РЕЧНИЦИМА И ГРАМАТИКАМА ШАЉЕМО ПОРУКУ ДА ЗНАМО КО СМО: Поглед на решавање проблема српског језика у доба транзиције

НАЈВАЖНИЈИ допринос који србисти могу постићи у бризи о српском језику у доба транзиције, али и у свако друго време, јесте интензиван рад на опису садашњости и прошлости српског језика.

Фото Н. Скендерија

Главни задатак би морао бити да удружени, али и самостално, пишемо капитална дела - речнике, граматике, приручнике, којих немамо довољно. Ако дозволимо да наш језик описују други, наши научни потомци ускоро неће имати научну аргументацију и систематично описану грађу којом би бранили чињенице. Препустићемо их потрази за истином по нашим збиркама радова. Време је да схватимо да је од сваке појединачне монографије посвећене једној теми или збирке текстова у којој је о разним темама понешто речено важније да радимо на колективним или индивидуалним приручницима широког захвата. Наш задатак је да састављамо капитална дела, али и да затражимо од Владе Републике Србије да одреди фонд којим би се на стално отвореном конкурсу финансирали капитални национални пројекти којим се штити, пре свега, српски језик, а затим и други облици српске материјалне и нематеријалне културе.

Још од половине 19. века и кроз цео 20. век, угледни србисти понављали су једну мисао и уверење у вези с њом, коју ни данас не треба заборавити. Први ју је изнео Јован Стејић (у раду "Предлог за српски речник и српску граматику"), после њега ју је поновио Стојан Новаковић у "Посланици", а затим и Ирена Грицкат (у зборнику "Сто година лексикографског рада у САНУ"). Сви су они, наиме, имали потребу да нагласе да је први задатак након оснивања свих европских академија наука био израда великог једнојезичког описног речника и академијске граматике. Овакав приступ идентитетским пословима највиших европских научних институција указује на чињеницу да се, пре свега, кроз језик оцртава лице једног народа и да нема бољег сведочанства о језику од његове слике у речнику. Фиксирати језик у приручнику значи, између осталог, положити право на њега, ставити до знања да постоји и да о њему има ко да брине. Приручник, као што је граматика, уџбеник или речник, једнога дана биће споменик о нашем језику, историјски извор на основу којег ће будући истраживачи знати ко смо били. У данашње време, приручницима шаљемо поруку и домаћој јавности и странцима да знамо ко смо и којим језиком говоримо. И управо то је било јасно и Стејићу, потпредседнику Друштва српске словесности, и Новаковићу, председнику Српске краљевске академије и СКЗ-а, и Ирени Грицкат, члану Српске академије наука и уметности. Дакле, наши претходници су одлично разумели шта је главни задатак стручњака за српски језик и понављали те речи као завет кроз 19. и 20. век. Да ли их и ми данас разумемо?

Фото Приватна архива

Имамо три репрезентативна речника савременог српског језика, а то су Речник Српске академије наука и уметности, шестотомни Речник Матице српске и једнотомни Речник Матице српске. Ни у једном од њих није систематски обрађена лексика српског језика после педесетих година 20. века. Неописана нам је друга половина 20. века и прве две деценије 21. века. У време када европски народи мере фреквенцију сваке нове речи и имају увид у све њене употребе, ми немамо систематичан запис о лексици коју користимо последњих 70 година. Матица српска је покушала да исправи тај пропуст. Основан је пројекат израде вишетомног речника савременог српског језика, који би обухватао новију и најновију лексику. Тај пројекат, међутим, на сваком кораку наилази на бројне препреке у вези са бројем ангажованих лексикографа, сарадњом са издавачким кућама, програмом за израду речника, а све је то зато што има занемарљиву подршку државе.

За то време, Хрватска подржава 24 основна пројекта Института за хрватски језик и језикословље ХАЗУ, 15 мањих и 18 међународних пројеката. Сви ови пројекти (а има их 57) у вези су с описом хрватског језика, углавном спадају у речнике, и спроводе се само у једној институцији, а то је Институт за хрватски језик ХАЗУ. На сајту Института за српски језик САНУ стоји податак да се тамо спроводи само шест пројеката. Ако пола пројеката Института за хрватски језик уроди плодом, тј. речником, јасно је колико ће записа за будућност остати о хрватском језику а колико о српском.

Тако се односимо према речницима, а како је са граматикама?

Године 2009, Кристијан Фос, професор србистике на Хумболтовом универзитету у Берлину, организовао је конференцију Српска лингвистика, на којој су српски и немачки србисти говорили о достигнућима сваке србистичке дисциплине понаособ. Немачки србисти жалили су се да не постоји кључна граматика српског језика, као што су академијске граматике свих осталих словенских земаља. Проф. Ана Кречмер је тада рекла да академијске граматике представљају "најауторитативније приручнике и најугледније кодификацијске радове на нивоу појединих националних словенских језика". Запажено је, такође, да српски аутори, чим уведу нови појам или термин у свој научни рад, имају потребу да га, без провере и договора са другим лингвистима, унесу и у уџбенике и приручнике, што ствара терминолошки хаос и није карактеристично за остале словенске и европске лингвисте. У народу снажних појединаца, какав је српски народ, мало је оних који су спремни на тимски рад и свако би да његов термин и његово схватање постане канон. Тиме се наноси конфузија, па и штета српској граматици јер нема полазишта од којег се креће и које се дорађује, већ свако гради свој систем, а колико ће га проширити зависи од броја студената које има и којима ће наметнути свој поглед.

И странце који се баве српским језиком препуштамо, дакле, страној литератури о нашем језику. Руски србисти, представници московске србистичке школе коју је засновао Никита Иљич Толстој, баве се српским народним говорима, фолклористиком и етнолингвистиком. Недостаје им, како кажу, пре свега, "етимолошки речник српског језика, као и фундаментална граматика у једном издању".

Управо због тога што аутори за поједине области науке о српском језику уводе и употребљавају своје термине, а нема академијске граматике у којој би била сабрана знања и погледи највећих ауторитета, неопходни су савремени терминолошки речници за науку о српском језику. Такав терминолошки речник први и последњи пут објављен је 1971. године, у оквиру едиције Мозаик знања.

Постоји још једна област која нам је прилично непокривена, а за то није одговорна држава, а ни институције, већ универзитетски професори. Универзитетски професори су дужни да оставе иза себе бар један заокружен приручник из предмета који предају и да тиме обогате науку којом се баве. Није у питању само дужност да се попуни празнина у вези са приручницима, већ и одговорност према позицији универзитетских професора коју заузимамо. Универзитетски уџбеници нуде дубљи, а истовремено и шири поглед у одређену научну дисциплину, али и полазиште за истраживаче за даља удубљивања у посебне теме. Ако најауторитативнији не направе то полазиште, њихова дисциплина се не може развијати или ће се развијати на полазиштима које су поставили други.

Највише што српски лингвисти као појединци могу да ураде у вези са проблемима српског језика у транзицији јесте да дају свој обавезни допринос у писању капиталних приручника - речника, граматика, језичких саветника, универзитетских уџбеника. Ако свако намири обавезном литературом предмет који предаје, даће и значајан допринос својој дисциплини и науци о српском језику уопште.

Препоручујемо

Култура

0 19

ПОРИЧЕМО СВОЈ ИДЕНТИТЕТ: Закон о родној равноправности је закон против српског језика и његових правила

25. 06. 2021. у 08:45

Друштво

0 21

РЕШЕЊА ТЕСТА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Мала матура 1. дан

23. 06. 2021. у 12:35

Култура

0 4

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Парадокс српског писма и језика

22. 06. 2021. у 19:33

Друштво

19 91

НЕМА МУШКЕ ТРУДНИЦЕ, НИ ЖЕНСКОГ ЕПИСКОПА: Ауторски текст проф. Драгољуба Петровића, поводом родне равноправности

06. 06. 2021. у 12:00

Друштво

4 12

ЗАШТО СРБИСТА НЕ ЖЕЛИ ДА БУДЕ ЛИНГВИСТКИЊА: Струка нема проблем са Законом већ са родно осетљивим језиком

04. 06. 2021. у 21:43

Друштво

4 35

ВОЗАЧИЦА И ТРЕНЕРКА ИДУ ПРЕД УСТАВНИ СУД: Проверу тек усвојеног Закона о родној равноправности траже адвокати и лингвисти

03. 06. 2021. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације