам привилегију, част и задовољство да посматрам, личи на жену, на звер и на биће са другог света, што доводи у велику забуну све оне који би желели да је ближе или боље упознају. Нећу да кажем да сам се свесно концентрисао на изучавање те невероватне појаве, али независно од мог будног размишљања о њој, та жена (ако се о жени може говорити), сваког часа ме упућује на осећај присуства звери, црног пантера, па затим детета, па натприродног бића, а све то замршено у спољни облик жене.

Тако је, у једном од многобројних својих писама жени коју је волео у својим позним данима, о њој у трећем лицу, писао чувени српски сликар Милош Шобајић, који је пролетос преминуо од короне. Део ове интимне преписке открила нам је управо Маја Искјердо.

- Милош је волео да ми пише писма без обзира на то што смо живели заједно - каже за "Новости" Милошева супруга. - Има их много. Нису писана руком, већ мејлом, од куће. Седели бисмо једно поред другог, писао би их и слао. Седи поред мене, пас поред нас, а он пише. Сентиментална душа. Смео је све да ми каже, али је имао потребу да то остане забележено као писана реч.

Оно писмо, са почетка, наставља се овако:

"Такво њено стање, које директно бије по свим деловима мог тела, видим и осећам сваког часа на мојој кожи. То сам биће вероватно у сну затекао (јер на јави не може да постоји), на обали џунгле и реке Амазон, како стоји у свом природном амбијенту и гледа у реку, а ја сам јој се тихо и брзо приближио чамцем и отргнуо од њеног пребивалишта, без икаквог отпора с њене стране!? Нисам се случајно затекао у ситуацији отмичара, јер сам последњих десет година упорно покушавао да је нађем, опседнут њеном појавом од момента кад сам је први пут видео на факултету. Први пут пре више од десет година сам је срео, а отео је из Амазоније недавно. Управо тада је и почело моје задивљујуће чуђење Мајом."

Маја нам препричава први сусрет:

- Упознали смо се 2006. године. Живела сам до тада у Шпанији, где сам отишла на последипломске студије архитектуре. Успут сам студирала и психологију. Отац ми се разболео, вратила сам се због њега, а мој останак у Београду се одужио. Тада се баш отворио Факултет за уметност и дизајн при Мегатренд универзитету. Кад ме је видео, Милош је помислио је да сам дошла да се упишем на студије! Већ сутрадан су ми саопштили датум од када почињем да радим. Остала сам без текста. Отворили су два нова предмета за мене. Од самог почетка сам осетила заштитнички инстинкт с Милошеве стране. Али, ништа ту није било љубавно.

Неколико месеци после смрти Милошеве прве супруге Лотос, негде у зиму 2011, сликар је отворио срце.

- Било је хладно, новембар или децембар. Позвао ме је на вечеру. Мислила сам да је реч о договору за сарадњу са Универзитетом у Јерусалиму. Отишли смо у Клуб књижвника. Ухватио ме је за руку и изјавио ми љубав! Искрен, отворен и директан, какав је одувек био. Деловао је као велико дете. Осећала сам фантастичну блискост с њим, али ипак је он био декан на факултету на ком сам била запослена. И даље смо персирали једно другоме.

У међувремену је Милош имао још један брак, али Маја му је, изгледа, била суђена.

- Требало је да се вратим у Амазонију 2016. Напуштам факултет, али уместо у Амазонији, са Милошем завршавам у грчкој Лефкади. Било је то мистично путовање. Изгубили смо се. У региону Козани улазимо у село у коме постоје црква, кафана, неколико кућица и археолошко налазиште. Око нас се простире житно поље. Осећам да је то почетак наше интимне везе. Плакали смо. Емоције су биле исувише јаке.

Са Милошем је, каже, било много мистичних искустава.

- Неколико дана после његове смрти, пред сахрану, у нашем стану се откачила слика Марије Магдалене коју је насликао с мојим ликом. Пала је и срушила телевизор. Остала је рупа у зиду. И то на дан када је по хришћанском предању Марија Магдалена отишла на Христов гроб, где се појављује анђео који јој каже да не плаче и да га не тражи ту, јер је васкрсао. То је први мој портрет који је насликао - каже Маја Искјердо, која данас ради као редовни професор на Архитектонском факултету Универзитета "Унион - Никола Тесла".

 

Приватна архива

Њена мајка Силвија је својевремено добила стипендију југословенске владе за последипломске студије у Београду. Ту је упознала Мајиног оца Тиосава и остала. Део амазонских Индијанаца у свом бићу Шобајићева супруга је увек истицала. Деда-стриц јој је био познати латиноамерички писац, Франсиско Искјердо Риос, а својим књигама такође је говорио о шаманизму и траварству.

Од оног грчког села и 16. јула 2016, Маја и Милош више се нису раздвајали. Требало је да се венчају 3. јула 2017, али је преминула Мајина баба у Перуу, па су се званично венчали 31. августа 2017. У Београду. А црквено венчање је било планирано овог јуна, после отварања обновљеног Дома културе у Грачаници! Постхумне изложбе је било, али, нажалост, не и венчања.

- Духовно смо хтели да овековечимо нашу везу. Нажалост, корона нас је заувек раздвојила. Хтели смо да се венчамо и у Амазонији. Говорили смо да ћемо се венчати хиљаду пута. Остаће неостварено наших милион планова.

Вратила се Маја Искјердо и на најболније тренутке, непосредно пред Милошев одлазак.

- Лекар је рекао да не делује све толико страшно, али да би из предострожности, и његових година, ипак требало да оде у болницу. И ја сам почела да осећам симптоме. Разболела сам се три дана после њега. Загрлили смо се као никад до тада. И то је био последњи пут да сам га видела. Човек у таквим тренуцима то себи не жели да призна, али све изгледа коначно. У међувремену сам и ја отишла у болницу. Нису нам дозволили да будемо у истој соби. Пребацили су га касније на интензивну негу. Замолила сам да ми бар преко стакла у скафандеру допусте да га видим још једном. Најпре су пристали, али су у последњем тренутку, ипак, одустали.

Сада је, каже, остала велика празнина.

- Са Милошем сам доживела највећу љубав у животу. Показивао је апсолутну, безусловну љубав. Мислила сам раније да је то мит, да то не постоји. Прихватао ме је апсолутно такву каква јесам, са свим мојим манама и врлинама. У једном трену сам изгубила и мужа, и љубав, и оца, и пријатеља, и брата. Заиста ми је био све. Јер, уз такву љубав добијаш све.

Приватна архива

МУЗИКА ОД БОГА

НАЈЧЕШЋЕ смо заједно слушали џез. Поред тога, латиноамеричку и класичну музику. У последње време је слушао и стару традиционалну српску музику. Говорио је да рана средњовековна српска музика долази од Свевишњег. Имали смо и наше вечери, када смо плесали. Последњи пут смо плесали уз афричке бубњеве.

ПАНТА

НАШ пас Панта, црни руски теријер, обожавао је Милоша. Кад је Милош преминуо, није јео целог дана. Осетио је да се нешто дешава. Имали смо готово људски однос с њим. Панта је мали паметњаковић, који све разуме. Увек смо се питали како је једна тако дивна и нежна душа, привржена и пуна разумевања, завршила код нас.

Препоручујемо

Култура

0 1

СЕЋАЊЕ НА ШОБАЈИЋА: Прва грчко-српска уметничка колонија на Кефалонији

22. 06. 2021. у 07:45

Култура

0 2

ГАЛЕРИЈА УМЕТНОСТИ ПОНОВО АКТИВНА: Изложбом слика Милоша Шобајића отворене овогодишње Видовданске свечаности

02. 06. 2021. у 09:43

Култура

0 2

ОМАЖ ШОБАЈИЋУ: Видовданске свечаности и ликовна колонија у Грачаници

02. 06. 2021. у 10:23

Србија

0 0

ШОБАЈИЋЕВА ИЗЛОЖБА У ГРАЧАНИЦИ: Првог јуна почињу Видовданске свечаности

28. 05. 2021. у 13:08

Култура

0 1

ОТКРИО ЈЕ ДУБИНЕ САВРЕМЕНОГ ДОБА: Велики уметник испраћен на вечни починак уз звуке фруле у кругу породице и пријатеља (ФОТО/ВИДЕО)

29. 04. 2021. у 15:36 >> 17:57

Култура

0 1

ОТКРИО ТАЈНУ УМЕТНОСТИ: Комеморација поводом смрти сликара Милоша Шобајића

28. 04. 2021. у 22:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације