ИНТЕРВЈУ Тихомир Тика Станић: Глумац је покретач друштва, ја то знам!

РАСКОШАН у игри, господствен у опхођењу, деликатних манира, занесен када прича о новом позоришту које је створио, и новим пројектима у којима игра, као дечак који још увек остварује снове.

Фото Војислав Данилов

Такав утисак оставио је на екипу "ТВ новости" бард српског глумишта Тихомир Тика Станић. У драмским програмима ТВ Нови Сад и ТВ Београд одиграо је најзачајније личности из српске историје и књижевности: Доситеја Обрадовића, Саву Мркаља, Јована Стерију Поповића, Бранка Радичевића, Милоша Црњанског, Стевана Сремца, Иву Андрића, Борислава Пекића, краља Милана и краља Александра Обреновића...

Они који су нам причали филмским и ТВ језиком приче о нама самима и сопственој историји, сматрали су да он то најбоље уме. Небројене су улоге у филмовима и ТВ серијама, колеге и критика, што показује велики број награда, кажу да је сјајан и у крими трилерима, драмама, комедијама, ситкомима.

Основао је две продуцентске куће, "Балкан филм" у РС и "Дрина филм" у Београду. Као продуцент, копродуцент и глумац допринео је стварању филмова "Турнеја", и "Фалсификатор" Горана Марковића, "Непријатељ" Дејана Зечевића, "Топ је био врео" Бобана Скерлића... Све те филмове снимао је како би снимио само један који је спремао десет година. И банкротирао. И наставио даље.

Омиљен као Жића у новим Камионџијама, зли човек из сенке Томислав Грубор у "12 речи", интригантни Предраг Марјановић у "Убицама мог оца" и "Државном службенику", Мехмед Спахо у "Александру од Југославије", Фила Филота у "Браниоцу", Живорад у "Радио Милеви"...

* Да ли је дечак рођен у Шешковцима код Лакташа икада могао да претпостави да ће постати велики уметник, глумачка легенда?

- Да, могао сам да замислим! Моји су одувек о томе причали. Имао сам три године када сам први пут наступио у једној представи у Шешковцима. Режирао ју је мој отац, играла је у њој и моја мајка, а ја сам рецитовао Ћопића. Чедрдесет и пет година касније, у истом том Дому културе у Шешковцима снимао сам филм "Фалсификатор". Повод за причу о "фалсификатору" била је судбина мог оца Недељка. На тај Дом културе који је реновиран, ставили смо једну спомен-плочу, на којој смо написали да је ту сниман филм "Фалсификатор", инспирисан животом учитеља Недељка Станића, плочу су откриле моја мама и моја тетка, потом смо ушли у салу, ја сам говорио Андрића и после 55 година рецитовао ону Ћопићеву песму с почетка приче. Одувек сам знао да ћу бити глумац! Да ли сам успешан, познат, награђиван, то је мање битно, или скоро небитно. Само је игра важна. Ако глумац искористи прилику да игра и траје, то је једино важно. И данас сам радостан што играм, и не пада ми тешко да снимам сваки дан у континуитету, и дан и ноћ, и ноћ и дан, па укруг... То је једини смисао бављења овим послом, одлазити срећан на снимања и на пробе.

* Завршили сте глумачку академију код професора Дејана Мијача у Новом Саду. Да ли постоји нешто посебно што памтите као суштину науковања код Мијача?

- Покушаћу да парафразирам, шта сам од Мијача запамтио, а то је - да је све већ одиграно и све већ виђено. Хамлета је играло хиљаде и хиљаде људи, на разне начине, једино што никада није виђено и никада није одиграно, а што је драгоцено, је то што ти јеси у тој улози, и сада. И ти собом и кроз себе дајеш нешто ново уметности којом се бавиш, дајеш јој ексклузивитет, узбудљивост и смисао. Јер нико никада није видео како ти то радиш. Ако би размишљали да је све већ одиграно, то би био велики песимизам, размишљали бисмо, шта сада ново да дам? Па дај себе! То је ново.

* Од 1987. године сте члан Атељеа 212. Бифе Атељеа 212 ушао је у све књиге о Београду као посебна, званично непроглашена знаменитост престонице. Многе легендарне глумце и боеме сте сретали. Те некадашње боеме заменили су млади глумци који више времена проводе у теретани, не задржавају се пуно после представе. Да ли је то помак набоље или не?

- Ја сам "закачио" ту стару гарду, и имао сам срећу да упознам и Бору Пекића, Михиза... ту су долазили и славни кошаркаши, долазио је јако занимљив инспиративан свет. Долазио је и наш пријатељ Саја обућар, људи са ТВ, радија, грађевинских фирми... и све те људе везивала је "љубав према доброј капљици", мада само на први поглед, али много више љубав према позоришту, добром разговору. Ја нисам од оних који жале за старим, добрим временима. Само је будућност оно што вреди. Млади људи осећају будућност. Атеље је и у "моје" време волео и подржавао младе глумце. Када сам из Новог Сада дошао у Атеље, и отишао на неку пробу, тада већ велики глумци, Милутин Бутковић и Ташко Начић, устали су, раширили руке и рекли: "Ооооо, младићу, јеси ли ти глумац? Јеси - добро ти нама дошао! Седи, шта ћеш да попијеш?" Они су били тако благонаклони према младима. Зато је то било велико позориште, због те отворености и добронамерности. Ми без младих не можемо, а њихово је да ли ће после представе да трче у теретану или негде другде, или ће остати да слушају неке наше приче... Од нас зависи. Ако будемо довољно занимљиви - остаће. Добродошли, јер они су будућност и њима се уклањамо с пута.

* Једном сте у шали рекли да вам је преостало само да још одиграте Баба Вишњу... Шта мислите, зашто су вас сценаристи, редитељи видели као некога ко може да донесе готово све горостасе наше епохе? Шта је то у вама?

- Инерција... Са друге стране, ти ликови јесу предмет мог интересовања. Од детињства они су предмет мог читалачког узбуђења. Док су други клинци играли фудбал, мене су увек стављали да будем судија, а пошто судије никоме не требају, врло брзо су ме избацивали, и ја сам онда одлазио да читам. На пример, сетих се, спремао сам пет месеци Иву Андрића "На Дрини ћуприја", и играо сам га 20 година. И то нико није хтео да слуша. Али ја нисам одустајао. И пре неколико година, играо сам представу у Ротердаму, и приђе ми човек из публике и каже: "Деее си, Ставрооо?" Они су гледали серију "Пси лају, ветар носи" и навикли на неке комичне садржаје. Уђемо у салу и ја почнем да говорим Андрићев текст... они се мало мигоље, мешкоље, згледају... Али прође 10 минута, и ја видим неке сузе у публици, осећам им кнедлу у грлу... и на крају настаје огроман аплауз. А ја се после тога осећам јако добро. Недавно сам говорио исти текст у једној школи, и на крају ми прилази једна професорка и каже: "Слушала сам вас пре 20 година, као ученица гиманазије, и то ме је определило да упишем књижевност..." И ја сам се расплакао. То је моја обавеза, да преносим то што знам. У некоме ће то оставити траг.

* Основали сте две продуцентске куће, снимили значајне филмове и као продуцент, копродуцент и глумац, не би ли скупили средства да снимите свој филм "Ми смо из Јасеновца", који сте спремали пуну деценију. И доживели сте финансијски фијаско. Зашто нисте снимили своју причу о Јасеновцу?

- Има ту безброј елемената, и дешавало се свашта, и неко ме преварио, негде сам и ја био недорастао. Гага Антонијевић је снимио "Дару из Јасеновца", ја сам прво уступио свој сценарио, то је била почетна идеја. Онда су Наташа Дракулић и он написали други сценарио, задржали су само неке сцене из мог сценарија и потписали ме као сарадника. Ја сам желео да се сними филм са том тематиком. Осећао сам да ја то морам да покренем, скупим новац, да морам то да урадим. Онда сам схватио - да то не морам ја да урадим, и да није важно ко ће. Да је важно ко може у овом часу. И схватио сам да то Гага Антонијевић може. Трудио сам се да му помогнем колико могу. И он је успео. Око тога смо се сви окупили, не да би нас тај филм афирмисао у нашим личним професионалним амбицијама. Осећао сам то као дуг мом пореклу, мом одрастању. Десет годинама сам покушавао да анимирам друштво, политичаре, кога све не, да се тај филм сними... многи се нису усуђивали, јер је то велика тема. Снимљен је тај филм и сада је некако "прегажено минско поље". Можда то отвара простор да ја "онај" свој филм ипак снимим. То су ствари од којих се никада не одустаје.

* Тренутно је актуелна серија "Бранилац", писана по истинитим догађајима описаним у књигама Оливера Ињца и Филе Филоте, као и оригиналним предметима Вељка Губерине. Играте Филу Филоту. Како се брани професија која носи заклетву да брани човека? Значи ли заклетва нешто данас?

- Важан је интегритет. То је нешто што друштво мора да поврати. У свакој професији појединачно, па тако и у правосуђу. Дакле, интегритет је кључна реч. Ако се поштује интегритет личности, професије, дате речи, онда се не може десити поремећај друштва.

* Снимате, играте пуном паром, шта ће се десити са Жићом у другој сезони "Камионџије д.о.о"?

- Биће много лепо. Има неколико ситуација које ме радују - Жића ће стићи на телевизију. То ме много весели. Не смем пуно да вам кажем. Рећи ћу вам још и то да ће се Жића наћи у улози адвоката. Крајем године ће серија почети да се емитује.

НАПРАВИО САМ НОВО ПОЗОРИШТЕ - "ТЕАТРИЈУМ"

- СА групом уметника основао сам ново позориште, "Театријум", у дворишту Ректората Капетан Мишиног здања. Имаћемо прву премијеру 13. јула, то ће бити Молијеров "Дон Жуан", режираћемо га Марко Мисирача и ја. Дон Жуана ће играти Стефан Радоњић, текст је адаптирала Вида Давидовић, она је апсолвент на драматургији ФДУ. Толико се радујем првој мизансценској проби. Када уђемо у тај простор, он нам буди нову сјајну енергију. То позориште биће чиста игра. Без калкулације.

Препоручујемо

Познати

0 3

БАЈА И ЖИЋА ПОНОВО КРЕЋУ ОД НУЛЕ: Редитељ Филип Чоловић о другој сезони "Камионџија д.о.о."

30. 05. 2021. у 07:10

Познати

0 2

ТУГА У ПОРОДИЦИ ТИХОМИРА СТАНИЋА: Глумцу преминула мајка, старом фотографијом се опростио од ње (ФОТО)

05. 06. 2021. у 13:26

Култура

0 0

ТИХОМИР СТАНИЋ О ВЛАСТИ ВЕЛИСАВЉЕВИЋУ: Био је и остаће вечити дечак - Поносан сам што сам га познавао!

24. 03. 2021. у 12:55

Култура

5 8

ЗАШТО ЈЕ МИЛЕНА ТОЛИКО ДУГО ЋУТАЛА? Тихомир Станић зачепио уста критичарима - "Тражити објашњење од жртве је злочин"

17. 01. 2021. у 12:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације