ВИНЧУ ОПКОЉАВАЈУ БЕСПРАВНИ ОБЈЕКТИ: Директорка Музеја Београда Јелена Медаковић о грађевинама које су "никле" у зони локалитета Бело брдо

Можемо ли да замислимо да неки Грк, преко ноћи, сазида нешто на Акропољу. Сами грађани му не би дозволили ни да стави циглу.

Објекти у зони археолошког локалитета Бело брдо / Фото З. Јовановић

Ово се пита директорка Музеја Града Београда Јелена Медаковић, која за "Новости" сликовито описује "епидемију" дивље градње на првом архелошком локалитету винчанске културе - Белом брду.

А прича тече овако. Како би се од клизишта и отпадних вода из околних септичких јама заштитиo археолошки бисер, на коме је пре једног века Милоје Васић пронашао трагове високоразвијене, светски значајане културе касног каменог доба, Влада Србије, лани је, као трогодишњу, капиталну инвестицију определила више од три милиона евра (364.400.000 динара). Овај амбициозан пројекат, који је са пола милиона долара подржао и амбасадоров фонд САД, а чији је циљ да ту једнога дана настане у глобалним размерама значајни истраживачки центар, као и да се сам локалитет упише на Унескову листу светске културне баштине, још се суочава са различитим изазовима.

И док су са једне стране отпочеле припреме за процес експропријације - на терену су проценитељи, судски вештаци, који ће у разговору са грађанима, одредити вредност за првих седам парцела, да би их држава откупила, чиме би се зауставило клизиште - с друге, из правца Дунава, појавили су се нови проблеми, открива, за "Новости", Јелена Медаковић, директор Музеја града Београда, у чијем саставу је локалитет Бело брдо.

- Одраније, уз саму обалу, постојали су објекти, чији се број, нажалост, током ванредног стања, увећао - наставља саговорница. - Непримењеног су габарита и намене, а неки су својим димензијама надмашили и стамбене зграде.

Објекти у зони археолошког локалитета Бело брдо / Фото З. Јовановић

Позивајући се на Просторни план подручја посебне намене археолошког налазишта Бело брдо у Винчи, стратешки документ усвојен 2018. (после јавне расправе и јавног увида), који регулише ширу зону овог локалитета, подељену на три категорије заштите, директорка Музеја града Београда, истиче:

- Све ове грађевине су у првој, односно на почетку друге зоне заштите. Налазиште не треба мешати са оним малим бројем парцела на којима музеј тренутно ради. Нажалост, грађани су највероватније због погрешних информација, управо ту сместили ове објекте, интервенишући на обалоутврди, у простору зоне заштите од поплава и вода, али и девастирајући археолошки појас.

Археолошко налазиште је својина Републике Србије, културно добро највишег степена, а како би оно могло да се адекватно истражује, планира и презентује, морају се поштовати мере његове заштите, сматра Јелена Медаковић.

- Можемо ли да замислимо да неки Грк, преко ноћи, сазида нешто на Акропољу - пита се саговорница - Сами грађани му не би дозволили ни да стави циглу. Додуше, с нама јесу контактирали управо грађани када су почеле те активности у време ванредног стања.

Како је "Новостима" речено у кабинету председника општине Гроцка, Одељење за грађевинско урбанистичке и комунално стамбене послове ове београдске општине, на чијој је територији локалитет, није издавало одобрења за изградњу објеката на катастарским парцелaма које се налазе на приобаљу реке Дунав у Винчи, које су обухваћене Просторним планом подручја посебне намене археолошког налазишта Бело брдо.

- Такође, у току су поступци решавања захтева за озакоњење објеката изграђених на катастарској парцели број 2691/6 и 2748 КО Винча, које се налазе управо на приобаљу, и које представљају археолошко налазиште или се налазе у његовој заштићеној зони - пише у саопштењу прослеђеном нашој редакцији. - Наведени захтеви су послати надлежним организацијама и управљачима јавног добра, односно Републичком заводу за заштиту споменика културе - Београд, ЈВП "Београдводе" и ЈВП "Србијаводе", ради давања сагласности. Чека се њихово изјашњење.

Како напомињу из општине Гроцка, "предмет озакоњења могу бити искључиво објекти који су видљиви на сателитском снимку, то јест они који су изграђени до 28. новембра 2015. године:

Објекти у зони археолошког локалитета Бело брдо / Фото З. Јовановић

- За све евентуално изведене радове на објектима након тог датума, а за које није издато одобрење (које у конкретним случајевима није ни могло бити издато), надлежан је Секретаријат за инспекцијске послове града Београда, Одељење за грађевинску инспекцију - закључује се у саопштењу.

"ДИВЉИ" ПОНТОН САМИ УКЛАЊАЈУ

ЛЕТЊИКОВАЦ, који је за време ванредног стања "никао" на музејској парцели, после решења републичке инспекције, грађани су сами одлучили да склоне, као и понтон подигнут "на дивље", без услова и сагласности, који је био у приватном власништву и наплаћивао услуге, прича директорка Музеја града Београда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације