ВРАЋАМО ДУГ БОРИ: Милутин Петровић, редитељ, уочи вечерашње премијере филма "Нечиста крв - грех предака"

НЕ знам како се догодило да Бору Станковића преузму народњаци. Да се бисери српске књижевности банализују и сведу на кафану и песму.

Фото Архива

А у себи носе такву драму и уметничку ноту каква се мало где може срести. Овај филм је начин да се та неправда исправи - истиче, за "Новости", Милутин Петровић, редитељ филма "Нечиста крв - грех предака", који ће вечерас бити премијерно приказан на 28. Фестивалу европског филма на Палићу.

Да ли је овај филм начин да се Бора Станковић врати на место које му заиста припада?

- Филм није направљен да би заменио књигу већ да би донео другачији приказ Бориних дела од оног на шта смо навикли. Нажалост, навикли смо на банализацију литерарних тема.

Његова дела нису даире и кафана. Он пише о Миткету, али га не воли. А сви људи који иду у кафану мисле да је Бора писао о њима. Он је писао о грађанском Врању, његови јунаци су богати, људи са укусом, светски трговци, говоре више језика... Он је писао о граничним областима људскости а то је нешто што привлачи Милену Марковић, која је адаптирала сценарио Воје Нановића, а којој је Бора омиљени писац.

Да ли филм, у ствари, говори шта се десило пре "Нечисте крви"?

- То је оно што се данас зове корени или генеза. Доноси причу о Софкином деди, Хаџи Трифуну, којом и почиње "Нечиста крв". Он се бави коренима зашто се десила Софкина драма, односно начином на који је одрастао ефенди Мита. Када се чита дело доживи се емотивно, али читаоцу није јасно зашто је отац дао ћерку дечаку и зашто је она на то пристала. Читалац не може да поверује како може отац то да уради. Када се погледа филм онда је јасно зашто може да се деси. И зашто је крв нечиста.

Да ли се "нечиста крв" може прочистити?

- Библија каже да је то веома тешко. Из Бориних дела на то се не може посматрати са оптимизмом. А ни ја немам шта пуно да додам. Грешност хомо сапијенса ће увек бити ту. То зло у нама не можемо да укинемо, али имамо и добро у себи.

Колико су Борина дела и данас актуелна?

- Спектар асоцијација на нешто што се данас зове женско питање је запањујућ. Бора је толико актуелан да би данас могао да буде део женских студија. Шокантно колико се бави коренима проблема жена у друштву. Ту су и друге околности у којима се многи и данас могу пронаћи.

Фото Архива

Какав је ваш Хаџи-Трифун?

- И он је један савремен човек. Хаџија има 52 године, говори четири језика, тргује са Истанбулом и Солуном, путовао је до Јерусалима на хаџилук. Припадник је богате, грађанске класе, поносит, силан, надмен према сељацима и слугама. Такви људи су очували српско име и веру за време Турака. Такви паметни, мудри и вешти људи су учинили да се очувају елементи нашег ентитета.

Да ли сте имали дилему ко ће бити у улози Хаџи Трифуна?

- Имали смо много дилема. Знали смо да нам треба "капиталац", велики глумац који ће то да изнесе. Био је састанак у Привредној комори филмаџија којем је председавао Драган Бјелогрлић. Све време сам га гледао и размишљао како ме подсећа на неког из филма.

Нисам могао да се сетим и онда ми сине - он је тај! Хаџи Трифун! То је можда неочекивано од њега, али је маестралан.

Како су се глумци снашли са врањанским дијалектом?

- Имали смо вишемесечне припреме. Била је јако озбиљна и дуго промишљана одлука како да третирамо језик за филм. На крају смо се одлучили за једино могуће решење а то је српски књижевни језик који ће бити свима разумљив. Трудили смо се да оставимо мелодију грађанског Врања и онолико архаичних речи које неће сметати данашњем гледаоцу. Изузев "Коштане", сва остала Борина дела писана су српским књижевним језиком, а не неразумљивим дијалектом сеоског Врања. У општем схватању, јужњачки акценти су нешто што се сматра пежоративним, а Борини јунаци су господа. У "Зони Замфировој" може јер је комедија, можеш да се смејеш јунаку јер говори смешно, а Борини јунаци су ликови драме и не смеш да се смејеш.

УБЕДЉИВ Бјелогрлић као Хаџи Трифун, Фото Промо

Колико је тешко било представити време савременом гледаоцу, с обзиром на то да је и Бора дело писао са временским отклоном од пола века?

- Он је писао у Београду на основу онога што му је причала бака, а Врањанци својатају као да је то стварно тако било. Још увек не знам да ли смо успели у томе. Јако сам узбуђен шта ће људи да кажу. Потписао бих да људи гледају и плачу а да никада не добијем неку награду. Ми смо све радили да направимо добар филм. Не постоји квалитет филма у томе колико је аутентичан или колико је нешто успео да дочара, постоје само добри и лоши филмови. Ако је он добар, унутар њега ће бити добра и реконструкција времена, места...

Ово је један велики пројекат, колико је било тешко и захтевно ухватити се укоштац са њим?

- То је био огроман посао, као три трудноће, толико ми је времена одузео. Такви послови се раде или никад или мало пута у животу. Велика је част да дођеш у ситуацију да радиш овако нешто. Прошао сам ја и скупе сценографије и велики број људи на сету, али оваква уметничка ствар са толико дубоким разлозима се ретко човеку деси. Хвала Бори Станковићу и сценарију Воје Нановића на прилици да то урадим.

КОСТИМ И СЦЕНОГРАФИЈА

Колико су костими и сценографија допринели аутентичности филма?

- Марина Меденица је костимограф којој сам првој однео сценарио и она је одмах пола своје радне собе одвојила за то. Припремила је костиме за филм који говоре сами за себе.

Сценографију чине кулисе, по старински, онако како се радило пре но што је измишљена дигитална технологија. Желео сам да филм има изглед правог вестерна а не научне фантастике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације